Prva žena doktor nauka u Srbiji; "Čestitam, gospođice, ušli ste u pakao"

Ksenija Atanasijević spada u naše najveće mislioce. Objavila je 400 naučnih studija i rasprava, prevodila je klasična filozofska dela, borila se za prava dama, dobijala pozive da predaje u inostranstvu... Međutim, njen rad je u otadžbini sve vreme bio osporavan – samo zato što je bla žena.

Žene kroz istoriju | superžena |
Podeli
Foto: Wikipedia
Foto: Wikipedia

Sa najvišim ocenama diplomirala je 1920. na Beogradskom univerzitetu, na grupi za čistu filozofiju sa primenjenim filozofskim disciplinama i klasičnim jezicima, Nakon toga odlazi u Pariz na jednogodišnje postdiplomske studije.

Doktorsku tezu "Brunovo učenje o najmanjem" odbranila je 20. januara 1922. godine sa najvišom ocenom i tako postala prva žena u Srbiji koja je stekla titulu doktora nauka na Beogradskom univerzitetu. Zahvaljujući ovome, Ksenija je postala prva žena docent i prva žena vanredni profesor kod nas.

Kada je počela da predaje na Filozofskom fakultetu, već na prvoj sednici kojoj je prisustvovala dobila je zabrinjavajuće komentare. Tihomir Đorđević joj je rekao: "Čestitam, gospođice, ušli ste u pakao!"

"Nikada nije bila lepa, ali je imala ženstveni šarm i umela je da se otmeno odene. Vrlo vižljiva i slabačka, ostavljala je utisak dame koja živi samo za smisao i koja je iznad čisto ženskih kaprica i koketerije" – ovako je Milan Jovanović Stojmirović, novinar i diplomata, opisao prvu Srpkinju s titulom doktora nauka.

Svojim predavanjima iz filozofije izazivala je divljenje i poštovanje studenata, ali je baš zato zasmetala kolegama i na kraju, zbog njihovih spletkarenja i podmetanja, udaljena je sa Univerziteta.

Nakon udaljavanja sa Univerziteta radila je u Ministarstvu prosvete, zatim u Univerzitetskoj i Narodnoj biblioteci Srbije. Bila je među prvima u našoj sredini, a i u Evropi, koji su pisali protiv nacionalsocijalizma i osuđivali progon Jevreja.

Objavila je 400 naučnih studija i rasprava, prevodila je klasična filozofska dela, borila se za prava dama, dobijala pozive da predaje u inostranstvu. Iako u domovini nije dobila nijedno društveno priznanje, još kao mlada naučnica proglašena je za počasnu građanku Atine, a 1939. odlikovana je u Bugarskoj.

Preminula je 1981. godine u Beogradu. Sahranjena je na Novom groblju u nezavidnim, nedostojnim uslovima. Pošto nije imala potomstvo ili bliske prijatelje, nekog ko bi plaćao godišnju naknadu za grobno mesto, Ksenija Atanasijević nije sahranjena kako i zaslužuje.

Njeni posmrtni ostaci su ekshumirani i pohranjeni u masovnoj grobnici bezimenih i Ksenija Atanasijević od tada nema grob. Sećaju je se samo oni koji su je znali – a to su malobrojni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Godišnji horoskop 2023.


Pročitaj još

prethodna strana 1 od 2 sledeca idi na stranu