Moda dama u Srbiji s kraja 19. veka: Libade, tepeluk, medaljoni...
Šta su to nosile dame iz Srbije s kraja 19. veka i bez čega nisu mogle? Šta je bio sastavni deo građanske nošnje i kakav nakit su nosile?
Nedelja, 28.03.2021.
12:00
Postoje predmeti koji su važni za jednu porodicu i predstavljaju njeno nasleđe - njeno blago. Na osnovu tih dragulja našeg nasledstva, možemo otkriti neke nepoznate ili zaboravljene činjenice iz života naših predaka, bilo da se radi o ljudima koje smo stigli da upoznamo i čiji smo direktni potomci, bilo da su u pitanju ljudi o kojima smo samo čuli zanimljive priče ali ih nikada nismo upoznali jer su umrli pre našeg rođenja.
Mnogi predmeti iz porodičnih riznica našli su svoje mesto u muzejima ili privatnim zbirkama, uglavnom zahvaljujući uverenju vlasnika, da će ih najbolje sačuvati jedna, takva, specijalizovana institucija.
Šta su to nosile dame u Srbiji na kraju 19. veka i bez čega nisu mogle za portal B92.net objašnjavaju etnolog i antropolog Danijela Novaković i etnolog i antropolog, konzervator (preventivna zaštita) Jelena Tucaković. Predmeti, čije fotografije objavljujemo, iz privatne su kolekcije.
1. Libade
Kratak elegantan odevni komad koji bismo danas nazvali blejzer ili bolero a koji su u prošlosti nosile srpske žene jeste „libade“. Nastao je polovinom XIX veka, po nekim mišljenjima ugledajući se na evropski žaket sa otvorenim čepken rukavima. U Kneževini Srbiji zaživeo je kao omiljeni gornji odevni komad koji nose srpkinje građanskog sloja. Prvobitno je nošen preko raskošnih širokih haljina orjentalnog porekla - fistana, koji su se prateći gornji deo tela srcoliko završavali uokvirujući grudi. Takav erotičan izgled skrivala je marama ukrštena preko grudi. Druga polovina XIX veka, vreme dinamičnih društvenih promena, aktivno je menjala i modu, pa je fistan zamenila haljina viktorijanskog stila.
Libade, reč baskijskog porekla, prevazišao je sve modne promene i ostao isti do kraja aktivne upotrebe. Materijali evropskog porekla, atlas, somot, venecijanska kadifa činili su libade luksuznim i skupim ženskim haljetkom. Stilizovani cvetni venci u zlatovezu davali su ovom kostimu izraz prefinjenosti.
Na fotografiji: Libade, venecijanska kadifa od 4 žice, model sličan kratakom žaketu sa izrezanim čepken rukavima koji se polovinom XIX veka nosi u evropskim zemljama
2. Tepeluk, grana set
Srebrna, geometrijskim i cvetnim motivima izrezbarena pločica, ukrašena staklenom pastom jeste „tepeluk“. Nosio se na temenu obavijen pletenicama. Pored njega, kao kruna elegancije i bogatstva nanizan na „bareš“ traku, blistao je set „srpska grana“. Nakit u srebru i dijamantima umetnička su dela austrougarskih juvelira i srpskih kujundžija. Spoj istoka i modernosti preko Dunava krasio je glave srpskih devojka i žena. Srebrni tepeluk orjentalnog, graviranog motiva sa dijamantskim brošem, minđušama i prstenom postali su deo nacionalnog kostima. Iako je najpoznatiji komad nacionalnog nakita nastao kao delo bečkih majstora zaživeo je kao „Srpska grana“.
Na fotografiji: Tepeluk srebro sa opalinskom pastom plave boje, kujudndžijski rad u srebru.
3. Pozlaćeni medaljon
Da je Kneževina Srbija upijala evropsku kulturu svedoči neizbežni pozlaćeni medaljon viktorijanskog stila koji biserima i rubinima uokviruje fotografiju dragog lica a koji je svaka dama rado nosila na grudima. Odevanje XIX i XX veka u Kraljevini Srbije i Beogradu studiozno je obradila Mirjana Prošić Dvornić u svojoj knjizi.
Na fotografiji: Medaljon austrijske izrade, viktorijanski period srebro sa pozlatom, biserima i rubinima.
Ukoliko možda imate nasleđen deo ovakvog porodičnog nakita, evo i saveta i preporuke za čuvanje:
Najveći problem kod srebra je to što vremenom korodira, odnosno potamni. Ovakva patina, posebno kada je u pitanju stari nakit urađen tehnikom filigrana, može da izgleda veoma lepo te čićenje nije neophodno. Međutim, nekada je potrebno skinuti patinu sa srebra i učiniti predmet ponovo sjajnim.
Iako je reč o plemenitom metalu, korozija se javlja uvek kada je okruženje kiselo (visoka vlažnost vazduha u kombinaciji sa aerozagađenjima). Osnovna preporuka za održavanje srebrnih predmeta je da se što manje čiste. Tanak sloj potamnelog srebra je stabilan i čuva sloj ispod od daljeg korodiranja. Kada se skine taj korodirani sloj, oksidacija će se nastaviti na očišćenoj površini i tako će se, postepeno, uništiti još malo srebra.
Ukoliko je čišćenje neophodno, onda je nabolje koristiti što mekšu krpu ili četkicu, uz malo vode i sapuna ili alkohola, i potom detaljno osušiti predmet. Nije dobro potapati predmet u kisele rastvore zato što to izaziva bržu oksidaciju posle obrade. Posebno nije preporučljivo čistiti predemt abrazivnim sredstvima, jer će sitne ogrebotine dodatno oštetiti površinu a neće dati predmetu željeni sjaj.
Preporuka za čuvanje srebra je suvo i nekiselo okruženje. Kada se ne koristi, dovoljno je umotati predmet u belo, pamučno platno i povremeno proveravati njegovo stanje.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 15
Pogledaj komentare