Danas je Spasovdan, smatra se najsrećnijim danom u godini

Srpska pravoslavna crkva i vernici, 10. juna, slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan.

Ovaj praznik je slava grada Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina - praznik celog naselja. Vaznesenje Gospodnje veliki je i značajan praznik, jedan od glavnih kod Srba, koji su nekada slavili i muslimani i katolici.

Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.

Poštovan je veoma i u predhrišćanskom vremenu, a tradicionalno je izuzetno cenjen i poštovan u doba cara Dušana. Smatra se da nije slučajno što je čuveni Dušanov zakonik obnarodovan 1349. na Spasovdan, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.

Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao - vazneo se - na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi.

Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.

Običaji na Spasovdan

Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije i, kako veruju u leskovačkom kraju, ne dođe na čoveka "lošotinja" i da insekti ne opustoše njive. Posebno je bio raširen običaj da se na Spasovdan po njivama, zabranima, torovima, košnicama, baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan.

Bio je i običaj da se na Spasovdan, pre sunca, kupa u reci ili moru i da se do ovog dana ne pije mleko od muže u toj godini, pa je ovo prvo kušanje mleka propraćeno nizom običaja radi povećanja mlečnosti i boljeg skorupa, uz prskanje mlekom i zalivanje vodom za vrat, da bi bilo mleka kao vode.

Na Spasovdan, verovalo se u Šumadiji, u zoru se mogu videti vampiri.