Dvostruki strah: Porođaj u vreme korone

"Bila je sreda i bio je policijski čas. I sad se naježim kad se toga setim", priča Aleksandra Stojanović, koja je u aprilu, u vreme vanrednog stanja, u večernjim satima rodila dve devojčice. Bila je, kaže, veoma uplašena i veoma zbunjena, jer se i bez epidemije blizanačka trudnoća ubraja u rizične. Striktno je poštovala mere karantina i vodila računa o zaštiti, ali pred kraj trudnoće morala je češće na kontrole.

"Išla sam jednom nedeljno na kontrole kod mog lekara i naravno da nije svejedno kad u pustoj klinici, gde obično ima mnogo trudnica, vidite samo lekare u komplet zaštitnim odelima. Čak su mi mnogi pregledi bili zakazivani u vreme policijskog časa, jer tada je moj lekar bio na dužnosti, pa sam morala da zovem policiju i da im se javljam da ću izaći iz kuće. Nije mi bilo svejedno. Ne samo što sam imala visok pritisak zbog blizanačke trudnoće i bila napeta zbog toga, bilo je i dodatno napeto zbog cele situacije", priča Aleksandra za DW.

Porođaj usred policijskog časa

Svaki put kada je ulazila na kliniku Aleksandra je morala da prođe kroz tzv. narandžastu zonu, odnosno trijažno odeljenje, gde svim trudnicama mere temperaturu i gde popunjavaju upitnik.

"Pitaju nas da li kašljemo, da li znamo nekog ko je zaražen i slična pitanja. A ja sam stalno kašljala, čak mesecima ranije, jer sam bila ogromna. Znam da je to zato što su me bebe pritiskale i nisam se plašila zbog kašljanja. I te večeri kada sam se usred policijskog časa porodila, bilo mi je teško što muž nije mogao da vidi ni mene, ni bebe, niti je iko mogao da mu dođe da mu čestita. To je isto bilo teško. Ja sam se najviše plašila za bebe. Znam da lekari nose maske, ali bebe ne nose. E toga me je najviše bilo strah.“

Najteže je – loš ishod

Iako sada svako porodilište u Srbiji ima poseban deo za trudnice koje su pozitivne na kovid 19, niška Ginekološko-akušerska klinika (GAK), u kojoj se Aleksandra porodila, jedna je od prvih u Srbiji koja je izdvojila deo za kovid-pacijentkinje. Zamenik direktora niškog GAK-a dr Milan Stefanović kaže da su odmah napravili narandžastu i crvenu zonu u kojima su stvorili uslove za porođaje za žene koje su potvrđeno PCR-pozitivne. Broj anesteziologa im je maksimalno redukovan, jer su oni povučeni u kovid-bolnice.

Tridesetak lekara te klinike radi i u zelenoj, i u drugim zonama, a kako je na početku epidemije skoro trećina lekara s te klinike preležalo koronu, dr Stefanović kaže da se trude da upravo oni porađaju pacijentkinje iz kovid-porodilišta. To međutim, nije pravilo, jer ne rade u svakom trenutku lekari koji imaju antitela. Navikli su na skafander, više pari rukavica, vizire pored kapa i kaljača koje inače nose.

"To je deo mog posla, to je deo posla svih lekara, ali mogu da vam kažem da je vrlo teško raditi u uslovima kompletne opreme koja vas štiti od kovid-infekcije. To je četiri do pet pari rukavica, nosite određene maske, nosite vizire, kaljače, kombinezon. Bez obzira na prostor, u takvoj opremi mora da vam bude vruće. Čujnost je loša, vidljivost je loša, stvarno su to izuzetno teški uslovi za rad", kaže dr Stefanović.

"Ipak", naglašava, "najteže je - loš ishod. To što ćemo mi da budemo izloženi vrućini jedan, dva ili koliko god sati treba – ukoliko spasimo život, to se zaboravi. Dobar osećaj pokrije sve ostalo. Ali ako ne uspete u tome, onda je to problematično i za nas sa psihičke strane. Ulažete sve, izlažete sebe, dajete maksimum, a nemate adekvatan odgovor – čovek na to ne može da reaguje bez emocija“, objašnjava lekar.

Koga spasavati, majku ili bebu?

Baš u toj niškoj klinici, tokom jula meseca preminule su dve trudnice i jedna beba. I lekari su to teško podneli. Trudnice su lečili pulmolozi, infektolozi i anesteziolozi. Dr Milan Stefanović kaže da su obe trudnice bile u veoma lošem stanju.

"Nažalost, kod korone klinička slika može preko noći ili u vrlo kratkom vremenskom periodu iz jednog relativno dobrog opšteg stanja, da se sunovrati u pakleno loše stanje koje se završava smrću. Obe trudnice koje su preminule u Nišu već su došle s težom kliničkom slikom i obe su bile na respiratoru. Naš potez je bio iznuđen. U ginekologiji važi pravilo da, ako moramo da biramo, mi spasavamo majku. Međutim, u ta dva slučaja lekari koji su lečili majke znali su da se njihovo stanje neće poboljšati i onda je postignut konzilijarni dogovor da se bar deci pruži šansa, iako su u oba slučaja to bile ekstremne nezrelosti deteta.“

Stefanović kaže da je čuo za četiri slučaja u svetu u kojima je virus sa majke prešao na bebu, što znači da „vertikalna transmisija nije isključena, ali je verovatno izuzetno, izuzetno retka“.

Ne postoji nikakav algoritam dešavanja

Ni sada, ni na početku epidemije nije bilo velikog broja trudnica koje su bile kovid-pozitivne, a naš sagovornik smatra da je u odnosu na raniji period, sada veći broj pacijentkinja s pozitivnim testom, što pripisuje većem broju testiranja. Od kriznog štaba nismo uspeli da saznamo koliki je to broj na nivou Srbije.

Ono što se sigurno zna, kaže dr Stefanović, jeste da ne postoji nikakav algoritam dešavanja kod ovakve infekcije, jer je bilo slučajeva kada su se bez problema porodile trudnice kojima je na nekim od testova dokazano da su pozitivne.