Super žena: Marija, borac protiv trgovine ljudima

Svakog dana njen posao je potraga za žrtvama trgovine ljudima, komunikacija sa državnim institucijama, od policije do tužilaštva, relevantnim međunarodnim organizacijama, ali i žrtvama, kojima je neophodna pomoć. Kada je osnovana 2000. godine, "Astra" je bila jedina organizacija u Srbiji, koja je ukazivala na problem trgovine ljudima i koja je pružala sistemsku podršku žrtvama trgovine. Dve godine kasnije, "Astra" je pokrenula i SOS telefon za direktnu pomoć žrtvama. Tokom godina, primljeno je više od 47.000 poziva. Više od 500 osoba identifilovane su kao žrtve trgovine ljudima, a njih 171 su bila deca.

- U toku pandemije broj poziva je porastao za 130 odsto, a broj terenskih akcija je čak upola veći. Razgovori sa žrtvama trgovine ljudima su jako emotivni, naročito kada se žrtva potpuno otvori i ispriča šta joj se dogodilo. Moje koleginice iz tima za podršku žrtvama imaju beskrajno strpljenje, ali imaju i obaveznu superviziju, konsultacije sa terapeutima. Obično mi ljudi kažu da im nije jasno kako možemo da slušamo tako teške životne priče, ali najviše nas iscrpljuje komunikacija sa institucijama sistema koje bi upravo žrtvama trebalo da pomognu. Zajedno sa žrtvama kucamo na mnoga vrata kako bismo im pomogli da ostvare svoja prava garantovana međunarodnim propisima. Ne odustajemo lako, i umemo da budemo vrlo dosadne dok žrtva ne dobije ono što joj pripada - priča za B92. net Marija Anđelković.

Posebno emotivno, kako kaže, jeste i kada pomognu nekoj od žrtava i vide da se nekom zbog toga menja život iz korena.

- Te emotivne situacije su kada na primer dobijemo informaciju od kolega iz Italije da su uspeli da nađu devojku čiji smo nestanak prijavili u lancu trgovine, ili kada žrtvi koja je izgubila svaku nadu da pravda postoji saopštiš da je sud presudio u njenu korist i dodelio joj naknadu štete koja joj pripada - kaže Marija.

Ima i vrlo teških dana a i danas pamti jedan od najemotivnijih razgovora koji je imala.

- To je definitivno dana kada nam je majka žrtve trgovine ljudima, za kojom smo tragali godinama, javila da se njen DNK podudario sa ostacima koji su nađeni. Teško je kad shvatiš da ništa više ne možeš da popraviš. Ipak, gajimo još nadu da će počinilac, koji je poznat institucijama, biti osuđen. Trgovina ljudima je kao virus, osim neposredne žrtve pati i porodica i okolina, na kraju celo društvo - objašnjava Marija.

A šta je ventil posle takvih stresnih dana jednoj ženi, koja je i supruga i majka dečaka.

- Trudim se da imam normalan porodičan život i da posao ostavim ispred vrata. Kao i svi roditelji, razvozim dete po vannastavnim aktivnostima, igram se, a kada stignem, bavim se sportom, jogom, mnogo čitam. Trudim se da svake godine uradim nepto što pre toga nikada nisam. Pre dve godine sam počela da učim francuski i još nisam odustala.

Njen radni dan počinje u 4 ujutru, kada uz prvu kafu pravi plan za taj dan i odgovara na sve mejlove i poruke.

- Čini mi se da za ta tri sata u miru uradim više nego kasnije u toku celog dana. Najzanimljiviji deo mog posla je taj što mi dan nikada ne ode u pravcu kako sam ga zamislila. U toku dana imam mnogo zakazanih sastanaka, razgovora, online konferencija sa državnim telima, međunarodnim organizacijama i partnerskim nevladinim organizacijama iz celog sveta. Često držim i treninge i obuke za predstavnike državnih institucija i upoznajem ljude koji sjajno rade svoj posao, ali su nevidljivi. Često imam plan da kad uveče uspavam dete završim još nešto ali zaspim dok čitamo priču - priča Marija.

Na samom početku rad vikendom se podrazumevao jer je "Astra" u Srbiji otvorila temu trgovine ljudima i tada bila jedina organizacija koja se bavila prevencijom i podrškom žrtvama.

Ona je rasla uz "Astru" a na celom putu naučila je puno i o sebi. Sigurna je da je najvažnije da volite posao koji radite.

- Ja još imam strast prema ovoj temi. Pre 20 godina, kada smo počinjale, učile smo od naših drugarica iz Amerike, Holandije, Austrije, osnivačica ženskog pokreta u tadašnjoj Jugoslaviji. Danas drugačije posmatram svet u kome živimo, vidim pojave koje nisam primećivala. Tehnologije, komunikacije razvijaju se neverovatnom brzinom, menja se finansijski poredak, a oblast ljudskih prava regulisana je tek poslednjih 70 godina, što je jako kratak period u poređenju sa ostatkom istorije. MI tu tražimo svoju ulogu i saveznike da vratimo moć običnom čoveku. Naša misija je nedostižna za jedan ljudski život, ali naše je da uradimo sve što možemo da novim generacijama smanjimo stepen nepravde i ugnjetavanja - kaže Marija.

Jedna od najvažnijih lekcija koju je naučila za ovih 20 godina je "Mali talas može da izazove cunami". Sistemske promene su spore, ali moguće, kaže Marija, dodajući da neke promene ne dolaze brzo koliko bismo želeli ali ne treba odustajati od svojih snova.

Trudi se da svoju porodicu ne opterećuje svojim poslom iako je to nekad neminovno jer u "Astri" rade 24/7. Imaju svoje male porodične rituale koje ne preskaču u toku dana, koliko god da imaju obaveza.

- Imam tu sreću da se moj suprug bavi sasvim drugačijim poslom i da je dosta fleksibilan. Zahvaljući tome, često mi ukaže da stvari mogu da se gledaju iz drugog ugla, a ne samo kao problem. Moj sin je još mali da bi shvatio čime se bavimJako nam je važno da sinu od malih nogu pokažemo svu lepotu različitosti mišljenja, ljudi, sveta. Porodično dosta putujemo i istražujemo. Učimo ga da nema kompromisa oko slobode i jednakosti svih živih bića. On sa šest godina zna šta znači solidarnost i da je nasilje u bilo kom obliku nedopustivo - zaključuje Marija.

"Astra" je nedavno dobila i jedno od najvećih međunarodnih priznanja do sada. Dobitnik je nagrade "Child 10" za borbu protiv trgovine ljudima, koju dodeljuje mrežna organitacija posvećena zaštiti dece od eksploatacije, sa sedištem u Stokholmu.

- Ne znamo ni ko nas je nominovao, ali želim da verujem da je naša pozicija, poštovanje i poverenje koje imamo u oblasti borbe protiv trgodine ljudima direktan rezultat napornog rada svih zaposlenih u "Astri" i na to sam mnogo ponosna. Često mi padne na pamet jedan policijski službenik koji je u gnevu izgovorio "Mnogo me nervirate, ali vas poštujem zbog toga što radite" - uz osmeh završava Marija Anđelković.