Ženski šarmantno, muški snažno: Stvaranje vina zahteva iskustvo i intuiciju

Njen prvi angažman bio je na poziciji rukovodioca proizvodnje vina u vinariji Aleksandrović, što joj kasnije nije ostavilo mogućnost izbora, osim da nastavi da igra u društvu najboljih.

Nakon četiri godine došla je u vinariju Aleksić, na mesto glavnog enologa, čime se slaže poslednja kockica u mozaik Vina sa ženskim potpisom.

Zajedno sa sestrama Aleksić, vlasnicama vinarije Aleksić, Jelena Živanović daje ogromnu dozu profesionalnosti, pozitivne energije i šarma domaćoj vinskoj sceni.

Njene vinske kreacije godinama unazad zavređuju pažnju i domaće javnosti i žirija na međunarodnim ocenjivanjima, a kako kaže u razgovoru za Wine Style, za vino se zainteresovala već pri prvom kontaktu sa njim: „bila je to ljubav na prvi pogled, koja traje i postaje sve jača“.

Kad je sretnete u gradu, po pravilu elegantnu i besprekorno doteranu, pomislili biste da je jučerašnji dan provela po buticima, kod kozmetičara...

Sigurno ne biste pomislili da je bila pored velikih tankova u vinskom podrumu, ili čak na njima, a najčešće, ona je upravo tamo bila i pažljivo pratila proces nastajanja nekih od najpopularnijih srpskih vina

1. Vaše prvo vino bilo je?

Barbara, rose iz berbe 2012, kupaža muscat hamburga 85% i cabernet sauvignona 15%.

2. Vaše vino sa kojim ste najviše zadovoljni u dosadašnjoj karijeri?

Crveno vino Kardaš Limited iz berbe 2012. (cabernet sauvignon 100%).

3. Da li biste svoj pristup vinarstvu opisali kao tradicionalistički ili modernistički?

Smatram da je jako malo tradicionalnog u današnjem vinarstvu. Ako ne poznajete savremenu opremu, savremenu tehnologiju i ne pratite nova saznanja, počev od uzgajanja vinove loze, preko prerade grožđa pa do finalnog proizvoda, teško da možete da stojite rame uz rame sa velikim imenima iz sveta vina, a ni vina koja stvarate neće biti visoko rangirana. Dakle, moj pristup je modernistički.

4. Da li je i koliko je teško pomiriti lični stil i ukus za vina sa stilom i preferencijama onih koje vode vinariju? Kako balansirate između te dve stvari?

Vrlo je jednostavno, ako postoje pre svega poštovanje i poverenje, ako svako radi svoj posao najbolje što zna i ako ste svesni da ste, iako jako važna, u stvari samo jedna karika u lancu. Enolog svakako daje svoj lični pečat, ali treba imati u vidu da vino ne kreira samo on. U taj proces je uključen kompletan tim. Na kraju, svi zajedno moramo da vodimo računa i o zahtevima tržišta.

5. Vino nekog od Vaših domaćih kolega koje Vam se posebno dopada?

Poslednjih godina sve je više kvalitetnih domaćih vina i sigurna sam da će taj trend biti sve intenzivniji. Teško je da se odlučim za jedno vino... Možda bih izdvojila crveno vino Vinis iz berbe 2012, koje je kupaža merlota i cabernet sauvignona u odnosu 70-30%.

6. Koja faza u procesu proizvodnje vina je najizazovnija za Vas?

Svaka faza u postupku nastajanja vina je svojevrsni izazov za enologa. Ako bilo koju od njih ne ispoštujete, nećete dobiti ono čemu ste težili i onda sve pada u vodu, jer najčešće nemate priliku da ispravite grešku. Šansu dobijate samo jednom godišnje, a uglavnom to bude i ređe, s obzirom na to da je svaka godina drugačija, svake godine vam u ruke dođe drugačija sirovina. Ako bih ipak morala neku da izdvojim, neka to bude sam početak procesa – određivanje trenutka berbe grožđa.

7. Sa kojom sortom Vam je najlakše, a sa kojom najteže da radite?

Kada imate kvalitetnu sirovinu, nezavisno od sorte, sve je neuporedivo lakše. Najteže je da se radi sa zdravstveno neispravnom, visokoprinosnom sirovinom i sortama koje vas lično ne interesuju, odnosno ne intrigiraju.

8. Koja sorta je Vaš favorit?

Sauvignon blanc, sorta sa najraznovrsnijim spektrom aroma, kod koje vas finese dele od uspeha.

9. Vinsko putovanje koje ne možete da izbrišete iz sećanja?

Poseta Eperneu, prestonici Šampanje, gde sam imala priliku da stičem znanja o načinu nastajanja mehurića. Osim toga, oduševilo me je i to kako je čovek, koristeći sopstvenu inteligenciju, sve mane i nepovoljnosti svog podneblja preokrenuo u svoju korist, odnosno, učinio ih blagodetima. A onda se ta vina prodaju širom sveta, neretko i po previsokoj ceni. Da ne govorim o prelepim pejzažima, kulturi, tradiciji, svedenosti, prefinjenosti i kreativnosti u svemu.

10. Vinsko putovanje o kojem maštate?

Novi Zeland – gde drugo nego tamo gde su, po mojoj skromnoj oceni, najbolji sovinjoni na svetu.

11. Vaš idealan outfit za podrum?

Šal, kapa i rukavice, uz obavezan lak na noktima.

12. Vaš idelan outfit za vinograd?

Gumene čizme (ili starke) i pantalone, a ostatak zavisi od vremenskih uslova.

13. Najlepša strana vinarstva je?

Saznanje da stvarate nešto novo i nepredvidivo, da ste deo jednog, tako jednostavnog i istovremeno kompleksnog procesa; trenuci u kojima osim korišćenja znanja i iskustva zadirete duboko u sebe i služite se intuicijom, nekim svojim šestim čulom.

14. Najmanje lepa je?

Penjanje na tank visine šest metara radi provere stanja inertnog gasa, uprkos fobiji od visine; neizvesnost koja se oseti pri kontroli boce penušavca u kojoj je pritisak šest bara – da li će možda čep da popusti baš u tom trenutku; obilazak vinograda u vrelim letnjim danima...

15. Da niste enolog, čime biste se bavili?

Proizvodnjom žestokih alkoholnih pića... Ali, jedna sam od onih koji su imali sreće!

16. Najbolje vino koje ste probali u životu bilo je?

Saint Clair Wairau Reserve Sauvignon Blanc 2016, sa Novog Zelanda.

17. Da možete da birate, Vaša vina bi podsećala na vina koje svetske vinarije?

Nisam nikada razmišljala u tom smeru. Jednostavno, težim da potencijal grožđa pretočim u vino, po nekom svom unutrašnjem instinktu i iskustvu.

18. Šta po Vama čini stil vina Vinarije Aleksić?

Mnogo toga čini stil jednog vina. Pre svega, to su karakteristike podneblja – sastav zemljišta, klimatske prilike, nadmorska visina, ekspozicija vinograda, pravilan odabir sorti, zatim umešnost enologa da sve to prenese u bocu i napravi dobar balans. Verujem da vina vinarije Aleksić imaju to u sebi – tu toplinu juga, dobro uklopljenu u odabrani sortiment i sve to oplemenjeno savremenom tehnologijom, sa posebnim nijansama koje potiču od ženskih ruku.

19. Najbolje belo vino Vinarije Aleksić?

Bonaca Limited 2011 (chardonnay 100%).

20. Najbolje crveno vino Vinarije Aleksić?

Amanet 2011 (vranac 100%).

21. Najveće vrline srpskog vinarstva su?

Kada pogledam unazad desetak godina, koliko se bavim ovim poslom, a i još malo dalje, srpsko vinarstvo proživljava svojevrsnu renesansu, drugu mladost, razvijajući se vrlo raznoliko. Smatram da je to vrlo dobro za konačno pronalaženje sopstvenog identiteta.

22. Najveće mane srpskog vinarstva su?

Sujeta!

23. U kom pravcu vidite razvoj srpskih vina u narednih pet do deset godina?

Očekujem da se nastavi tendencija podizanja kvaliteta, pre svega u vinogradarskom delu priče, a time i jasnije shvatanje potencijala podneblja i sorti. Srbija će sigurno zauzimati sve bolju poziciju na svetskoj vinskoj sceni, a glavni zamajac će i dalje da budu srednje i male vinarije, kao predstavnici različitih regiona, odnosno rejona.

24. Tri razloga zbog kojih bi trebalo da volimo vina vinarije Aleksić?

Svako naše vino je odraz onoga što smo u njemu želeli da postignemo, što je i vizuelno nagovešteno dizajnom same etikete. Svaka nova berba donosi nešto novo, ponekad su to značajne promene stila vina, ali uprkos tome, u boci vas uvek čeka proveren kvalitet i zagarantovan doživljaj. Na kraju, lično mislim da su vina vinarije Aleksić vrlo dobro izbalansirana u pogledu odnosa kvalitet – cena.

25. Kako vidite vina vinarije Aleksić u narednih deset godina?

Očekujem da će doći do jasnije segmentacije linije vina, pri čemu pre svega mislim na jasnije izdvajanje određenih vina u top-kategoriju, u čemu će nam, iskreno verujem i sa nestrpljenjem očekujem, pomoći novi zasadi koje planiramo već od naredne godine. Vinarija Aleksić je relativno mlada vinarija, postavili smo jasne i visoke ciljeve, pa u tom smislu očekujem dinamične godine koje su pred nama.

Piše: Aleksandar Duković