"Preživela sam teške povrede, jedva sam ostala živa"

Razgovarala Lidija Janković

Ljiljana Gadijan je golman skoro već 20 godina. Brani za reprezentaciju Srbije i "Slogu" iz Zemuna, a tokom karijere je prošla kroz više klubova u našoj zemlji i inostranstvu.

"Ljudi su skeptični kad čuju za ženskog golmana. Čudno im je dok me bolje ne upoznaju".

Nije Ljiljana jedina koja "živi" fudbal, njena koleginica iz ekipe, prva do nje u odbrani, štoper Ivana Erak kaže da je shvatila da ne može da živi od profesionalnog igranja.

Ljudi ne veruju da sam fudbalerka

Ivana kaže da ljudi očekuju samo muškobanjaste devojke u fudbalskom timu i da joj ne veruju, da se iznenade se kad čuju da je štoper.

"S obzirom na to kako izgedaš nema šanse da igraš fudbal. Daj da vidim sliku, momcima je zanimljivo... Iskreno, više ne volim da pričam o fudbalu. Sad sve drugo samo ne fudbal, shvatila sam da od njega ne mogu da živim. Želim porodicu, to je smisao svega", kaže Ivana.

Njih dve su saglasne da u Srbiji devojke ne mogu kao muškarci da žive od fudbala, iako je i ženski fudbal u ekspanziji. Kolege iz muške reprezentacije su korektne prema njima, ali nemaju dodirnih tačaka u stacionaru Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi.

Ogromna je razlika ...

"Žene igraju fudbal iz ljubavi, a muškarci gledaju da zarade i da od transfera nešto urade u životu... Žene više ostavljaju srce na terenu", kaže Ljiljana.

Prolaze žene kroz "tantalove" muke na putu do profesionalnog statusa. Muškarci su po prirodi stvari pošteđeni... na primer "onih dana".

One nisu, pa trče, brane, ulaze u duele, šutiraju i sve punom snagom i tokom ciklusa. Kažu da je baš loš osećaj kad igraš utakmicu, stomak boli... ne čuješ, ne vidiš trenera, gubiš... "ali to je sve posao".

Nije uvek jednostavno paziti šta jedeš

"Kao i svaka žena i ja tri četiri dana pre nego što treba da dobijem pojela bi sve što stave ispred mene. Inače, kad sam počela da igram fudbal bila sam vezni igrač koji ima višak kilograma i uvek sam kao svaka žena kuburila sa težinom", objašnjava Ivana.

Ipak, u ženskom fudbalu je sve dozvoljeno, pa može devojka da ima 55, 65 ili 95 kilograma. Međutim, ko želi profesionalno da se bavi ovim sportom, potvrđuju obe, mora da vodi računa o ishrani.

Bez šminke, molim

I fudbalerke, kao i sve devojke, vole da se šminkaju. Tokom utakmice dozvoljena je samo diskretna šminka, ali ne i šnale jer se jednom prilikom desilo, da je na terenu jedna devojka protivničkog igrača, ubola ukosnicom u oko.

"Sudija pre utakmice prođe pored nas i kaže: 'Devojke ne želim da vidim nakit, šnale i slično'. Ako vidi na terenu da imamo nešto dobijamo karton", rekla je Ivana.

I sudije žene

Njihove mečeve uglavnom sude ženske sudije, a treneri su ipak najčešće muškarci. Na pitanje da li se desi da se trener i igračica zaljube, kažu da je bilo takvih primera. Retko je ipak, objašnjavaju, da se profesionalna fudbalerka, na primer, posle porođaja, vrati da igra na istom nivou.

Na pitanje da li se dešava da devojke puste suzu na terenu, Ljiljana kaže da joj se dešavalo više puta kad su dosuđivane najstrožije kazne, odnosno crveni karton.

"Sa omladinskom reprezentacijom na turniru u Italiji sam bila isključena i plakala sam jer ostavljam devojke na terenu", kaže Ljiljana.