"Nisam zavolela svoju decu odmah nakon porođaja, moje prve reči su bile laž"

Ok je i normalno da niste nonstop oduševljene majčinstvom. Ljudi smo. Ono što nije ok su lažljive ženturače kojima je sve kobajagi uvek divno i one su majke iz filmova. Nisu. Lažu. I sebe i vas.

Sećam se jedne koja je sat vremena pričala kako je htela da baci bebu kroz prozor jer je stalno plakala. Kad sam joj opušteno rekla “Svima je nekad tako” trgla se i udarila u priču kako nikada ne bi, ona obožava svoju decu, tralala očekivana šuplja priča. Iskulirajte, sve je ok, ljudi ste, ne morate biti savršeni.

Nikada necu zaboraviti trenutak kada sam prvi put ugledala svoju decu. Taj neopisivi osecaj srece, duboke povezanosti i momentalne ljubavi. I posle toliko godina nisam u stanju da definisem stanje u kom sam se tada nasla, kada razmisljam o tome suze mi krenu od miline.

"moje prve reči su bile laž"

da, nije ni cudo, rodis nekog a ne znas ni sama ko si;)

pa tacno. posle porodjaja dok su me usivali i borila sam se da dodjem do daha jedino mi je u glavi bilo joj fala bogu gotovo je. tek posle kad su mi je doneli sam se zaljubila u svoje dete van stomaka kad sam malo dosla sebi. ne vidim sta tu ima da bude cudno. ko da je taj prvi momenat ono sto definise nas odnos boze me sacuvaj. sutra bih umrla za svoje dete ne bih pitala, a tad bas kad samo sto sam je izbacila nakon porodjaja bilo mi je samo do SEBE da malo predahnem.

Nikada necu zaboraviti trenutak kada sam prvi put ugledala svoju decu. Taj neopisivi osecaj srece, duboke povezanosti i momentalne ljubavi. I posle toliko godina nisam u stanju da definisem stanje u kom sam se tada nasla, kada razmisljam o tome suze mi krenu od miline.

"moje prve reči su bile laž"

da, nije ni cudo, rodis nekog a ne znas ni sama ko si;)

Ok je i normalno da niste nonstop oduševljene majčinstvom. Ljudi smo. Ono što nije ok su lažljive ženturače kojima je sve kobajagi uvek divno i one su majke iz filmova. Nisu. Lažu. I sebe i vas.

Sećam se jedne koja je sat vremena pričala kako je htela da baci bebu kroz prozor jer je stalno plakala. Kad sam joj opušteno rekla “Svima je nekad tako” trgla se i udarila u priču kako nikada ne bi, ona obožava svoju decu, tralala očekivana šuplja priča. Iskulirajte, sve je ok, ljudi ste, ne morate biti savršeni.

pa tacno. posle porodjaja dok su me usivali i borila sam se da dodjem do daha jedino mi je u glavi bilo joj fala bogu gotovo je. tek posle kad su mi je doneli sam se zaljubila u svoje dete van stomaka kad sam malo dosla sebi. ne vidim sta tu ima da bude cudno. ko da je taj prvi momenat ono sto definise nas odnos boze me sacuvaj. sutra bih umrla za svoje dete ne bih pitala, a tad bas kad samo sto sam je izbacila nakon porodjaja bilo mi je samo do SEBE da malo predahnem.