Hoće li novi Zakon poboljšati položaj žene u Srbiji?

Društveni dijalog "Ekonomsko osnaživanje žena" održan je danas u Beogradu u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i na njemu su svoje stavove na tu temu dali predstavnici vladnih i nevladinih organizacija.

Svi ti stavovi, prema rečima ministarke Gordane Čomić, jesu polazna osnova za pravljenje članova novog Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, na koji se, podseća, čeka dugo, a koji bi trebalo da doprinese boljem položaju žena i jednakim uslovima u svim oblastima za oba pola.

Danas se razgovaralo o oblastima rada, zapošljavanja i preduzetništva, obrazovanja, nauke i kulture.

Čomićeva je istakla da će svi na koje se Zakon o rodnoj ravnopravnosti odnosi dobiti prostor da kažu svoje mišljenje kako bi, ističe, život bilo koje samohrane majke, žene žrtve diskriminacije i svakog pojedinačno bio bolji.

Poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković istakla je da je jako važno da sve što bude propisano novim zakonom ne ostane "mrtvo slovo na papiru", ali i da se, takođe, vodi računa o efektima tih propisa i njihovoj usaglašenosti u realnom životu.

Ona je iznela podatak da je ograničenje broja zaposlenih u javnom sektoru imao veći negativan uticaj na žene nego na muškarce.

Jankovićeva je istakla i da se u poslednjih 10 godina, od kada postoji institucija poverenika, žena navodi kao osnov diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja.

"Svakako da je najveća neravnopravnost za žene u oblasti rada, zbog tradicionalnih odnosa i rodnih uloga u našem društvu. To je nešto što se ne može izmeniti jednim zakonom, već nešto što se menja u našoj kulturi, nauci, medijima, obrazovanju. To su ključne oblasti za izmene onih rodnih obrazaca koje se kasnije odražavaju na diskriminaciju na tržištu rada", navela je Brankica Janković.

Ona je ukazala i da je problem sa kojim se žene suočavaju kada dođu na razgovor za posao to što se sagledava i njen fizički izgled i porodični status.

Pored toga, ističe, u našem društvu mora da postoji nulta toleranicija za seksizam, seksualno uznemiravanje i mizoginiju.

Predstavnica Ministarstva prosvete, naukve i tehnološkog razvoja Snežana Vuković istakla je da to Ministarstvo radi na projektu kojem bi bile obuhvaćene sve škole i nastavnici, a koji se tiče seksualnog obrazovanja i vaspitanja, ali i o rodne ravnopravnosti.

Dodaje da su značajni pomaci u ravopravnosti polova napravljeni uvođenjem dualnog obrazovanja koje je, kaže Vukovićeva, doprinelo tome da sve više devojčica bira modele kao što su mašinski tehničar, industrijski tehničar, IT i ostale poslove koji su navođeni kao "muška zanimanja".

Pored toga, sve je više devojčica se upisuje i u vazduhoplovnu akademiju.

Vukovićeva je dodala i da više žena upisuje fakultete, u odnosu na muškarce, te dodaje da je 2019. bilo upisano 25.000 žena i 17.500 muškaraca, kao i da ih više završava fakultete.

Međutim, predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković ukazuje da ne sme da nas "zavara" i "ohrabri" podatak da više žena upisuje i završava fakultet, jer one nakon toga, kako kaže, upadaju u "prazano polje nemoći".

Istakao je da su zbog diskriminisanog položaja žena u našoj zemlji svi pođednako krivi, i muškarci i žene i vladini i nevladini sektori, i dodao da ovoga puta donošenje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti ne sme biti zaustavljeno.

Direktorka sektora preduzetništva u Privrednoj komori Srbije (PKS) Branislava Simanić istakla je da je ekonomsko osnaživanje žena jedan od strateških projekata države.

Ona je predstavila rezultate koje je PKS uradila u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku (RZS), iz kojih je, navodi, zaključeno da su žene u Srbiji brojnije od muškaraca, da imaju skoro isti nivo obrazovanja, žive pet godina duže, ali da teže dolaze do posla, pre dobijaju otkaz, manje su plaćene za isti posao, kai i da se teško biraju na rukovodeće položaje.

Kada je reč o vlasničkoj strukturi, samo 13 odsto žena su vlasnice poljoprivrednih domaćinstava.

Simanićeva je navela i da su za isti posao manje plaćene i do 16 odsto.

Šefica Agencije UN Women Milana Rikanović podsetila je da je međunarodna obaveza Srbije da donese novi Zakon o rodnoj ravnopranvosti.

Ističe da su podaci o položaju žene sada daleko nepovoljniji zbog pandemije kovida 19 i da su te razlike na tržištu rada između muškaraca i žena još veće.

Rikanovićeva je naglasila i da svaka mera iz zakona mora da bude praćena budžetom, jer bez novca, ističe, ciljevi ne mogu da se prevedu u ostvarenje u životu.