U braku su duže od pola veka, a njihov recept za sreću može biti od koristi mnogima

Upoznali su se 1965. Godine u Banatskoj Dubici i od tada magija ne prestaje, a partneri se i dan danas sećaju svog prvog susreta.

"Ja sam radila kao učiteljica, a u naše mesto stigao je mladi inženjer agronomije. Sve devojke su želele da se upaznaju sa njim, čak je i imao neku drugu u planu, a onda smo se sreli. Bio je to onaj sudbonosni susret kad već na prvi pogled znate da ste upoznali nekog posebnog. Kolena su mi zaklecala u momentu kad mi je pružio ruku", priseća se Zagorka.

Od momenta kad su oboma kolena zaklecala pa do danas prošlo je 55 godina. Za svo to vreme zajedno su pojeli i džak šećera i džak soli, a sve prepreke prevazišli su zajedno. Dobili su dve kćerke i odškolovali ih.

"Voleti i istrpeti to je osnova svakog odnosa. Ali, ipak je bitno da mnogo više bude ljubavi, a manje trpljenja. Ja sam uvek bio strastveni lovac i ribolovac, i nedeljom kad se vratim kući iz šume ili sa reke, nije me dočekivalo zvocanje, već širok osmeh moje voljene žene i topla banatska supa", priča Đorđe.

Ipak, znao je on da se oduži ženi svog života nesebičnom ljubavlju, velikom podrškom, ali i davanjem svih prava kad je raspolaganje kućnim budžetomu pitanju.

"Mene u kući zovu Jorgovanka, jer sam ja ta kod koje su pare. Investirala sam, gradili smo kuću. On je na vreme shvatio da ću ja taj novac sačuvati i pravilno upotrebiti. Bilo je u našem braku lepih i manje lepih trenutaka, ali sve to smo prevazišli mudrošću i upornošću. Nismo tražili mane jednom drugom, već volimo vrline", kaže Zagorka.

Recept za uspešan brak nemaju, ali u svom žive sa osećanjem da bez druge polovine ne mogu i možda je ustvari upravo to ono ključno za zajednički opstanak duži od pola veka.