Šta pouzdano odaje povređenog muškarca?

Da otkriješ šta?! Da si nesigurna u sebe? Da si paranoična?.... To mogu, bez problema, ja da ti otkrijem!

Eto, jedna dilema rešena. Idemo na preostale.

Započeli ste vezu, mesec dana nakon (pre)bolnog raskida koji je tvoj partner doživeo. I to kod tebe stvara problem. I ostale tvoje "koleginice", kao i "kolege" bi, takođe, od ovoga napravile problem. Sebi. I svom partneru. Ako ti je lakše, nema veze sa polom. Ima sa verom u sebe. Bolje da si sebe (ne mene), pitala pre nego što si odlučila da budeš sa sadašnjim partnerom, da li treba da uđeš u vezu sa emotivno povređenim muškarcem? Šta od takvog možeš i da očekuješ? I da li spremna na sve to? Ubeđen sam da nisi i, opet, isto kao i svi mi ostali u tvojoj situaciji. Ono što me brine je da iako si odlučila da budeš sa njim odnosno emocije su prevagnule, ti si idalje se baviš bivšom, umesto vama dvoma.

Nemoguće je da si pomislila kako će on sa tobom, lako da preboli nešto što ga je potreslo (ne bitno iz kog razloga ga je protreslo) i nastaviti kao da ničeg nije bilo. Misliš da si toliko savršena da će on odma' da se opčini tobom i zaboravi na prošlost?! Uhh.., ne znam kako da ti ovo kažem, ali NISI! Još, pogotovo, tako nesigurna u sebe.

Šta ti je činiti?

Prvo, stavi sebe u njegovu kožu tj. zamisli da je tebe neko emotivno povredio i to opasno i da si mesec dana kasnije započela drugu vezu. Odmah bi zaboravila na "povređivača"?! Ne bih rekao. Za tako nešto je potrebno vreme. Daj mu to vreme! Tek nakon tog perioda, imaš pravo da sebi postaviš ovakvo pitanje.

Drugo, ukoliko nisi Dejvid Atenborou ili Marko Polo, onda nema šta ti da otkrivaš! Nego ga lepo pitaj tj. popričaj sa njim. Ali bez optužbi ili ucena, nego samo da ti se otvori. I ti prema njemu.

Kako god se taj bude razgovor završio odnosno kakvi god su rezultati i posledice tog razgovora, biće ti lakše. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što ćeš rešiti, svoju, veliku dilemu.