Žene koje su menjale svet: Klara Cetkin i Roza Luksemburg

Ne znamo da li su Klara Cetkin i njena drugarica Roza Luksemburg ovako zamišljale žene u 21. veku i njihov položaj u društvu, ali krajem 19. i početkom 20. veka vodile su veliku borbu za ono što se danas podrazumeva

Zdrav duh | Super žena |
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Klara Cetkin, bila je kći seoskog učitelja i žestoko se borila za prava žena i radnica celog života. Zahtevala je jednake plate za žene i muškarce, zalagala se za pravo glasa i uopšteno poboljšanje položaja žena u društvu. Njen životni partner bio je jevrejski revolucionar Osip Cetkin, i sa njim je živela u Parizu. Za njega se nikada nije udala, ali je ipak promenila svoje devojačko prezime Ajsner u Cetkin. Imali su dvojicu sinova.

Posle smrti supruga, sa sinovima koji su imali samo 6 i 4 godine, i bez sredstava za život, preselila se u Štutgart gde se zaposlila kao urednica proleterskog ženskog časopisa "Jednakost".

Deset godina od smrti supruga, udala se za 18 godina mlađeg pesnika i slikara Fridriha Zundela. Nastavila je sa svojom borbom za poboljšanje položaja žena u društvu i govorila je da bi brak trebalo postaviti na temelje međusobnog pomaganja i dopunjavanja, kao i oslobađanja od stereotipne uloge polova u vaspitavanju dece.

U Moskvi je vodila ženski sekretarijat "Treće internacionale", gde i beži 1932. pred nacistima. Umrla je pola godine kasnije, u 76. godini života, u dvorcu nedaleko od Moskve. Njenoj sahrani, 1933. godine, prisustvovalo je više od 600.000 ljudi, a njena urna nalazi se u zidinama Kremlja u Moskvi.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Njena drugarica Roza Luksemburg rođena je, 5. marta, u porodici poljskih Jevreja 1871. godine. Sa 18 godina stigla je u Cirih da studira pravo i ekonomiju, a ubrzo je proglašena i za najboljeg ciriškog studenta. Bila je izuzetno politički aktivna, uprkos predsrasudama vezanim za žene u politici i zastupala načela socijalizma i socijal demokratije. Sa 27 godina udala se za Gustava Libeka i stekla nemačko državljanstvo, preselila se u Berlin, kroz razne novinske članke napadala nemački militarizam i imperijalizam. U zatvoru je bila tri puta, zbog političkih aktivnosti. Učestvovala je u neuspešnoj revoluciji u Berlinu, u januaru 1919. godine, i sa stotinama drugih, uhvaćena je, mučena i ubijena.

Njhova borba dovela je do toga da se prvi Dan žena obeleži 1909. godine u SAD. Ovaj datum je podsetnik i na požar u fabrici tekstila u Njujorku, u kojem je poginulo više od stotinu žena. Veruje se da su one bile zadržane unutar fabrike da bi bile sprečene da štrajkuju sa drugim radnicima. Tada se radilo deset sati dnevno.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 35 sledeca idi na stranu