"Stariji imaju više antitela od mlađih"; direktorka RFZO objasnila sve o mešanju vakcina VIDEO

Jedno od svakodnevnih pitanja od kada se sprovodi vakcinacija trećom dozom jeste - da li vakcine treba mešati. Struka je saglasna u jednom, da je svakako treća doza poželjna i preporučljiva.

Uporedo sa ovom temom u žiži javnosti jesu i lekovi protiv kovida 19. Kod nas, naučnici sa Hemijskog fakulteta u Beogradurazvijaju rešenja koja će pomoći u borbi protiv virusa. Reč je o o brzim antigenskim testovima ali i o lekovima protiv kovida.

Dilemu oko mešanja vakcina razrešila je direktorka RFZO Sanja Škodrić, u gostovanju na Televiziji Prva.

"Zvaničnih preporuka za vakcine zaista dugo nije bilo, ali od Američke agencije za hranu i lekove, kao i Evropske agencije za lekove, saopšteno je da se vakcine za sada ne mešaju u zemljama u kojima je to moguće", naglasila je Sanja Škodrić.

Objasnila je da to znači da zemlje koje na raspolaganju imaju dovoljnu količinu vakcina treba da praktikuju da se kod njih primeni buster doza istog proizvođača, mešanje vakcina, kaže Sanja Škodrić neophodno je samo u zemljama koje nemaju velike količine vakcina na raspolaganju.

"Volela bih takođe da razjasnim da je u nekim zemljama svakako došlo do mešanja vakcina, ali ono što moramo da razumemo jeste da su se mešale vakcine iz iste grupe, jer fajzer, astrazeneka i moderna su MRNA vakcine, dakle to je grupa koja je rađena po istoj metodologiji", istakla je direktorka.

Navodi i to da su inaktivisane vakcine, kao što je Sinofarmova, rađene po drugoj metodologiji, kao i da se trenutno u Turskoj i Emiratima sprovodi klinička sudija. U toj studiji, kaže Sanja Škodrić, posle Sinofarmove daju Fajzerovu vakcinu, ali naglašava da je to za sada samo na nivou kliničke studije i da još uvek nema publikovanih rezultata.

"Preporuka je svakako da se, ukoliko je to moguće, dobije treća doza one vakcine sa kojom se raspolaže, bilo je mešanja u okviru inaktivisanih, ali svi ti ljudi su zaštićeni i nema nikakvih prijavljenih negativnih efekata", rekla je ona.

Merenje antitela da ili ne?

Nivo antitela, tvrdi Škodrićeva, nije jedini kriterijum, "kada što duže vremena prolazi od druge doze, sasvim je normalno da nivo antitela opada, pa treba da primite treću dozu", poručila je ona.

Međutim, kod starijih osoba je zabeležen niži nivo antitela.

"Naš organizam stari, samim tim stari i imuni sistem kao deo organizma i njegovo odgovor na bilo kakav stimulans je naravno niži, kod onih koji imaju neka imunološka obolenja takođe imaju mali odgovor na stimulans", rekla je Sanja Škodrić.

Ističe da postoji još jedna grupa pacijenata, a to su oni sa autoimunim bolestima, kod kojih se stvara druga grupa antitela koja ulazi u reakciju sa antitelima koja se stvaraju nakon vakcinacije. Smatra da to dovodi ljude do zabune da nisu dovoljno zaštićeni, ali je upravo suprotno.


Treba li proveravati antitela?

"Ako žele, neka proveravaju, ali ono što građani treba da znaju, jeste da to nije kriterijum da bi dobili treću dozu, ona se dobija nezavisno od antitela, kineska agencija za lekove je objavila, da je nakon treće doze kod osoba do 65. godine nivo antitela povećan 4 puta, a kod osoba sa preko 65 duplo više", istakla je Sanja Škodrić.

Lek pre vakcinacije?

Sanja Škodrić podseća da je u Čileu rađena studija na 10 miliona stanovnika, koja je pokazala da vakcinisani imaju zaštitu od bilo kakvih simptoma bolesti od 65,5 odsto, zaštitu od hospitalizacije od 87,5 odsto, a od smrtnog ishoda su zaštićeni 95 odsto.

"Mi imamo najmodernije lekove koji su dostupni za lečenje kovida,ali zašto bi pričali o lekovima koji tek treba da dođu kada imamo vakcine", poentirala je Škodrićeva.

Navodi i da je izraelski lek o kojem se mnogo govori u javnosti još uvek u kliničkoj studiji, kao i da on mora da se registruje da bi bio dostupan javnosti.

"Efikasnost ovog leka u prvoj i drugoj fazi je visoka, ali nije viša od bilo koje vakcine, svakako ukoliko se razbolite, opet imamo neke lekove", rekla je ona.

Ističe da je u toj studiji mali broj ispitanika, kao i da će bezbednost izraelskog leka naknadno da se ispituje, tvrdi da bi registracija leka mogla da e očekuje tek naredne godine.

"Ako se lek pokaže bezbednim i efikasnim, Srbija će ga uvesti", kaže Sanja Škodrić.

Mnogi koji se plaše da se vakcinišu pozivaju se na teorije zavere koje tvrde da je ona prebrzo napravljena.

"Sve vakcine koje se nalaze u našoj zemlji su pokazale najveću efikasnost i bezbednost, postoji još vakcina koje su pokazale efikasnost u Kini pa ih nismo uveli", rekla je Sanja Škodrić.

Naglašava da su obe vrste vakcina koje trenutno postoje (inovativne i inaktivisane) rađene po metodama koje su već poznate, kao i da nema potrebe za skeptičnošću građana oko vakcinacije.

Opširnije u video-snimku: