Kad vidim svoju decu, znam da smo na pravom mestu: Beograđanka Tamara odlučila da živi u Crnoj Travi

Tamara Perović (28) je rođena u Beogradu i školovala se u glavnom gradu, ali je život iz jedne urbane sredine odveo u malo mesto - Crnu Travu.

Zdrav duh | Slađana Vasić | Super žena |
Podeli
Foto: Violeta Stanković
Foto: Violeta Stanković

Kada nam se predstavila prvo je rekla da je majka četvoro dece, pa onda novinar i da ima svoj blog i Instagram profil na kojima deli svoja roditeljska iskustva. Iz ovoga je jasno koja joj je najvažnija uloga u životu. Život na selu na jugu Srbije i uloga majke joj veoma prijaju i Tamara je baš pravi primer za ono što kažu: "Nije kome je rečeno, nego kome je suđeno". Uz majčinstvo i sve obaveze koje život na selu nameće, ona pokušava da osnaži i motiviše žene iz tog dela Srbije da uče i pokrenu svoj posao i u planu joj je da osnuje zajednicu žena sa takvim ciljem.

Možda nekome ne izgleda tako, ali Tamara kaže da život na selu i te kako ima prednosti.

"Iako sam rođena u Beogradu, oduvek sam bila zaljubljenik u prirodu. Deca ovde imaju ispunjeno detinjstvo, uče kroz igru u prirodi, na najbolji mogući način se upoznaju sa svetom koji ih okružuje, odakle dolazi ono što jedemo i slične stvari. Igračaka imaju mnogo, ali im retko koja drži pažnju. Ali zato mogu satima da prave kulu od blata ili grančica, šetaju šumom i beru šumske jagode ili divlje borovnice. Kad vidim koliko takve stvari njima pričinjavaju zadovoljstvo, znam da smo na pravom mestu", zadovoljno kaže Tamara koja je kao samohrana i nezaposlena majka sa malim sinom Dimitrijem odlučila da se preseli u Crnu Travu i gaji borovnice na zemlji koju im je ostavila baka.

Tamo je upoznala i supruga Pericu (43) s kojim je posle dobila još tri ćerke.

U Crnoj Travi Perovići imaju svoje zasade kupine i maline. Osim toga, sakupljaju plodove iz prirode (brzinu vodu, vrganje, lisičarke, bokvicu, borove iglice, šumske jagode, divlje borovnice, zovu, bagrem, maslačak, koprivu...) i od njih prave najrazličitije proizvode (čaj, sok, slatko, džem, med...).

"Najviše skupljamo pečurke vrganje i lisičarke, koje pasterizujemo i pripremamo u salamuri, kao i šumske jagode i divlje borovnice, od kojih pravimo sok, slatko i džem. Na moje veliko iznenađenje veoma je popularan i sok od koprive, jer je odličan za krvnu sliku i celokupni imunitet. Svi naši proizvodi su bez konzervansa i drugih veštačkih sastojaka", ponosno ističe naša sagovornica.

Jedino što joj teško pada na selu je to što nema dovoljno kulturnih manifestacija i što, kada dođe vreme za srednju školu, neka deca odluče da nastave školovanje u drugom mestu, jer u Crnoj Travi postoji samo građevinska srednja škola.

Foto: Violeta Stanković
Foto: Violeta Stanković

Recept za sok od koprive

Potrebno je:
- 100 vrhova koprive
- 3 l vode
- 2 kg šećera
- 3 limuna

Vrhove koprive dobro oprati u naliti sa 3 l vode. Limun (sa korom) iseći na kriške i dodati u šerpu. Poklopiti i ostaviti da odstoji 24 sata. Nakon 24 sata procediti kroz gazu i dodati šećer. Mešati što češće dok se šećer potpuno ne rastopi. Ovo može da potraje od nekoliko sati pa do 24 sata (zavisi koliko često mešate). Kada se šećer potpuno istopi, nalijte sok u flaše. Možete ga pasterizovani kako biste mu produžili rok trajanja. Držite ga u frižideru ili na nekom drugom tamnom i hladnom mestu.

Vaspitanje dece

Tamara je pokrenula Školu roditeljstva u Nišu u okviru koje trudnice i mame imaju mogućnost da besplatno odslušaju predavanja lekara i stručnjaka, da budu u neposrednom kontaktu sa njima, dobiju odgovore na sva ona pitanja koja nisu imale koga da pitaju i dobiju podršku, koja je u tom periodu izuzetno važna.

"Ja sam samo spona koja povezuje žene sa stručnim licima, eventualno podelim svoja iskustva jer vrlo dobro znam sa kojim problemima se susreću trudnice i mame".

Kako kaže, svakodnevno dobija brojna pitanja od mama uglavnom sa Instagrama. Najviše je pitaju "Kako sve postići?", ali se interesuju i za teme koje muče sve majke: dolazak nove bebe i prilagođavanje starijeg deteta, svađe među decom, aktivnosti sa decom, odvikavanje od pelena, nemlečne ishrane... Uvek rado podeli svoja iskustva, ali se desi da dobije i pitanja u vezi sa zdravljem deteta i u tom slučaju majke upućuje na pedijatre.

Svoju decu gaji u skladu sa "pravim vrednostima, koje su se svele na praznu frazu, jer smo dozvolili materijalizmu da nas pojede" i želi da "sačuvaju ljudskost u sebi".

Foto: Violeta Stanković
Foto: Violeta Stanković

"Najvažnije u vaspitanju dece je prisutnost roditelja, da kada smo sa decom, zaista budemo sa njima. Ako samo sedimo pored deteta i gledamo u telefon, a detetu smo pustili crtani film, to nije zajedničko provođenje vremena. Mnogi razmišljaju o tome kako da opreme decu, šta da im obuku, koju modernu igračku da im kupe... A sve to je zapravo daleko manje važno. Važno je da dete ima našu pažnju i posvećenost. I ne, to ne mora biti 24/7. Pola sata - sat dnevno potpune posvećenosti detetu je sasvim dovoljno. Da znamo šta se dešava u njegovoj glavici, kakva su njegova osećanja, interesovanja. Često roditelji kažu da ne znaju šta i kako da rade, a istina je da nam deca sama sve kažu i pokažu, samo treba da naučimo da ih oslušnemo", objašnjava.

Prema njenim rečima, roditelji najviše greše jer ne odvajaju vreme da se zaista posvete deci i jer pokušavaju da to nadoknade materijalnim stvarima.

"Druga greška je što često sav stres koji imamo od posla ili nekih drugih svojih svakodnevnih obaveza iskalimo na deci. A to su samo deca. I ona samo traže ljubav i pažnju. Kod njih je sve vrlo jednostavno, mi odrasli smo ti koji sve komplikuju".

Prošle zime organizovala je porodični kamp na Palama i kroz njega je u dva termina prošlo ukupno 27 porodica. Kamp je zamišljen kao porodični odmor sa dodatnim aktivnostima, a sve u cilju zbližavanja porodice.

"Išli smo na izlete na Jahorinu, Ravnu planinu i u Sarajevo, svakog dana imali kreativne radionice, na primer modelovanje ili kada su deca i tate zajedno pravili nešto mamama, a uveče smo imali žurke (karaoke, maskenbal, igre bez granica...)".

Foto: Violeta Stanković
Foto: Violeta Stanković

U avgustu je planirano održavanje letnje verzije kampa na Vlasinskom jezeru pod nazivom "Školica prirode" i uključiće krstarenje jezerom, roditelji i deca će praviti herbarijum, braće divlje borovnice i praviti sok od njih, a obići će i Crnu Travu.

"Nakon 'Škole roditeljstva' shvatila sam da je ženama potrebna podrška, ne samo u periodu trudnoće i dolaska bebe, već i uopšte. Na primer, često mi žene kažu da žele da pokrenu sopstveni posao, ali nisu sigurne kako i odakle da krenu. Zato sam donela odluku da proširimo delovanje 'Tamama udruženja' i napravimo zajednicu žena koje će raditi u cilju osnaživanja žena, pružanja dodatne edukacije, poslovnih mogućnosti, pravne i medicinske pomoći i sličnog", navela je ona.

Neprofitno udruženje koje je osnovala se finansira iz donacija. Jednom mesečno imaju sastanak svih članica na kom dogovaraju aktivnosti za naredni mesec u skladu sa potrebama članica - edukativne radionice, predavanja ili neku aktivnost sa decom.

Ova hrabra žena je objavila slikovnicu "Čudovište iz snova" i pisala tekstove za brojne portale i časopise iako je zbog trudnoće pre devet godina napustila novinarstvo, ali ni to verovatno nije sve ono čime se ona bavi, a neko sa takvim duhom verovatno ni tu ne planira da se zaustavi...

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 24 sledeca idi na stranu