Marija Maga Magazinović – žena koja je pokorila patrijarhat u Beogradu

Malo ko se danas seća imena Mage Magazinović. Ipak, radi se o ženi koja je početak 20. veka obeležila tako što je postala prva žena u velikom broju životnih i poslovnih sfera, a sve to u, tada, patrijarhalnom Beogradu, prestonici još patrijarhalnije Srbije.

Žene kroz istoriju | 011info.com |
Podeli

Marija Maga Magazinović rođena je u Užicu 1882. godine. Sa 14 godina sa porodicom se seli u Beograd, u kojem završava dvogodišnju Višu žensku školu. Međutim za pametnu Magu, ženu miljama ispred svog vremena, ovo je bio tek početak.

Iste godine upisuje se na Odsek za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao vanredna studentkinja. U to vreme žene nisu mogle da budu redovni studenti, već su ispite polagale preko kolokvijuma. Marija sluša predavanja iz fizike i hemije, ali uči i nemački, ruski, srpski kao i teoriju književnosti.

Nezadovoljna stavom fakulteta da devojke ne mogu da budu ravnopravni studenti sa momcima, već isključivo mogu vanredno da studiraju, Maga Magazinović odlučuje da ovo promeni.

Počinje da se bori za izjednačavanje polova, prevashodno u pravu na školovanje, zaposlenje izvan kuće i na jednake plate. Upisuje i pravni fakultet u Beogradu kao prva studentkinja u istoriji ove institucije. Ovaj potez opravdala je sa jedne strane velikom željom da prokrči put ženama u fakultetski obrazovni sistem, a sa druge težnjom da izučava pravne akte i utiče na njihovu promenu.

Uspeva u svojoj nameri da Filozofski fakultet oslobodi patrijarhalnih okova i druge dve godine studije prati kao redovna studentkinja. Diplomirala je 1904. kod profesora Brane Petronijevića. Nakon toga napušta i prava, jer je ispunila svoju tadašnju misiju – ženama je širom otvorila vrata visokoškolskih institucija i bilo je vreme za naredni korak.

Godine 1903. osniva Klub studentkinja, koji postaje veoma aktivan. Počinju da prevode dela velikih feministkinja i boraca za jednakost polova kao što su Klara Cetkin, Elen Kej, Lili Braun… Bave se socijalističkom i borbom za bolji položaj žena.

Iste godine, za potrebe Narodnog pozorišta, Maga Magazinović započinje svoj prevodilački rad. Dela velikih pisaca kao što su Maksim Gorki, Henrik Sjenkijevič, Hajnrih Fridrih prošla su kroz njeno pero na putu do svog javnog izvođenja u Srbiji.

Ženski svet

Nakon diplomiranja na Filozofskom fakultetu, Maga Magazinović se, 1905. godine, zapošljava kao praktikantkinja u Narodnoj biblioteci. Bila je prva žena zaposlena u ovoj instituciji.

Iste godine počinje da radi i kao novinarka saradnica u Politici i u Pozorišnom listu. Godinu dana kasnije piše u svojoj redovnoj rubrici Ženski svet i počinje da uređuje Feljton. Treba li napominjati da je bila prva žena zaposlena u redakciji Politike?

Maga Magazinović svojim čitaocima donosi aktuelna dešavanja iz feminističkih pokreta. Ukazuje na razvijanje ove tematike u evropskim krugovima, najviše u Engleskoj i Nemačkoj. Pored toga, piše o novostima u oblasti jednakosti polova, poboljšanja položaja žena i važnosti ovih borbi.

Zbog svog novinarskog i uredničkog zalaganja, borbe za prava i jednakost žena, ali prevashodno zbog kvaliteta tekstova i rada u Politici, Marija Maga Magazinović je jedna od tri žene (pored Dese Glišić i Milice Jakovljević – Mir Jam) koje su se našle među stotinu najznačajnijih novinara u monografiji Dva veka srpskog novinarstva (1791–1991).

Pokret i ples kao vodilja ličnog izraza

Po povratku u Srbiju, 1913. godine Maga Magazinović postaje dobrovoljna bolničarka. Zapisivala je sve o paklu ratne bolnice, kroz koji je prolazila. Kasnije, svoje zapise objavila je u autobiografiji "Moj život", gde kaže: “Radile smo kao krtice, od glačanja parketa, pranja prozora, posvednevnog spremanja postelja ranjenicima – pa do prave bolničarske dužnosti: merenja temperature, razvijanja i sečenja zavoja, previjanje rana po lekarskom uputstvu, deljenja obroka, pomaganja onima koji se nisu sami mogli hraniti“.

Godine 1907. Mod Alen, čuvena kanadska plesačica vrlo slobodnih, gotovo erotskih, plesnih izvođenja i kostima, posetila je Beograd. Njen nastup je bio vrlo slobodan i intrigantan, van okvira koje je patrijarhalan i do grla zakopčan Beograd dotad poznavao.

Maga Magazinović prisustvovala je ovom izvođenju i ostala pod utiskom koji je promenio njen život, karijeru i fizičko vaspitanje u srpskim školama.

Dve godine kasnije Maga Magazinović odlazi u Nemačku sa namerom da doktorira. Međutim, taj plan pada u vodu, pregažen njenom željom i potrebom da se bavi plesom.

Maga Magazinović prvo odlazi u Minhen na konsultacije kod čuvenog glumca i reditelja Joce Savića.

U ovom gradu upoznaje i Rudolfa Štajnera, filozofa koji je osnovao novi plesni sistem – euritmija. Zatim odlazi u Berlin, gde pohađa kurs baleta i prisustvuje časovima slobodnog plesa u školi Isidore Dankan.

Po povratku u Beograd, sa Zorom Pricom, književnicom i pedagoginjom, otvara Školu za recitaciju, estetičku gimnastiku i strane jezike. Ova institucija će promeniti naziv u Školu za ritmiku i plastiku i kao takva raditi narednih 25 godina.

Maga Magazinović počinje sve češće da pohađa različite inostrane škole plesa. Stečeno znanje koristi za unapređivanje rada svoje škole. Kroz tekstove koje je objavljivala, razna javna predavanja i pedagoški rad Maga počinje da upoznaje javnost sa konceptom ritmike, kao i sa važnošću plesa i fizičke kulture.

Marija Magazinović postaje svesna da klasični balet i pozorište ne zadovoljavaju njenu potrebu za izražavanjem. Ona smatra da ples mora da bude instrument kojim se unutrašnja stanja čoveka i njegove emocije prenose u svet. Zbog toga se posvećuje izučavanju različitih plesnih pravaca i okreće se slobodnim igračkim formama.

Godine 1919. počinje da radi u jednoj privatnoj školi u Beogradu u kojoj dotadašnju gimnastiku zamenjuju ritmikom, koju predaje Maga.

Uz odobrenje Ministarstva prosvete, organizuje i seminar za učitelje ritmike.

Sve ljubavi su tužne

Svoje zapise iz ratnog perioda Maga Magazinović je nastavila rečima: "A kada su stigli ranjenici sa Merdara i Kumanova, trideset i šest časova smo neprekidno previjali i smeštali ranjenike. Krepili smo se samo bolničkim čajem i vlastitim biskvitima. Jauk i vapaj teških ranjenika, sa raznesenim šakama, laktovima i stopalima, sa užasnim trbušnim povredama prolazili su mi kroz srž u kostima. Krvi se nisam grozila ni plašila, ali sam je osećala kao strašnu optužbu na svekoliku civilizaciju i kulturu čovečanstva u XX veku.“

Maga Magazinović je svog supruga Gerharda Gezemana, čuvenog slavistu, upoznala na časovima glume. Nije joj smetalo što je 6 godina mlađi tako da su brzo započeli romansu. Venčali su se 11. maja 1914. u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Ubrzo, on se zapošljava kao profesor u Prvoj muškoj gimnaziji i lektor Univerziteta u Beogradu. Maga Magazinović postaje redovna nastavnica u Prvoj ženskoj gimnaziji.

Rat ih je zatekao u Beogradu, iz kojeg beže. U Kragujevcu Maga rađa sina Harold-Rajka. Nažalost, rat Magi odnosi najmilije. Umire joj sinčić, a oba brata ginu na frontu, što joj je zadalo velike udarce.

Rastrzana, pokušava da nađe supruga u vihoru rata. Prevrće nebo i zemlju i konačno dobija informaciju da se on nalazi u sanatorijumu u Švajcarskoj. Maga pakuje kofere i hrli suprugu u posetu.

U Švajcarskoj ga zatiče u veoma dobrom raspoloženju. Gerhard Gezeman je po dolasku u sanatorijum našao ljubavnicu, koju je kasnije i oženio. Ubrzo po pristizanju u Švajcarsku, Maga saznaje za ovu aferu. Skrhana još jednim udarcem, napušta muža.

Međutim, kako to obično biva, pre razlaza su često emocije uzburkane i pomešane, pa tako Maga ostaje u drugom stanju. U Lucernu rađa ćerku Rajnu. Godinu dana kasnije, 1918. sa Rajnom se vraća u Beograd, u kojem ostaje.

Do kraja života bavi se plesom i pedagoškim radom. Iškolovala je brojne baletske velikane, među kojima je i Luj Davičo. Nakon Drugog svetskog rata Maga Magazinović radila je u Kulturno-umetničkom društvu Abrašević, gde je vodila folklornu sekciju i predavala teoriju plesa.

Marija Maga Magazinović preminula je 8. februara 1968. godine u Beogradu u 86. godini.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 2 sledeca idi na stranu