Sobne biljke: Zamija i Spatifilum za početnike
Naš prostor i okruženje od velikog je značaja za naše raspoloženje. Zeleni sustanari uvek doprinose pozitivnoj atmosferi. Već smo vam pisali o sobnim biljkama najlakšim za održavanje, a sada vam predstavljamo još onih koje će trpeti naše greške
Sreda, 21.04.2021.
08:00
"Pored toga što imaju uticaj u estetskom smislu, tu je još i efekat prečišćavanja vazduha, kao i veće vlažnosti vazduha u zatvorenim prostorijama. Da ne spominjemo psihološki efekat i satisfakciju sa svakim novim listom i cvetom koji nam podare", kaže pejzažni arhitekta iz "Kote S", Slađana Milosavljević, koja vam ovog puta predlaže još dve sobne biljke koje ne zahtevaju puno nege i koje opstaju i uspevaju bez obzira na naše iskustvo i greške.
ZAMIJA
Zamija je biljka veoma atraktivnog izgleda. Njen latinski naziv je Zamioculcas zamiifolia. Poreklom je iz Afrike. Krajem 20. veka, zahvaljujući holandskim uzgajivačima, postala je popularna u Evropi. Ima dugačke lisne drške sa tamnozelenim mesnatim listovima koji su raspoređeni u parovima. Raste do jednog metra, ali je najčešće visine 40 do 60 cm. cvetovi se veoma retko javljaju i podsećaju na cvet spatifiluma i anturijuma. Laka je za održavanje. Veoma je izdržljiva, a dobro uspeva i u slabo osvetljenim prostorijama i poluhladovini, tako da je idealna za prostorije orjentisane ka severu ili istoku. Idealni uslovi su prozor na zapadnoj ili istočnoj strani i temperatura od 20⁰C do 25⁰C. U zimskim mesecima voditi računa da temperatura u prostoriji ne padne ispod 15⁰C. Zamija treba zalivati jednom mesečno.
Prekomerno zalivanje izaziva truljenje. Ukoliko do toga, ipak, dođe, zemlju u kojoj se nalazi ne treba zalivati minimum mesec dana kako bi se isušila i koren oporavio. Listove treba brisati i uklanjati prašinu sa njih tuširanjem, ali nakon toga dobro ocediti zemlju u saksiji. Razmnožava se odvajanjem stabljika. Pre sadnje odvojeni deo treba malo da provene (da se prosuši) da ne bi, kasnije, došlo do truljenja. Možete je zasaditi u supstrat čija je osnova humus ili treset. Presađivanje je neophodno tek kada se ispuni sav prostor u saksiji korenom i podzemnim rizomima.
SPATIFILUM
Spatifilum je poreklom iz Južne Amerike i Indonezije. Spathiphyllum wallisii je njegov latinski naziv. Osim što ima nežne i efektne cvetove, njegova lisna masa je takođe upečatljiva. Listovi su tamno zelene boje sa diskretnim sjajem. Lakaje za negu, a jedna od njenih važnih karakteristika je i to što prečišćava vazduh u prostoriji smanjujući procenat ugljen dioksida i formaldehida iz duvanskog dima, kao i benzene, ksilena i toluena.
Listovi su indikator njegovog zdravstvenog stanja i potreba. Kao su opušteni i povijeni znači da joj nedostaje vode. Prilikom sađenja obavezno obezbedite drenažni sloj u saksiji, jer ne podnosi prekomernu vlagu, a zemlja u saksiji treba da se potpuno osuši izmešu dva zalivanja. Presađivati ga treba po potrebi, jednom u 2-3 godine. Spatifilum voli polu senku. Najbolja pozicija za njih je dva metara udaljenosti od prozora ili blago osunčani ćošak Vašeg doma ili kancelarije.
Ukoliko ostavite Vaš spatifilum na direktnom suncu, mogu se pojaviti braon mrlje po njegovim listovima. Spatifilum ne podnosi veliko variranje u temperaturi. Idealni raspon koji mu odgovara je od 20°C-26°C. Prilikom orošavanja, ne prskajte cvet, već samo listove.
Ukoliko imate pitanja u vezi sa održavanjem sobnih biljaka, pišite nam na superzena@b92.net!
Pogledajte koje još biljke ne zahtevaju puno nege: Preporuka stručnjaka: 3 sobne biljke koje su lake za održavanje
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 1
Pogledaj komentare