Smatraju da ne treba da ih kontrolišu; Psiholog za B92: "Deca ne znaju kako sama da se zaštite!"

Piše: Milica Krstić

Nedavno globalno istraživanje, pokazalo je da 52 odsto roditelja poverava deci da upravljaju svojim aktivnostima na Internetu i veruju da njihova deca znaju za granice kada je reč o vremenu koje provode onlajn. Međutim, 70 odsto roditelja priznaje da oni sami provode previše vremena onlajn, a gotovo tri četvrtine (72 odsto) smatra da internet i korišćenje mobilnih uređaja generalno ometa porodični život.

Poznato je da digitalne aktivnosti mogu da stvore zavisnost i ozbiljno odvrate decu od avantura u stvarnom svetu. Uprkos tome, više od polovine savremenih roditelja veruje svojoj deci kada je reč o vremenu provedenom na internetu i, što je još interesantnije, ova praksa je uobičajenija među očevima. Ovde nije samo pitanje poverenja da će se deca na vreme isključiti sa interneta, već 40 odsto roditelja uopšte ne oseća potrebu da kontroliše ili nadzire korišćenje interneta i onlajn aktivnosti svoje dece. Ovo može biti rizična strategija jer samo jedan klik ih deli od sajber rizka. najgore što može da se desi jeste da dete bude žrtva sajber nasilja.

"Deca obično nisu svesna šta ih sve vreba na internetu. Oni često imaju privid da su skrivena i da ih niko ne vidi, odnosno da su u sigurnom okruženju, ako su kod kuće ili u svojoj sobi. Mada oni dosta vremena provode na internetu i već su svašta videli i doživeli. Vazno je da znaju kome da se obrate i traže pomoć i zaštitu odrasli", rekla je za B92 psiholog Marina Bunčić.

Kako bi izbegli ovakve događaje, sa decom moraju da razgovaraju i roditelji, ali i nastavnici. Od pomoći mogu da budu i starija braća i sestre, rođaci, ali i mediji sa ozbiljnim kampanjama koje bi i decu i roditelje obrazovale i upozorile na sve što ih vreba dok su online. Posledice izloženosti internet nasilju mogu da budu opasne po dete.

"Izloženost bilo kom nasilju je veoma štetna. Kod digitalnog nasilja je probelm što se teško možete sakriti. Oni koji vas ugrožavaju obično nisu fizički blizu, ali nanose veliki bol, izazvijau strah i traumu zavisno od vrste i intenziteta nasilja. Ukoliko ste na internetu, a svi smo, veoma smo im dostupni", dodaje psiholog.

Kako biste prepoznali da vaše dete ima problem, ako vam se ono samo ne obrati za pomoć, posmatrajte ponašanje deteta i reagujte na bilo kakvu promenu na vreme. Kao i u svim drugim stvarima u životu, dete će promeniti ponašanje, biće uplašeno, zabrinuto, prikrivaće šta radi... Najvažnije je naučiti dete da traži pomoć od odraslih, odnosno onih koji mogu da ga zaštite i budu pomagači. Isto je veoma važno da prepozna gde postoji opasnost na internetu i kako da ne daje svoje podatke i da izbegava neprikladne sadržaje.

"Deca sigurno ne znaju i ne umeju sama da se zaštite i važno je da odrasli to vide kao važno polje na kome može sve i svašta da se dešava", zaključila je Bunčić.