Pandemija negativno utiče na natalitet i rad žena u Italiji

"Klima straha i neizvesnosti kao i materijalni problemi... izazvani nedavnim događajima imaće negativan uticaj na plodnost italijanskih parova", ocenio je u parlamentu predsednik Istata Đan Karlo Blanđardo.

U Italiji je tokom 2019. godine rođeno 420.000 beba što je najmanje u poslednjih 150 godina, ali taj broj bi mogao da padne na 408.000 u ovoj godini i na 393.000 u 2021. godini, prognoze su Istata.

"Demografska recesija koja je od 2015. pogodila Italiju rezultirala je pravim kolapsom koji nema ekvivalent u istoriji Italije ukoliko se ne vratimo u 1917-1918, vreme obeleženo Velikim ratom i dramatičnim posledicama španske groznice", ukazao je Blanđardo.

Medju faktorima koji negativno utiču na stopu plodnosti, jeste nepovoljna situacija na tržištu rada, koja posebno pogađa mlade i žene.

Ilustracija/Foto: depositphotos/racorn,

Pad stope zaposlenosti izmedju februara i septembra pogađa više žene, -1,9 odsto u odnosu na -1,1 odsto muškaraca.

Prema Istatu, posledice krize na tržištu rada izazvane zdravstvenom krizom uticale su prvenstveno na najugroženije, mlade, žene i strance.

"Pandemija je uticala da budu povećane nejednakosti koje su već prisutne na tržištu rada", ukazuje taj institut.

Pandemija je uništila 80 odsto radnih mesta na koja su došle žene od finansijske krize 2008. godine. Od 2008. do 2019. Italija je registrovala 602.000 dodatnih radnih mesta za žene, ali je bilo potrebno samo tri meseca, izmedju aprila i juna, da bude uništeno 470.000 tih radnih mesta.

U Italiji radi tek svaka druga žena u odnosu na 73 odsto u Nemačkoj, 62 odsto u Francuskoj i 58 odsto u Španiji. Kad je reč o evropskim zemljama, lošija situacija je samo u Grčkoj gde je zaposleno 47 odsto žena.