Dug i trnovit put, rekord u Tokiju: Nikada na Olimpijadi nije bilo toliko žena kao danas

Igre postaju sve ženstvenije. Čak 48,3 posto takmičarskih mesta u Tokiju rezervisano je za žene. Povećani udeo sportistkinja biće vidljiv na ceremoniji otvaranja u petak.

Kada timovi krenu da defiluju - nažalost bez gledalaca na stadionu, ali s milionima gledalaca ispred TV-ekrana širom sveta – jedan sportista i jedna sportistkinja će stadionom proći sa zastavama.

Narednih 16 takmičarskih dana medalje će se dodeljivati i ženama koje ovaj put učestvuju u 156 takmičarskih disciplina.

Na igrama u Riju pre pet godina one su se takmičile u 136 disciplina. To je povećanje od neverovatnih 14,7 posto. Udeo žena u mešovitim disciplinama čak će za jednu trećinu biti veći nego 2016. godine: od 9 na Olimpijskim igrama 2016. do 12 sada u Japanu.

"Posebna promocija žena deo je Olimpijske povelje od 1996. godine. Broj takmičenja na kojima učestvuju muškarci bi trebalo da se približi broju disciplina u kojima učestvuju žene.", kaže Petra Čope, sociološkinja u oblasti sporta sa Univerziteta u Lajpcigu.

Prvi olimpijski događaj s jednakim brojem muških i ženskih učesnika bile su Olimpijske igre mladih 2018. u Buenos Airesu. Sada je u Tokiju taj broj gotovo izjednačen.

#MOK šalje signale društvu", kaže Petra Čope. U mnogim područjima - politici, biznisu, nauci - udeo žena na istaknutim pozicijama je daleko niži u svetu.

Dug i trnovit put za žene

Žene su decenijama morale da se bore za svoju ravnopravnost u olimpijskoj areni. One su već 1900. godine učestvovale na drugim Olimpijskim igrama u Parizu - u odvojenim takmičenjima u tenisu i golfu i u mešovitim timovima u balonarstvu i letenju zmajevima.

Međutim, to se dogodilo protiv volje osnivača igara modernog doba Pjera de Kubertena. On je opisao Olimpijske igre kao „ceremonijalno slavlje muške atletike". Budući da su takmičenja bila deo Svetske izložbe (kao 2004. u Sent Luisu), organizatori su to odobrili.

Žene su prvi put počele da se takmiče u plivanju 1912. a 1928. osvojile su u nekim disciplinama i atletiku kao drugi ključni olimpijski sport.

Međutim, dugo su morale da se bore protiv predrasuda. Neke discipline prekomerno opterećuju žene i premašuju njihove sposobnosti ili nisu prikladne iz estetskih razloga, bili su često korišćeni „argumenti".

"Nažalost, sportske nauke nisu im priskočile u pomoć", rezimira Petra Čope i dodaje: "Da žene nisu pojačale pritisak i postavile zahteve, danas ne bi bile tako daleko."

Žene maratone trče od 1984. godine. Malo-pomalo osvajale su i borilačke veštine - džudo 1992., rvanje 2004. i boks 2012. godine.

Ženska kvota ne samo da nailazi na odobravanje, već će u nekim sportovima u Tokiju postojati puna jednakost između muškaraca i žena. Isti broj takmičenja održava se u veslanju, gađanju, dizanju tegova i trkama u kanuu.

U poslednjem sportu žene olimpijsku premijeru doživljavaju u kanaderu (klečeći s veslom). Zbog toga je međunarodna federacija kanua (ICF) morala da otkaže dve discipline za muškarce.