Trojanski rat iz ugla žena

Analogija stradanja i ko zaista na plećima nosi i plaća cenu sukoba. Žene.

Žene kroz istoriju |
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

"Strastveno, duhovito i feniministički, kako samo ona to ume, Natali Hejns daje glas dugo ućutkivanim Trojankama". Madlin Miler, autorka Kirke.

"Ovo slojevito i subverzivno preispitivanje lasične književnosti predstavlja pravu poslasticu". Guardian

Cenu rata plaćaju muškarci svojim životima, ali žene ostaju kao svedoci stradanja i nastavljaju borbu za opstanak. Kada počne rat? Kako se uoči početak i kako izgleda prvi nalet borbe?

Noć. Prasak. Žena otvara oči i gleda u bleštavu svetlost na zidu. Da li je moguće da je već svanulo? Da li to sunce izranja i osvetljava sobu? Ne, svetlost nije sunčeva već plamena. Ona ne greje, već spaljuje. Ta svetlost nije početak dana, već početak stradanja i uništenja.

Knjiga "Hiljadu brodova" autorke Natali Hejns predstavlja svedočenje čuvenog grčkog epa sa stanovišta trojanki. Ovaj panoramski portret stradanja u izdanju Lagune smatra se jednim od temeljnih tekstova o ratu i ratnicima, ljudima i muškosti.

Foto: Promo
Foto: Promo

"Elegantno, inteligentno... Natali Hajns temeljno poznaje originalne mitove i nadarena je pripovedačica; nećete moći da se odvojite od knjige". Times

"Osnovna premisa romana brani ideju da su žene podjednako veliki junaci kao i muškarci". Spectator

Trojanski rat oduvek je fascinirao i nadahnjivao dela. Primećen je bio roman o stradanju muškaraca u Trojanskom ratu, a potom je akcenat stavljen na čarobnicu koja zadržava Odiseja na povratu iz Troje. Sada, autorka Hejns ističe u romanu pozadinu klasike i pruža uvid u stvarnu cenu Trojanskog rata koju plaćaju žene iz Troje.

Trojanski rat predstavlja žensku bitku isto koliko i mušku. Muškarci su dali svoje živote, a žene su te koje se nalaze na ivici, predstavljaju žrtve ljudi i njihovih dela i nedela. One su preživele i porobljene su.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Glavni pripovedač u romanu je Kaliopa, muza epske poezije.

“Pevaj, boginjo, kaže on, i po oštrini u glasu jasno je da nije u pitanju molba. Kad bi mi se prohtelo da mu uslišim želju, možda bih rekla da mu glas postaje britkiji kada me oslovi, kao kad ratnik, uoči bitke, prevlači bodežom po brusnom kamenu. Ipak, danas nisam raspoložena da budem muza. On možda i ne razmišlja kako je to kad si na mom mestu. Sigurno ne: kao i svi pesnici, misli samo na sebe”, započinje izlaganje Kaliopa u romanu.

Trojanke se smenjuju u svojim pričama, roman oživljava zaboravljene i zanemarene glasove žena.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Andromaha, udovica trojanskog princa Hektora, predana je Ahilovom sinu Neoptolemu nakon pada Troje koji je zverski usmrtio njeno dete bacivši ga sa zidina. Iako je osećala gnušanje prema njemu, nije mogla da mrzi čoveka sa kojim je morala da živi.

U ratu nije borba jedini vid ispoljavanja junaštva. Nekad je preživljavanje podjednako herojski čin, a žene Troje su to i pokazale.

Planinsku nimfu Oenone i njihovo dete je napustio Pariz kada je krenuo u poteru za Menelajevom suprugom Helenom, kada je i pokrenuo desetogodišnji sukob. Kaliopa se pita da li je Oenone manje heroj nego Menelaj.

“Izgubio je ženu, pa je podstakao vojsku da je vrati. To ga je koštalo bezbroj života, stvorio je bezbroj udovica, siročadi i robova. Oenone gubi muža i sama odgaja sina. Ko je tu heroj”, pita se Kaliopa.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Neke žene su se i borile, kao Amazonka Pentezileja. Kada ju je ubio, Ahilej je počinio prvo delo zbog kojeg je zažalio. “Ova žena je bila moj odraz u ogledalu”, rekao je Ahilej.

I smeli Odisej upoznao je oštrinu mača svoje žene Penelope. Njega obuzimaju čarobnice i čudovišta, oseća se teško, ali pokušava da se vrati svojoj ženi kad se rat završio. Penelopa je čekala svoj muža 20 godina da se vrati, a Kaliopa taj čin predstavlja herojskim. Dok se on borio i tražio put ka svom domu, Penelopa je pokazivala svoju čvrstinu i istrajnost.

Čuvena trojanska Helena

Ona je srž Troje i Trojanskog rata. Ona je ćerka Zevsa, kralja bogova i Lede, kraljice Sparte. Predstavljena je kao destruktivno lepa žena. Helena se udala za kralja Sparte, Menelaja, ali pojavio se Pariz koji ju je odveo sa sobom u Troju.

Afrodita, boginja ljubavi

Smatra se jednom od začetnica Trojanskog rata. Ona je Parisu obećala Helenu ako joj da zlatnu jabuku na kojoj je pisalo "za najlepšu". Paris je birao između Here koja mu je nudila kraljvstvo, Atine, koja bi mu dala uspeh u ratu, i Afrodite koja je nudila Helenu. Paris je odabrao nju, a Afrodita se od tada smatra krivom za početak rata jer je udatu ženu obećala oženjenom muškarcu.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Hekuba, kraljica Troje

Ona je preživela, a život joj je uništen stradanjem, ubistvom muža i dece. Hekuba je oličenje brutalnosti rata. Ona preživljava i poslednju traumu i odlučuje se na osvetu kada je ubila dvoje dece Polimestora.

Pentezileja, kraljica Amazonki

Žena ratnica. Borila se zajedno sa Trojancima protiv Grka. Amazonke su prelepe, vešte i hrabre žene koje ne strahuju ni pred najvećim neprijateljem. Svi su im se divili. Pentezileja se borila protiv Ahila i izgubila, ali njeno stradanje se nikada nije opisalo kao sramotno. Ona je jedna od retkih koja je pokazala hrabrost da se bori protiv Ahila i izgubila je, ali njena ratnička snaga nikada nije prestala da živi.

Laodamija, simbol patnje

Njen muž Protesilaj, jedan je od prvih koji je stradao u Trojanskom ratu. Pismo o udovici i stradalom mužu je neopisivo dirljivo. Kako nije mogla da živi bez njega, od silne patnje, prikazuje se njen polazak za njim.

Trojanske žene bile su hrabre, odvažne, ponosne, junakinje, heroji. Spremne na podnošenje žrtve, ali i oholu osvetu.

Knjigu “Hiljadu brodova” Natali Hejns koja opisuje Trojanski rat iz ženske perspektive možete da pronađete u knjižarama Laguna.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 2 sledeca idi na stranu