Problem savremene žene, a nisu nove štikle: Šta da jedete ako vam nepravilno radi štitna žlezda?

S obzirom na to da se lekarima sve češće obraćaju žene sa izmenjenim radom "štitnjače", naučnici donose korisne savete vezane za prehrambene navike ako se borite s nekom vrstom poremećaja ove endokrine žlezde.

Zdravlje žene | Super žena |
Podeli
Foto: depositphotos/EdZbarzhyvetsky
Foto: depositphotos/EdZbarzhyvetsky

Štitna žlezda je sastavni deo endokrinog sistema. To je mala žlezda koja je smeštena na prednjem delu vrata, a važna je jer igra vitalnu ulogu u podržavanju brojnih telesnih funkcija kao što su kontrola temperature tela, brzina metabolizma i nivo energije.

Najčešći poremećaj rada štitne žlezde je hipotireoza ili slaba funkcija štitnjače. Hipotireoidizam je obično uzrokovan autoimunim odgovorom poznatim kao Hašimotova bolest, ili sa autoimunim tiroiditisom, piše Klix.ba.

Kao i kod svih autoimunih bolesti, telo greškom identifikuje sopstvena tkiva kao napadača i napada ih sve dok se organ ne uništi. Ovaj hronični napad na kraju sprečava štitnu žlezdu da proizvede adekvatne nivoe T3 i T4, koji su neophodni da bi telo pravilno funkcionisalo. Nedostatak ovih hormona može usporiti metabolizam i izazvati gojaznost, umor, dovesti do suvoće kože i problema s kosom.

Hipertireoidizam ili preaktivna funkcija štitnjače je još jedno uobičajeno patološko stanje ovog organa. Najčešća forma je Gravesova bolest u kojoj autoimuni odgovor organizma uzrokuje da štitna žlezda proizvodi previše T3 i T4. Simptomi hipertireoze mogu uključivati ​​gubitak težine, visok krvni pritisak, proliv i ubrzan rad srca.

Foto: depositphotos/gpointstudio
Foto: depositphotos/gpointstudio

Selen

Selen je neophodna komponenta enzima odgovornih za pretvaranje T4 u T3 i bez adekvatnog nivoa selena ne bi bilo aktivacije tiroidnog hormona.

Selen balansira jod, jer previsoki nivoi joda dovode do uništenja ćelija štitne žlezde. Važno je svakodnevno unositi hranu bogatu selenom, kao što su orašasti plodovi, konzervisana tunjevina, masne ribe kao što su losos, skuša, sardina...

Da li izbegavati soju?

Soja ne mora da se izbegava jer se prema novim istraživanjima može bezbedno jesti a da se ne nanese šteta zdravlju štitnjače, posebno ako je dnevni unos joda adekvatan.

Goitrogeni

Mnogi naučni časopisi tvrde da bi oni s poremećajima štitne žlezde trebalo da izbegavaju povrće kao što su kupus, kelj, prokelj, brokoli i karfiol. To je zato što oni sadrže prirodne hemikalije koje se nazivaju goitrogeni i koje mogu da utiču na proizvodnju tiroidnih hormona. Međutim, rizik je nizak ako konzumirate ove vrste povrća u umerenim količinama. Takođe se preporučuje da se kuva ili pari povrće, jer deaktivira goitrogene.

Vitamin D

Adekvatan nivo vitamina D povezuje se s manjom verovatnoćom razvoja Hašimotove bolesti. Nivo vitamina D treba proveravati u redovnim intervalima. Glavni izvori vitamina D uključuju ulje jetre bakalara, masnu ribu, punomasno mleko, jaja, ali i sunčevu svetlost.

Šta je sa dijetom bez glutena?

Do danas nijedna studija nije procenila efekte bezglutenske dijete kod ljudi koji imaju autoimunu tiroidnu bolest (ATD). Ovo ostaje oblast kontroverzi, jer su rezultati nedosledni.

Jednom kada je usvojena dijeta bez glutena, autoimuni markeri za bolest nestaju, pa je ključno da testiranje prethodi promenama u ishrani kako bi se osigurala preciznost. Ako je, međutim, test negativan, sledi probna dijeta bez glutena s naglaskom na prirodnu hranu (na primer voće i povrće, mahunarke, kukuruz, pirinač, orašasti plodovi, semenke, riba, piletina, crveno meso).

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 6 sledeca idi na stranu