Marija je najbolja među traktoristima, deda joj preneo ljubav prema poljoprivredi

Među najmlađim i najiskusnjijim traktoristima, na 22. Srbobranskoj brazdi, našla se dvadesetdvogodišnja Marija Seočanac iz Novog Sela kod Vrnjačke Banje i ponela titulu najbolje.

"Ovo dostignuće je najveće u mom dosadašnjem takmičenju, a uspeh mi je posebno značajan jer ga zaista nisam očekivala. Konkurencija jeste bila velika, svi ti ljudi obrađuju na stotine hektara, za poštovanje su njihovo znanje i veština i stvarno mi je, u tom smislu, još veća čast što sam se nadmetala sa njima", navodi Seočanac. Ocenjivalo se otvaranje i zatvaranje brazde, ravnomerno oranje na dubini od 25 cm, pravac se morao ispratiti.

Ona je celog života orala na težem i tvrđem zemljištu, te je oranje bolje i lakše zemlja u Vojvodini proteklo bez poteškoća.

"U mom kraju, kod Morave, manje je rastresito i tvrđe je, koristimo i drugačiju i stariju mehanizaciju. Na severu su kvalitetnije parcele, nema zapinjanja, nigde mi traktor nije kočio, ujednačeno je. A i sama mašina koju sam koristila bila je odlična." Traktor je dobila na korišćenje od poljoprivrednog gazdinstva Čobanov. U pitanju je mašina od 170 konjskih snaga, a do sada je upravljala mehanizacijom do 60 konjskih snaga. Inače studentkinja biohemije u Beogradu, za volanom traktora je od svoje osme godine, a vožnju je savladala u potpunosti sa 12, 13 godina i to zahvaljujući dedi koji joj je i preneo ljubav prema poljoprivredi, piše Agroklub.

"Još baba i deda su se bavili proizvodnjom različitih kultura. Dok sam bila mala uz njih sam počela da provodim vreme na njivi, posebno uz dedu. Traktor sam naučila da vozim i iz ljubavi i iz znatiželje, ali i iz potrebe. Vožnja mi, moram da kažem, ide od ruke. Motor vozim od malena takođe", dodaje ova mlada studentkinja.

Nakon dedine smrti, poljoprivredne površine su smanjili, a proizvode kukuruz, ječam, pšenicu i ovas. Marija učestvuje u svim poslovima, trudi se da što češće odlazi kući iz glavnog grada Srbije kako bi pomogla porodici na njivi, ali još uvek nije sigurna da li će se za stalno vratiti nakon fakulteta ili će je put odvesti u industriju.

"Ono što sam naučila na fakultetu, mogu delom da primenim i u oblasti agrara, ali ne znam da li ću se vratiti. To što znam da radim u poljoprivredi mi je dodatni plus u životu, međutim, možda mi se otvore neka vrata direktno u struci, te bih, u tom slučaju, ostala u tom poslu.

Ako se, 'pak, vratim kući, volela bih da zatvorim ceo krug proizvodnje." Ništa joj nije teško kada su u pitanju radovi u polju, ali ipak najviše uživa u vožnji i obradi zemljišta.

Ono što se mora ručno uraditi je, kaže, zahtevnije i napornije. A nisu joj strani ni kvarovi ni popravke traktora. "Moj tata je auto-mehaničar, pa me zanima i održavanje. Bilo je situacija od toga da menjamo creva, filtere za gorivo do toga da rastavimo traktor na pola - od manjih do najvećih kvarova", dodaje Seočanac.

Iako se neretko dešava da žene za volanom budu diskriminisane, Marija nije to nikada doživela. Ali, napominje, tako se i postavila u startu. "Nametnula sam stav i svima stavila do znanja da ja to znam da radim i to veoma dobro i da niko ne može da mi prigovori.

Dobijala sam samo pohvale, a svakako moraš i sam da ceniš svoje znanje", zaključuje.