Između nužde i eksploatacije: Istraživali smo zašto je surogat materinstvo kontroverzna tema

Vest, isprva objavljena na stranim medijskim portalima, o bebama iz Ukrajine rođenim preko surogat majki koje u bolnici čekaju da po njih dođu njihovi namenjeni roditelji zatresla je srpsku javnost. Reakcije na ovu vest pokazale su da i dalje ne postoji potpuno razumevanje postupka surogat materinstva, te da zbog manjka informacija javnost reaguje na nivou emocija na slike te dece za koje se čini da su prepuštena samima sebi.

Zdravlje žene | Sanja Dojkić | Super žena |
Podeli
Foto: Getty/John Moore / Staff
Foto: Getty/John Moore / Staff

Obično se predstava o surogat materinstvu povezuje sa kupovinom beba i hiperprodukcijom dece, kao i sa nerazumevanjem za psihološke procese kako surogat majki tako i parova koji se bore sa problemom neplodnosti, ali da li je baš tako?

Najkraće rečeno, surogat materinstvo je praksa u kojoj žena, sa ili bez finansijske nadoknade, u zavisnosti o kojoj državi govorimo, obezbeđuje svoju matericu parovima koji ih različitih razloga ne mogu da imaju svoje potomstvo, ali žele da imaju decu svog genetskog materijala.

Par je dužan da za period trudnoće obezbedi finansijsku podršku majkama u vidu pokrivanja troškova trudnoće i rađanja, a pojedine države dozvoljavaju i takozvane nadoknade u vidu "nagrade" za majke. U Velikoj Britaniji i u Izraelu surogat majka se plaća, a u Holandiji, Francuskoj i Australiji plaćanje je zabranjeno.

Međutim, u Nemačkoj i Austriji uopšte ne postoji mogućnost ugovaranja rađanja za drugog, kao ni u Irskoj.

U Srbiji je surogat materinstvo zabranjeno, ali predlog prednacrta u građanskom zakoniku od prošle godine to može da promeni.

Foto: GettyImages, Daniel Berehulak / Staff
Foto: GettyImages, Daniel Berehulak / Staff

Zakon predviđa nekoliko situacija

"Materinstvo i očinstvo u slučaju začeća uz biomedicinsku pomoć" sada je, u važećem Porodičnom zakonu, regulisano tako da je "Majka deteta začetog uz biomedicinsku pomoć jeste žena koja ga je rodila". Ako je dete začeto uz biomedicinsku pomoć darovanom jajnom ćelijom, materinstvo žene koja je darovala jajnu ćeliju ne može se utvrđivati.

Ako se usvoji predlog u budućem zakoniku, žena koja ima jajne ćelije sposobne za oplodnju, a nema matericu, moći će da postane majka uz pomoć druge žene sa kojom će zaključiti ugovor o rađanju.

Prema pisanjima medija, građanskim zakonikom surogat materinstvo biće dozvoljeno, i to uz umerenu nagradu, a žena koja nosi i rodi dete za nekog drugog zvaće se u zakoniku "rodilja".

Ona će imati pravo na naknadu troškova tokom trudnoće i porođaja, kao i pravo na nagradu, koja bi iznosila između 8.000 i 15.000 evra.

Zakonik je predvideo više mogućih situacija koje mogu biti rešene ugovorom između tri strane. Par koji treba na ovaj način da osnuje porodicu biće nazvan "nameravani roditelji".

Foto: GettyImages,  Sean Gallup / Staff
Foto: GettyImages, Sean Gallup / Staff

Sandra Jovanović iz organizacije Šansa za roditeljstvo veruje da bi svaka žena želela da oseti blagodeti trudnoće i donošenje novog života na svet, ali i da postoje žene koje, nažalost, nisu u mogućnosti da iznesu trudnoću i stoga smatra da je surogat materinstvo nužda, nikako izbor.

Dodaje da se jedna u 5000 žena rodi bez materice, kao i da postoji primetan porast kancera materice i drugih reproduktivnih organa kada se zbog očuvanja života pribegava radikalnim hirurškim intervencijama.

"Postoji grupa žena koje imaju svoje jajnike, dakle koje imaju i svoje jajne ćelije ali nažalost ne mogu da budu trudne. Rešenje za sve te žene jeste surogat majka. Takođe, rešenje za njih može biti i transplantacija materice. I jedna i druga metoda su veoma skupe i mnogima nedostižne. Ukratko, ukoliko možete da budete biološka majka detetu iako nemate matericu - to svakako jeste dobra strana", navodi Jovanović za Super ženu.

Foto: GettyImages,  Daniel Berehulak / Staff
Foto: GettyImages, Daniel Berehulak / Staff

"Prisilno usvajanje"

Švedska aktivistkinja i autorka Kajsa Ekis Ekman jedna je od najglasnijih protivnica surogat materinstva u svetu.

U svojoj knjizi "Biti i biti kupljen", ona navodi da je surogat materinstvo nova forma prostitucije, ili, kako bi ona to rekla, "mlađa sestra prostituciji" jer se, prema njoj, obe prakse zasnivaju na eksploataciji ženskog tela.

Prema Ekman, liberalno društvo posmatra surogat materinstvo kao način liberalizacije žena i stvaranja savremene porodice, a zapravo, prema njenim navodima, ova praksa fundamentalno jeste prodaja ženskog tela i prodaja dece.

"Praksa je dominantna u zemljama koje imaju tradiciju ’prislinog usvajanja’. Žene aboridžina su morale da predaju svoju decu belim ljudima koji nisu mogli da imaju svoju decu. Ovo proizilazi iz mišljenja viših klasa da imaju pravo da imaju decu, pa ako ne možemo da ih imamo sami, neko će da rodi naše dete umesto nas", navela je Ekman za naš portal.

Jovanović smatra da u Srbiji i od vantelesne oplodnje i danas mnogi prave bauk, tako da će i za surogat materinstvo da se pronazale negativne strane.

"Nazivaju decu dobijenu iz VTO-a veštačkim bebama, misle da se kloniraju ljudi. Zaista smo ponekad prost narod i ne razumemo težinu stvari koja nas ne dotiču. Znam mnogo različitih priča, prisustvovala sam raznim velikim evropskim konferencijama na kojima se govori o potpomognutim tehnikama začeća i surogatu. Ima negativnih primera u surogatu, ali ima i pozitivnih", rekla je Jovanović.

"Postoji jedan ogroman broj parova koji posle mnogo neuspešnih IVF procesa na kraju posegne za surogatom. Ne poznajem nijednu ženu iz Srbije koja je morala da uđe u projekat surogat materinstva zato što nije želela da ugrozi svoju 'liniju' a znam da takve priče postoje. Surogat je nužnost, ne hir", napominje Jovanović.

Foto: GettyImages,  China Photos / Stringer
Foto: GettyImages, China Photos / Stringer

Humani razlozi

Ekman posmatra ovu praksu kao isključivo negativnu.

"Ovo je najbolji primer spoja patrijarhata i kapitalizma. U patrijarhatu ženske reproduktivne funkcije nisu za nju samu, nego za nekog drugog, a iz kapitalizma nam sledi mišljenje da je sve za prodaju, a prava žena i dece ne smeju da budu na prodaju", smatra Ekman.

Jovanović napominje da novac koji se uvek vezuje za surogat jeste jedan od razloga zašto žene postaju surogat majke, ali novac nije jedini razlog.

"Te žene su humane i u drugim zemljama smatraju se herojima. Ona se ponose time što su surogat majke i što mogu da usreće neki par koji nažalost nikako drugačije nije mogao doći do bebe. Mislim da je novčana nadoknada za sve sasvim razumna stvar", izjavila je ona.

Ekman priznaje da postoje žene, najčešće sa Zapada, koje pristaju da budu surogat majke iz humanih razloga, ali da to nije opravdanje da se ova praksa legalizuje i ugrozi sve one žene koje nikako drugačije ne mogu da zarade novac.

"To je identična situacija kao kada se žena svojevoljno bavi prostitucijom. Mnogi žele da kažu da je u pitanju oslobođenje ženskog tela, kako ona zapravo pravi izbor time. Kao jedna novinarka koja je počela da se bavi prostitucijom pre nekoliko godina. Ali to ne znači da na jednu nju, koja je obrazovana i koja može da napravi taj izbor, mi moramo da zanemarimo sve one žene koje su naterane ili primorane na to. I da se razumemo, svaka žena koja je u prostituciji, bilo to njena odluka ili ne, nije imuna na nasilje koje može da im se desi", smatra Ekman.

Ekman je prošle godine učestvovala na neformalnoj radnoj grupi u Srbiji koja je radila na odgovoru na prednacrt građanskog zakonika koji se fokusira na surogat materinstvo.

Od problematičnih članova ističe da (u izuzetnim slučajevima prim. aut) nameravani roditelji nisu dužni da preuzmu dete ukoliko je ono rođeno sa teškim psihofizičkim nedostacima (ukoliko je tokom trudnoće utvrđeno da se na osnovu naučno-medicinskih saznanja to moglo očekivati, a rodilja nije, na zahtev nameravanih roditelja, izvršila prekid trudnoće, prim. aut), a ponajviše ističe nameru koja se provlači između redova i koja ponižava ženu opredeljenjem zakonodavaca da surogat majku nazove rodiljom.

"Dakle, ona je samo inkubator. Ona nije više ni osoba, ona je svedena na neku rernu, na mašinu bez emocija. Da se razumemo, trudnoća nije isto što i donacija sperme, nadam se da je to jasno. Ne umire se od donacije sperme, ne postoje fizičke, fiziološke i psihološke promene tada, trudnoća je komplikovana", smatra Ekman.

Novim izmenama građanskog zakonika protivi se i Autonomni ženski centar (AŽC).

"U društvu gde trećina građana i građanki živi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, a žene su siromaštvu uvek više izložene, potpuno je jasno da će surogat materinstvu, iz nužnosti, pribegavati žene lošije ekonomske situacije", svojevremeno je navedeno u saopštenju AŽC-a.

"Istovremeno, legalizacija surogat materinstva u suprotnosti je sa UN Konvencijom o pravima deteta koja navodi specifične situacije kada dete može biti odvojeno od bioloških roditelja, što nije slučaj sa surogat materinstvom", poručuju.

Foto: GettyImages, Christopher Furlong / Staff
Foto: GettyImages, Christopher Furlong / Staff

Postoji rešenje

Jovanović je rekla za naš portal da se svaki šesti par u Srbiji se suočava s problemom infertiliteta i da svi treba da shvatimo da sterilitet jeste problem ali da postoji rešenje od koga ne treba da zaziremo.

"Nama se za 5 godina postojanja mnogo ljudi obratilo za pomoć, to su hiljade i hiljade ljudi. Ogroman je problem neplodnost. Ljudi nemaju informacije, stide se da potraže pomoć Još uvek smo zatvorena sredina za ovako nešto. Žao mi je zbog toga i celokupan moj rad kao i rad Udruženja okrenut je upravo motivaciji ljudi i podizanju svesti o veličini ovog problema", navodi Jovanović.

Ona smatra da država treba da ulaže u sve aspekte roditeljstva.

"IVF, donacija, edukacija ljudi, informisanje, bolji uslovi lečenja, ima tu mnogo posla. Imamo Banku reproduktivnih ćelija i embriona i zakonske okvire ali nemamo donore ćelija. Ljudi ne znaju i dalje šta je donacija reproduktivnih ćelija niti kako se to "donira ćelija", kome to treba ni zašto. Mnogo je pitanja u lečenju neplodnosti, mnogo finansija, mnogo emocija, mnogo patnje... Treba još mnogo raditi na tome. Naravno treba raditi i na surogatu, ali mislim da smo zaista mnogo daleko od rešavanja ovog pitanja. Treba prvo rešiti Građanski zakonik koji za sada zabranjuje surogat", smatra Jovanović.

Jovanović poručuje da je surogat u medicinski indikovanim situacijama opravdan i da se može rešiti zakonom ukoliko postoji dobra volja zakonodavca.

Foto: GettyImages,  China Photos / Stringer
Foto: GettyImages, China Photos / Stringer

Kako je navela Jovanović, surogat materinstvo je delikatna stvar i treba je ograničiti samo na medicinski indikovane slučajeve, kao i da se ova procedura u potpunosti mora pratiti. Smatra da to nije samo pitanje IVF klinike, već i advokata, zakonodavstva i psihologa.

Ističe da treba da se zna da je surogat procedura koja se ugovara ugovorom i moraju obe strane biti zaštićene. Kako surogat majka tako i roditelji.

"Takođe bih napomenula da javnost mora da shvati da surogat majka najčešće nosi embrion - biološko dete roditelja i da se skoro nikada ne dešava da je to njena jajna ćelija tj.njeno biološko dete. Verujem da ima zloupotreba, kao i u svemu i da ni jedan zakon ne može da predvidi sve situacije koje se mogu desiti, ali ne treba zaboraviti na human čin tih žena kao ni na sreću roditelja koji konačno posle mnogo godina dobiju dete", rekla je Jovanović, i istakla da je potreban ne samo sveobuhvatan zakon već i dobra kontrola slučaja.

"Pokušajte da zamislite kako izgleda kada ne možete imati ono što je priroda dala svima? Koliko patnje prođe kroz te ljude i parove, koliko želja i odricanja. Zaboravilo se na sve te parove koji jedva čekaju da zagrle svoje bebe koje su negde daleko i oni ne mogu doći po njih", istakla je Jovanović za naš portal.

Ekman ističe da zakonodavstvo ne čini stvar moralno opravdanom i upozorava da su pojedine zemlje trećeg sveta zapravo žrtve reproduktivnog turizma, kako imućniji parovi odlaze u "krizne" države u kojima su žene prisiljene da prodaju svoje telo.

"Kako je moguće da se stalno priča o tome kako je veza između deteta i majke bitna, kako je majčinska ljubav najsnažnija sila, ali niko to ne spominje kada je u pitanju surogat majka, nikoga nije briga tada. Da li je to zato što je surogat majka siromašna pa nam zato nije stalo do svih procesa kroz koje ona prolazi?", pita se ova Šveđanka.

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 7 sledeca idi na stranu