Hrabro nastavlja dalje: Poljoprivredna mašina joj se zakačila za kosu i skinula skalp

Milena Božić je prošle godine sa roditeljima radila u polju. Samo je htela da pomogne. A onda ju je deo mašine udario u glavu. Mašina joj je uhvatila konjski rep i otkinula joj je ceo skalp.

Životne priče | Blic |
Podeli

"Iskidala mi je ceo skalp glave zajedno sa mišićima čela, mišićima slepoočnica, arkadom iznad levog oka", priča i trenutku koji je ceo njen život promenio za samo za trideset sekundi.

Stari život bezbrižne devojke od trideset godina iz sela Ostojićevo kod Bijeljine, koja se bavi pravom i uživa sa prijateljima ostao je iza nje. Počela je borba.

"U početku, prilikom izlaska iz bolnice, u svoja četiri zida izbolovala sam sva moguća osećanja. Trudila sam se da ništa od toga ne vide roditelji da ih ne bih dodatno sekirala.... Izbolovala sam sve na jedan vrlo disciplinovan način. Jako sam se trudila da svoju emocionalnu inteligenciju dovedem u red i išlo mi je zaista dobro. Po prirodi sam borac, ništa ne prepuštam slučaju. Mnogo sam ulagala u svoju mentalnu snagu i pre povrede", kaže Milena.

Ne seća se, dodaje, momenta kada je odlučila da se bori.

"Mislim da je to sve vreme u meni, taj nezaustavljivi pobednik".

Milena je aktivna na društvenim mrežama i često svoja osećanja deli preko svojih Instagram postova. Tako jedan njen emotivni post govori o svatovima.

"Danas su prolazili svatovi pored moje kuće. Mama ih obožava, izletela je na glavnu kapiju i po običaju, kao i uvek, majka im je mahala. I ja sam obožavala sve svadbe ovog sveta i svatove, sve do danas kada mi se na sami zvuk sirene zgrčilo srce. Moji snovi su po tom pitanju spakovani u jednu tamnu kutiju, koju ne želim da otvaram jer će mi otvoriti mnogobrojne rane koje sam zalečila zatvarajući tu istu kutiju."

Svoje snove videla je kao razbijene komadiće stakla koji joj se zabadaju u srce.

"Mislim da većina žena priželjkuje dom i porodicu, da voli i da bude voljena. Za mene lično najveća titula jedne žene je biti majka i voljena žena, to sam istakla više puta. Ovaj svet mogu spasiti samo zdrava porodica, knjige i ljubav. Međutim, od takvih emocija zaustavi me misao da sam vrlo nezahvalna i da bezobrazno postupam prema svemu što mi je život ostavio, pa onda brzo počnem da se zahvaljujem na vidu, koji je savršen i koji mi je ostao u takvoj povredi, na umu, na čitavom telu, na životu mojih roditelja, na porodici mog brata, na mojim iskrenim prijateljima, na svemu što imam. Verujte, zahvalnost je takva moć da može da vas izvuče iz najvećih ponora".

U jednom od svojih postova Milena je opisala svoj prvi izlazak iz kuće nakon povrede.

"Pisala sam o mom izlasku u grad kako bih pokupila naručeni paket. Devojka koja mi je uručila paket ostala je u šoku, ali ja sam prepoznala da je to šok koliko ja dobro izgledam s obzirom na moju povredu... Istina je kada se "zamaskiram" da retko ko može da primeti da se desila povreda, međutim pod maskom se teško diše i to znamo svi. Prvi put sam izašla u javnost, da tako kažem, na Božić kako bih se pričestila u svojoj parohijskoj crkvi... Tada sam se susrela sa pogledima oduševljenja, sa pogledima sažaljenja, ali i mnogi su mi prilazili da me zagrle sa suznim očima od radosti što sam živa. Kada sam došla kući, shvatila sam da imam nenormalnu snagu koju retko ko ima i posebno sam bila ponosna na sebe kako me sažaljivi pogledi zaista nisu dotakli. Nikada vaš život neće činiti tuđi pogledi i tuđe mišljenje sve dok se vi gospodar svog života".

Nedavno je pokrenula humanitarnu akciju radi prikupljanja sredsatva za svoju operaciju. Ona je izuzetno ponosna i jaka, zato kaže da joj je bilo mnogo teško da prelomi i pokrene humanitarnu akciju:

"Stalno ponavljam da mi ova akcija teže pada nego sama moja povreda, jer najgori mogući slučaj koji možete sebi da dozvolite jeste da zavisite od drugih. Nikada to stanje nisam sebi dozvolila, a i tako sam vaspitana. Međutim, život vam pokaže suroviju stranu, gde vi morate da odlučite ili jedno ili drugo. Mnogo mi je teško jer mojim roditeljima sve ovo teško pada, pa pokušavam da ih zaštitim od svega koliko je god moguće. Kada sam odlučila da pokrenem akciju, jedino što sam želela jeste da to ne bude zasnovano na sažaljenju, jer sažaljenje je osnovno načelo humanitarne pomoći... Želela sam da ljudi prepoznaju moju mentalnu snagu, bobrbenost, moju snagu duhovnosti i zaista se upravo to desilo. Srce mi je puno koliko se moj grad ujedinio, svi okolni gradovi, sela, ne mogu vam opisati kakvu ja armiju podrške imam, kakvi su to ljudi"

Međutim, činjenica je da ima raznih ljudi, pa tako postoje i zli jezic. O tome je pisala u jednom od svojih postova koji je nazvala "O fokusu".

Pored ispričane situacije o zlim jezicima iza njenih leđa, ona naglašava: "U mojoj glavi taj novac je skupljen, u mojoj glavi sve što mi dolazi ide u moju korist, u mojoj glavi ja sam ista... U mojoj glavi ove rečenice nemaju nikakvo značenje kao da se priča o nekom drugom..."

O ovom tekstu, kao i o tome kako se nosi sa svim tim, Milena kaže:

"Samo ime fokus govori mnogo. Kada sam napisala taj tekst, videla sam da su mnogi pogrešno shvatili isti. Naprotiv, ja se ne suočavam, jer fokus mi nije na tim opaskama, kad bi bio, ja zaista ne bih bila ovo što sam sada, moja energija bi išla i pogrešnom smeru... Fokus mi je svakodnevno na mojoj emocionalnoj inteligenciji, na mojim mislima i trudim se da najviše pažnje dam molitivi. Kada uskladite te tri stvari, vi ste svemoćni".

Danas njen otac naglašava često:

"Što volim, dete, što si živa", ona ima punu podršku porodice i prijatelja, ističe da je njena porodica ponosna na nju.

"U početku, kada sam se vratila iz bolnice, moji roditelji su bili ljudi koje nisam mogla da prepoznam, bili su polumrtvi, bili su ubijeni od tuge i ja sam se zarekla da ću to promeniti u vrlo kratkom roku. Tako je bilo. Moje suze oni nikada nisu videli, niti će, za njih su svi osmesi sveta, oni zaslužuju to posle svega što su doživeli i zaista za kratko vreme svojim stavom i ponašanjem vratila sam harmoniju u svoj dom. Sada smo jedni drugima oslonac i snaga i hvala Bogu što je tako".

Često govori o svojoj veri i zahvalnosti i pravi je primer, budući da bi se vera mnogih u njenoj situaciji poljuljala, izuzetno je kreativna, a njen Instagram je prepun prelepih fotografija, pažljivo uređenog enterijera, sa mnoštvom ženstvenih detalja koji govore mnogo o njoj.

Njeno samopouzdanje je zadivljujuće, a upornost neverovatna. Kaže da sve što uzme u svoje ruke pretvori u "zlato" i da to svi iz njenog okruženja potvrđuju.

"Lepota mi je bitna u svim sferama života, od mode do frizura, šminke preko dekora enterijera i eksterijera, zaista to volim i mnogo poklanjam pažnje tome. Kada sam se opravljala, upravo ta čarolija fotografija na Instagramu me je vadila iz ponora tuge. Uz to jako volim da pišem i čitam, knige su moja velika ljubav".

Svoje vreme provodi tako što dosta trenira, a to joj pomaže da svu svoju negativnu energiju izbaci na kvalitetan način, pazi na svoju ishranu i trudi se da bude ujednačena i zdrava.

Kaže da joj sve to daje osećaj zadovoljstva i moć da je nepobediva, iako je život pred njene noge bacio najveći teret.

"Kada mi se dogodila nesreća, sve vreme sam bila pri svesti i niko nije mogao da me prevari, znala sam šta mi se desilo, pa čak i nakon nekoliko operacija i anestezija bila sam savršeno svesna svega".

Lekari su joj rekli da će biti potrebno najmanje godinu dana da rane zarastu, a da bi tek nakon toga, eventualno, na red mogli doći rekonstruktivni zahvati.

Budući da uskoro prolazi godinu dana od nesreće, ona ponosno ide ka svom cilju i poručuje:

"Nemojte od mene da pravite jadnicu. Ja nisam jadnica, i ne treba mi sažaljenje. Samo želim da se izborim za sebe, kao što sam se uvek u životu borila. Verujem da ću, nakon tih operacija, izgledati 90 odsto isto kao pre nesreće. Lekari su skeptični, ali ja verujem u to", kaže za Blic Milena.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 6 sledeca idi na stranu