Ljubav ne zna za granice: Albanke se rado udaju za Srbe

Ekipa "Eksploziva" već je radila prilog i posetila porodicu koja je nastala iz albansko-srpskog braka, u selu Sagonjevo, na jugu Srbije.

U selo, u kojem nije bilo mnogo devojaka, stigla je mlada iz Albanije. Bilo joj je teško u početku, nije znala jezik, bila je daleko od svoje porodice, ali danas nikuda ne bi išla iz Sagonjeva, jer joj je tu sve što voli - i suprug i dete. I danas žive zajedno u srećnom braku.

Poslednjih godina sve češće naši momci žene Albanke, i to preko agencija za posredovanje. Ovaj trend jedni osuđuju, drugi odobravaju.

"Već 2005. sam napravila reportažu o tome da se Albanke rado udaju za Srbe, dolazile su u južnu Srbiju. Mi imamo inače mnogo neoženjenih momaka na selu, jer devojke idu u grad. Posle 15-20 godina kako se i Srbija promenila, kako modernizujemo sela, imamo internet, dobre zarade, menja se situacija", rekla je Jasna Jojić, koja je etnolog, i bila je gošća u studiju.

U jednoj od agencija za upoznavanje iz Albanije kažu da se naši momci koji bi da ožene Albanke javljaju agenciji. Pošalju svoju sliku, sliku kuće u kojoj žive, sela. Javljaju se muškarci od 18 do 70 godina. Sklopljeno je dosta brakova, a razvoda nije bilo.

U Albaniji živi više žena nego muškaraca i, prema nekim podacima, procentualno je odnos 5:1 u korist žena.

"Prema svetskim podacima, u Albaniji 35-40 odsto hrišćana živi danas, od čega su čak 25 odsto pravoslavci, a ima i 40 odsto ateista, videćemo da nisu daleko kulturološki od Srbije", navela je Jasna Jojić.

A reporterka Televizije Prva napravila je i anketu u Knez Mihailovoj ulici sa muškarcima različitih uzrasta i pitala ih da li bi oženili Albanku.

"Da li bih se oženio sa Albankom? Zašto da ne, ako bi ispunila određene kriterijume, zašto da ne", bio je jedan od odgovora.

"Iskreno, ne bih, ja sam iz Crne Gore, ne bih", rekao je drugi Beograđanin.

"Ne bih se oženio Albankom, ne odgovaraju mi", "Bih, ne bi mi predstavljalo problem", "Bih, nemam predrasude etničke", nizali su se oprečni odgovori.