Ove žene su menjale svet, a jedna je čak upucana zbog želje da se školuje

Iako je veliki broj žena zaslužio da se nađe na listi dama koje su svojim otkrićima promenile svet, mi smo rešili da izdvojimo neke od najinspirativnijih, sa čudesnim životnim pričama, posebnom vrstom hrabrosti ali i s ogromnim znanjem i humanošću. Najvažnije od svega, one su se često usprotivile društvenim normama u potrazi za otkrićem i ličnim ostvarenjem...

Piše: Kristina Milošev

Uspešne žene |
Podeli
Foto: Getty
Foto: Getty

Zanimljive činjenice o Nadiji Murad:

U sedištu Ujedinjenih nacija Nadija je održala govor o zlostavljanju i kidnapovanju ljudi.

Bavi se aktivizmom i kako je kazala u svojoj knjizi "želi da bude devojka na svetu s pričom poput njene".

Kada je imala samo 23 godine, 2016. godine imenovana je za prvu ambasadorku dobre volje za dostojanstvo preživelih trgovinom ljudima.

Iako je svaka od ovih dama posebna, jedna stvar im je zajednička – dobitnice su Nobelove nagrade koja se dodeljuje osobama za posebna dostignuća.

Nadija Murad

Dvadesetpetogodišnja Nadija Murad rođena je u Koču, malom jezidskom selu na severu Iraka. Imala je 21 godinu kada su je oteli i zlostavljali ekstremisti i držali je kao taoca u periodu od čak tri meseca. Te 2014. ekstremisti su ubili njenu braću, a Nadija je bila prodata nekoliko puta, ali i seksualno i fizički zlostavljana.

Muradova je jedna od retkih koje su uspele da pobegnu, a svoju životnu dramu opisala je u knjizi Poslednja devojka (The Last Girl: My Story of Captivity and My Fight Against the Islamic State) za koju je autorka dobila Nobelovu nagradu za mir.

U dirljivoj ispovesti "Poslednja devojka", Nadija priča o zlostavljanju koje su preživele ona i drugi u ropstvu džihadističke, takozvane Islamske države

Ona je pokazala neobičnu hrabrost u iznošenju svoje patnje i govorima u ime drugih žrtava.

Nadija sada živi u Nemačkoj, gde se bavi akcijama za dobrobit zajednice svog naroda. Želi da njena knjiga pomogne u oslobođenju ovog naroda i suđenju Islamskoj državi, a u tome joj pomaže i advokatica za ljudska prava Amal Kluni.

Foto: Getty
Foto: Getty

Zanimljive činjenice o Malali Jusufzai:

Pre nego što je bila upucana, Malala je pisala blog za Bi-Bi-Si u kome je pisala kako izgleda život po talibanskim pravilima.

Godine 2014. objavila je knjigu “Ja Malala“ (Am Malala: How One Girl Stood Up for Education and Changed the World). Odmah nakon objavljivanja to je bilo najprodavanija štivo na Amazonu.

U sedištu Ujedinjenih nacija 12. jula 2013. godine, Malala je održala dirljiv govor o pravu na obrazovanje.

Vlada Kanade dodelila joj je počasno državljanstvo zbog njene borbe za zaštitu ljudskih prava.

Malala Jusufzai

Dvadesetjednogodišnja Malala Jusufzai rođena je u gradu Mingora u Pakistanu. Ona je redovono pohađala nastavu sve dok talibani nisu zaposeli njen zavičaj u idiličnom Svatu. Ekstremisti su zabranili mnoge stvari, poput posedovanja televizora i sviranja muzike i žestoko su kažnjavali one koji nisu slušali naređenje. A onda su rešili da zatvore škole za devojčice, ali i da uvedu niz drugih šerijatskih pravila...

U januaru 2008. godine, kada je imala samo 11 godina, pozdravila se sa drugovima iz škole, ne znajući da li će ih ikada videti ponovo. Godine 2012, kada je imala samo 15 godina, na putu ka školi maskirani muškarac je ušao u školski autobus pitao: "Ko je Malala?", a potom joj je pucao u levu stranu glave samo zato što se zalagala za pravo na obrazovanje.

Probudila se deset dana kasnije u bolnici u Birmingemu u Engleskoj. Doktori i medicinske sestre su joj rekli za napad, a ljudi iz celog sveta su se molili za njen oporavak. Dve godine kasnije, nakon brojnih operacija i rehabilitacionih metoda, pridružila se porodici u novom domu u Velikoj Britaniji.

Osnovala je Malala fond, humanitarnu organizaciju koja daje svakoj devojci mogućnost da ostvari budućnost koju izabere. Upravo zbog tog rada, dobila je Novelovu nagradu za mir u decembru 2014. i postala najmlađa osoba koja je dobila ovu prestižnu nagradu.

Foto: Getty
Foto: Getty

Zanimljive činjenice o Majci Terezi:

Majka Tereza je beatifikovana u Katoličkoj crkvi, a to je bio prvi korak ka kanonizaciji.

Nakon što je napustila kuću, nikada više nije videla svoju majku i sestru.

Albanski internacionalni aerodrom je dobio ime po njoj, Aeroporti Nene Tereza.

Kada je dobila Nobelovu nagradu pitala je da li može novac da bude doniran siromašnima u Indiji.

Papa ju je proglasio sveticom pošto je Vatikan priznao dva čuda - oba povezana sa izlečenjem bolesnih - jedno u Indiji, drugo u Brazilu.

Majka Tereza

Agnesa Gondža Bojadži rođena je 26. avgusta 1910. godine u Skoplju u albansko-katoličkoj porodici, a najpoznatija je po svom humanitarnom radu. Katolička časna sestra je posvetila svoj život brizi o siromašnima, gladnima, bolesnima i umirućima u indijskom gradu Kalkuti.

Već sa 12 godina je znala da će služiti Bogu, sa 16 je postala časna sestra i pridružila se redu u Irskoj.

U Indiju se preselila 1929. godine, a 1946, osnovala je red “Misionarke milosrđa”, koji danas ima ustanove u 130 država u kojima se časne sestre brinu o neizlečivo bolesnoj deci. Brinula je o bebama, gladnima i najsiromašnijima, kazavši da "oni žive poput životinja ali umiru kao anđeli".

Godine 1979. ona je dobila Nobelovu nagradu za mir, kao mnogih drugih međunarodnih nagrada, među kojima se ističu najviše indijsko civilno odličje "Bharat ratna" iz 1980, za njen humanitarni rad, počasno državljanstvo SAD, Nagrada Albert Švajcer...

Umrla je 5. septembra 1997. u 87. godini od srčanog udara, a 19 godina nakon smrti, 2016. godine papa Franja proglasio je na svečanoj ceremoniji u Vatikanu Majku Terezu sveticom, zbog njenog humanitarnog rada.

Foto: Getty
Foto: Getty

Zanimljive činjenice o Mariji Kiri:

Marija Kiri je imala samo 15 godina kada je diplomirala u srednjoj školi.

Čak pet Nobelovih nagrada pripalo je članovima njene porodice.

Ona je osmislila termin radioaktivnost.

Kirijeva je otkrila dva veoma važna elementa, polonijum i radijum.

Osnovala je Radijum institut i Kiri institut.

Marija Kiri

Najpoznatija je Marija Kiri, francusko-poljska fizičarka, rođena 1867. godine u Varšavi. Mlada naučnica je upoznala svog supruga Pjera Kirija u Parizu 1894, a venčali su se samo godinu kasnije. Godine 1903. Kirijeva je dobila Nobelovu nagradu iz fizike, koju je podelila zajedno sa Anrijem Bekerelom i svojim supurgom za rad na istraživanju radioaktivnosti. Ona je postala prva žena koja je osvojila Nobela.

Antoan Anri Bekerol je inspirisao Kirijevu da istražuje radioaktivnost, a ovaj tim je zajedno uspeo da pronađe mineral uran – pičblend, kao i dva druga radioaktivna elementa – radijum i polonijum.

Marijin život je obeležila tragedija kada je njen suprug Pjer 1906. godine stradao u saobraćajnoj nesreći. Nakon njegove smrti počela je da radi kao profesor na Sorboni, Univerzitetu u Parizu, i motivisala sebe da nastavi rad koji je započela sa mužem. Godine 1911. ona je nagrađena Nobelovom nagradom za hemiju, čime je postala prva žena koja je dobila dva Nobela.

Zanimljiv je podatak da je ćerka Marije i Pjera Kirija, Irena Žolio Kiri u velikoj meri pratila stope svojih roditelja po pitanju obrazovanja i kasnijeg rada. Ona je produbila naučni rad svojih roditelja i takođe postala dobitnica Nobelove nagrade.

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 3 sledeca idi na stranu