Dragana Vukajlović Krstović: Većina ljudi voli "žute vesti" i one će uvek biti najčitanije

Piše: Bojana Krstić

Dragana je u razgovoru za Super ženu otkrila kako se odlučila da internet-poslovanje bude njen poziv, koje je sve portale pokrenula u Srbiji, odakle ideja da napiše knjigu za decu i koliko se današnja publika na internet-portalima promenila u odnosu na onu u prošlosti.

Kažite nam nešto više o sebi i vašem razvojnom poslovnom putu.

Još kao student sam se ozbiljno zainteresovala za internet-marketing i počela sam tad da se prijavljujem za kratke projekte koje sam radila sa svojim profesorom. Odmah posle diplomiranja sam počela da radim u tadašnjem srpskom internet-pretraživaču “Pogodak”, gde sam stekla najviše iskustva u oblasti poslovanja, postavljanja onlajn-projekata, internet-marketinga i komunikacije sa klijentima. Nakon toga sam sticala iskustvo u još dve firme, da bih se na kraju odlučila na preduzetništvo, zahvaljujući projektima koje smo pokrenuli iz zabave, a koji su počeli da donose novac. Usput sam bila predavač u UNS-ovoj školi veb-novinarstva u oblasti internet-marketinga i ličnog onlajn-brendinga. I ponovo, sve to sam iskoristila i kad sam onlan-poslovanje obogatila pisanjem knjiga za decu - postavljanje projekta, onlajn-komunikacija, prodaja, organizacija tri promocije (Beograd, Novi Sad, Subotica).

Kako ste odlučili da internet-poslovanje bude vaš poziv?

Zahvaljujući svom profesoru, ja sam iz sfere programiranja fokus interesovanja promenila na internet-marketing. Uz njega sam počela da radim kratke onlajn-projekte, u koje bi me ubacio sa malo informacija i pustio me da se snalazim. A zahvaljujući tome, učila sam jako brzo. Generalno mi se svidelo sve to - prostor za kreativnost na projektima, precizni rezultati i merenja, a najviše upoznavanje ponašanja korisnika na različitim platformama, jer na taj način ulazite u psihologiju potrošača i njihovih navika, što vam kasnije olakšava pokretanje novih, sličnih projekata.

Nakon toga sam pokrenula i nekoliko domaćih i regionalnih sajtova sa raznim kolegama, od kojih su neki ugašeni, a neki i posle osam godina žive.

Koje ste sve internet-portale pokrenuli u Srbiji i na koji ste posebno ponosni?

Najznačajniji od svih je svakako prvi interne-tabloid Tracara.com, koji je nastao iz zabave pre osam godina. Iako ni kolegi ni meni to nije bila sfera interesovanja, shvatili smo da je u tom trenutku ta niša pusta, nije bilo kvalitetne konkurencije i mi smo hteli da pokrenemo nešto od nule, na čemu bismo pokazali svoje znanje. I zaista, malo po malo, došli smo do velike čitanosti, iako nismo bili najžući tabloid, to nam naš moral nikada nije dopustio. Ali smo usput shvatili jednu jako važnu stvar - većina ljudi voli te “žute vesti” i takve će uvek biti najčitanije, što je bilo jedno veliko otrežnjenje za nas.

Usput smo radili viralne kampanje za taj sajt, od kojih sam i dalje najponosnija na VestiSrbija.com, jer smo s njim u to vreme postavili rekord posećenosti (više od pola miliona poseta za 24h sa sve padanjem servera). Taj sajt nas je postavio u fokus dešavanja tih dana - bili smo u svim vestima, novinama, informativnim onlajn-portalima. Koristili smo samo svoje znanje i bez uloženog novca dobili smo neverovatan marketing, za koji retko koja kompanija i danas može da izdvoji novac.

Od dragih sajtova koji žive, izdvojila bih Savrsena.com, koji je trebalo da bude omaž mom radu i interesovanjima, ali je i on morao blago da skrene s puta zbog potražnje i tržišta.

Šta mislite da je najteže kod dizanja i održavanja jednog sajta u Srbiji?

Sve zavisi šta vi sami ulažete i sa kojim budžetom raspolažete. Danas je jako teško probiti se samo znanjem, svaki sajt zahteva puno rada kako biste došli do svoje ciljne grupe, a zatim i opstali i izdvajali se u moru sadržaja. Budžet je uvek poželjan, svakako. Zato je važno dobro utvrditi da li zaista želimo time da se bavimo, zatim da istražimo tržište i definišemo jasno svoju ciljnu grupu. To može svako da uradi uz malo truda, a bez toga su velike šanse da krenete u pogrešnom pravcu i potrošite previše energije, vremena, a možda i novca uzalud.

Prema vašem mišljenju, u kojoj meri se promenila čitalačka publika u odnosu na prošlost i da li je to promenilo sadržaj koji se kreira na današnjim portalima?

Kada se priča o odnosu sadržaj na portalima – čitaoci, tu se ne zna ko je prvi počeo da narušava kvalitet. Da li su portali prvi krenuli da objavljuju manje kvalitetne, a više senzacionalističke sadržaje, ili su čitaoci više čitali takve tekstove pa time doprineli da se portali fokusiraju na taj sadržaj radi što veće čitanosti, a time i zarade, mislim da će ostati nerazjašnjeno zauvek. Ali kao neko ko je imao uvid u sadržaje svojih portala i čitanost tekstova, sa sigurnošću tvrdim da većina ljudi pre otvara sadržaj sa upadljivim naslovom, bilo da su u pitanju poznate ličnosti, neka tragedija i slično, nego što će kliknuti na neki tekst koji se tiče kulture i kvalitetno obrađenih tema koje nisu za široke narodne mase. Čak se intervjui slabije čitaju.

Znam koliko su se svi novinari uvek u početku trudili da napišu kvalitetan članak, ali broj čitanja vesti o nekoj javnoj ličnosti koja je postavila golišavu sliku na Instagramu bi uvek, bez izuzetka, nadmašio broj čitanja finih vesti. Jedino bi smrt javne ličnosti mogla da zaseni razgolićenu sliku, ali nakratko.

A kako tržište već godinama unazad diktira i, po mom mišljenju, pogrešno rangira sajtove isključivo po posećenosti, ali ne i po kredibilitetu, tako se i portali prilagođavaju tome, jer svi su ovde zbog zarade.

Kao neko ko je vodio internet-tabloid, još pre nekoliko godina sam govorila da pored ovakvih info-sajtova sa tragičnim, tabloidnim i žutim naslovima, pravi tabloidi mogu da se postide.

Trka za novcem je preuzela sadržaj.

Pisac ste knjige "Putujte sa Pijem“. Odakle ideja da napišete ovu edukativnu knjigu za decu?

Čitajući sa svojim starijim detetom, uvidela sam kakve se sve knjige nude našoj deci - nekvalitetan sadržaj, pun pravopisnih i gramatičkih grešaka, bez ikakve prave pouke. Čak su i priče iz našeg detinjstva saželi, da ne kažem osakatili, te su i te divne priče izgubile smisao i poentu.

S druge strane, godinama sam bila svedok koliko ljudi sve manje čitaju, počevši od internet-sadržaja, gde su u stanju da pročitaju samo naslov i da na osnovu njega potpuno pogrešno konstruišu priču. I generalno je takav način poimanja informacija počeo da se širi.

Radeći na sebi, najviše kroz NLP, ali i mnoge druge tehnike, vežbe i koncepte, shvatila sam da bez osnovne komunikacije i spoznaje o svetu oko nas, ne možemo mnogo da uspemo u životu. I vodim se time da “kvalitet komunikacije određuje kvalitet našeg života”.

Kroz svoju prvu knjigu, “Putujte sa Pijem” (izdavač je Wolfiana.com), upravo sam želela da predstavim komunikaciju i saosećanje kao osnovne delove našeg života. Ideja mi je bila da na nesvesnom nivou, deca odmalena prihvate značaj jasne komunikacije, da nauče da prepoznaju svoja osećanja i da ih iskomuniciraju, i isto tako da umeju da saslušaju druge i shvate šta se dešava i kako mogu da pomognu. Jer davanje je uvek vodilo ka dobijanju, a to je dobro da se uči odmalena.

Kako uspevate da uskladite poslovni i privatni život?

Mislim da još niko nije dao konkretan odgovor na ovo pitanje, jer istina je bolna - uvek nešto trpi. I po meni je u redu da ponekad trpi malo posao, nekad malo manje i porodica, sve za neku veću svrhu, ali ono što je najbitnije, a ljudi često to najviše zanemaruju, jeste naše zdravlje. I upravo se ja time vodim. Mogu da radim baš mnogo, ali sam naučila da se zaustavim kad osetim da telo počinje da šalje signale. A telo nam je najveći pokazatelj, ako ga slušamo.

Isto tako, do skoro sam bila posvećena porodici jer smo dobili bebu, ali je iz mene vrištalo nešto - sve te rečenice koje treba da se nađu u drugoj knjizi, a koja mi je stajala započeta mesecima. I to je bitno da osetite i da tražite pomoć sa svih strana kad shvatite da se ne osećate dobro u svojoj trenutnoj raspodeli uloga.

Koji je vaš savet svim poslovnim mladim ženama u Srbiji koje tek počinju da grade karijere?

Investirajte u svoje znanje, učite što više, sve što vas zanima, iako naizgled nema veze jedno s drugim. Kroz učenje unapređujete celu sebe, upoznajete nove ljude, stvarate kvalitetnije ideje.

Slušajte pažljivo druge, manje pričajte o sebi. U početku prihvatite svaki posao iz kog možete da naučite nešto, kasnije birajte pažljivo poslodavca - jer možda ćete graditi karijeru dugo, dugo, a možda ćete želeti i porodicu uz karijeru, a to pravo niko ne bi smeo da vam oduzme. Treća opcija je ona koju sam ja izabrala - preduzetništvo. Ali na kraju jedno je najbitnije - možete da doprinosite samo kada ste u skladu same sa sobom.