Kad vidim svoju decu, znam da smo na pravom mestu: Beograđanka Tamara odlučila da živi u Crnoj Travi

Kada nam se predstavila prvo je rekla da je majka četvoro dece, pa onda novinar i da ima svoj blog i Instagram profil na kojima deli svoja roditeljska iskustva. Iz ovoga je jasno koja joj je najvažnija uloga u životu. Život na selu na jugu Srbije i uloga majke joj veoma prijaju i Tamara je baš pravi primer za ono što kažu: "Nije kome je rečeno, nego kome je suđeno". Uz majčinstvo i sve obaveze koje život na selu nameće, ona pokušava da osnaži i motiviše žene iz tog dela Srbije da uče i pokrenu svoj posao i u planu joj je da osnuje zajednicu žena sa takvim ciljem.

Možda nekome ne izgleda tako, ali Tamara kaže da život na selu i te kako ima prednosti.

"Iako sam rođena u Beogradu, oduvek sam bila zaljubljenik u prirodu. Deca ovde imaju ispunjeno detinjstvo, uče kroz igru u prirodi, na najbolji mogući način se upoznaju sa svetom koji ih okružuje, odakle dolazi ono što jedemo i slične stvari. Igračaka imaju mnogo, ali im retko koja drži pažnju. Ali zato mogu satima da prave kulu od blata ili grančica, šetaju šumom i beru šumske jagode ili divlje borovnice. Kad vidim koliko takve stvari njima pričinjavaju zadovoljstvo, znam da smo na pravom mestu", zadovoljno kaže Tamara koja je kao samohrana i nezaposlena majka sa malim sinom Dimitrijem odlučila da se preseli u Crnu Travu i gaji borovnice na zemlji koju im je ostavila baka.

Tamo je upoznala i supruga Pericu (43) s kojim je posle dobila još tri ćerke.

U Crnoj Travi Perovići imaju svoje zasade kupine i maline. Osim toga, sakupljaju plodove iz prirode (brzinu vodu, vrganje, lisičarke, bokvicu, borove iglice, šumske jagode, divlje borovnice, zovu, bagrem, maslačak, koprivu...) i od njih prave najrazličitije proizvode (čaj, sok, slatko, džem, med...).

"Najviše skupljamo pečurke vrganje i lisičarke, koje pasterizujemo i pripremamo u salamuri, kao i šumske jagode i divlje borovnice, od kojih pravimo sok, slatko i džem. Na moje veliko iznenađenje veoma je popularan i sok od koprive, jer je odličan za krvnu sliku i celokupni imunitet. Svi naši proizvodi su bez konzervansa i drugih veštačkih sastojaka", ponosno ističe naša sagovornica.

Jedino što joj teško pada na selu je to što nema dovoljno kulturnih manifestacija i što, kada dođe vreme za srednju školu, neka deca odluče da nastave školovanje u drugom mestu, jer u Crnoj Travi postoji samo građevinska srednja škola.

Vaspitanje dece

Tamara je pokrenula Školu roditeljstva u Nišu u okviru koje trudnice i mame imaju mogućnost da besplatno odslušaju predavanja lekara i stručnjaka, da budu u neposrednom kontaktu sa njima, dobiju odgovore na sva ona pitanja koja nisu imale koga da pitaju i dobiju podršku, koja je u tom periodu izuzetno važna.

"Ja sam samo spona koja povezuje žene sa stručnim licima, eventualno podelim svoja iskustva jer vrlo dobro znam sa kojim problemima se susreću trudnice i mame".

Kako kaže, svakodnevno dobija brojna pitanja od mama uglavnom sa Instagrama. Najviše je pitaju "Kako sve postići?", ali se interesuju i za teme koje muče sve majke: dolazak nove bebe i prilagođavanje starijeg deteta, svađe među decom, aktivnosti sa decom, odvikavanje od pelena, nemlečne ishrane... Uvek rado podeli svoja iskustva, ali se desi da dobije i pitanja u vezi sa zdravljem deteta i u tom slučaju majke upućuje na pedijatre.

Svoju decu gaji u skladu sa "pravim vrednostima, koje su se svele na praznu frazu, jer smo dozvolili materijalizmu da nas pojede" i želi da "sačuvaju ljudskost u sebi".

"Najvažnije u vaspitanju dece je prisutnost roditelja, da kada smo sa decom, zaista budemo sa njima. Ako samo sedimo pored deteta i gledamo u telefon, a detetu smo pustili crtani film, to nije zajedničko provođenje vremena. Mnogi razmišljaju o tome kako da opreme decu, šta da im obuku, koju modernu igračku da im kupe... A sve to je zapravo daleko manje važno. Važno je da dete ima našu pažnju i posvećenost. I ne, to ne mora biti 24/7. Pola sata - sat dnevno potpune posvećenosti detetu je sasvim dovoljno. Da znamo šta se dešava u njegovoj glavici, kakva su njegova osećanja, interesovanja. Često roditelji kažu da ne znaju šta i kako da rade, a istina je da nam deca sama sve kažu i pokažu, samo treba da naučimo da ih oslušnemo", objašnjava.

Prema njenim rečima, roditelji najviše greše jer ne odvajaju vreme da se zaista posvete deci i jer pokušavaju da to nadoknade materijalnim stvarima.

"Druga greška je što često sav stres koji imamo od posla ili nekih drugih svojih svakodnevnih obaveza iskalimo na deci. A to su samo deca. I ona samo traže ljubav i pažnju. Kod njih je sve vrlo jednostavno, mi odrasli smo ti koji sve komplikuju".

Prošle zime organizovala je porodični kamp na Palama i kroz njega je u dva termina prošlo ukupno 27 porodica. Kamp je zamišljen kao porodični odmor sa dodatnim aktivnostima, a sve u cilju zbližavanja porodice.

"Išli smo na izlete na Jahorinu, Ravnu planinu i u Sarajevo, svakog dana imali kreativne radionice, na primer modelovanje ili kada su deca i tate zajedno pravili nešto mamama, a uveče smo imali žurke (karaoke, maskenbal, igre bez granica...)".

U avgustu je planirano održavanje letnje verzije kampa na Vlasinskom jezeru pod nazivom "Školica prirode" i uključiće krstarenje jezerom, roditelji i deca će praviti herbarijum, braće divlje borovnice i praviti sok od njih, a obići će i Crnu Travu.

"Nakon 'Škole roditeljstva' shvatila sam da je ženama potrebna podrška, ne samo u periodu trudnoće i dolaska bebe, već i uopšte. Na primer, često mi žene kažu da žele da pokrenu sopstveni posao, ali nisu sigurne kako i odakle da krenu. Zato sam donela odluku da proširimo delovanje 'Tamama udruženja' i napravimo zajednicu žena koje će raditi u cilju osnaživanja žena, pružanja dodatne edukacije, poslovnih mogućnosti, pravne i medicinske pomoći i sličnog", navela je ona.

Neprofitno udruženje koje je osnovala se finansira iz donacija. Jednom mesečno imaju sastanak svih članica na kom dogovaraju aktivnosti za naredni mesec u skladu sa potrebama članica - edukativne radionice, predavanja ili neku aktivnost sa decom.

Ova hrabra žena je objavila slikovnicu "Čudovište iz snova" i pisala tekstove za brojne portale i časopise iako je zbog trudnoće pre devet godina napustila novinarstvo, ali ni to verovatno nije sve ono čime se ona bavi, a neko sa takvim duhom verovatno ni tu ne planira da se zaustavi...