Od manekenke do Vikinga: "Često dobijam komplimente, muškarci me stalno prose" FOTO

Freja Bergander (26), iz Nemačke, je moderni Viking, a nekada je bila model s punim radnim vremenom. Nosi nakit, relikvije i impresivne rekonstrukcije vikinške odeće.

Dobila je tu titulu zahvaljujući impresivnoj kosi, garderobi i stilu života. Freja živi u Nemačkoj gde će završiti master iz srednjovekovne istorije. Voli vikinšku istoriju još od detinjstva i na kraju je od manekenke u potpunosti prihvatila životni stil vikinške žene i sada odbija bračne ponude željnih obožavatelja.

"Obožavam nakit, relikvije i rekonstrukcije vikinške odjeće, neverovatno lepe rezbarije u drvetu i apsolutno impresivne brodove poput olupine Oseberg", kaže Freja.

Osim što se oblači i frizira u ličnoj interpretaciji skandinavskog srednjeg veka, uključuje nekoliko aspekata u svoj svakodnevni život u čast drevne vikinške kulture.

"Najvažnija bi mogla biti moja religija. Verujem u bogove nordijskog paganizma kao što su Odin, Freja, Thor i Loki. Stoga radim rituale žrtvovanja u njihovu čast, koje se nazivaju blót, na nedeljnoj bazi", ističe jer joj je važno, kako kaže, znati njihovo mišljenje o određenim životnim odlukama i od njih tražiti podršku.

Verovanje u nordijsko poganstvo u osnovi ide ruku pod ruku sa snažnom vezom s prirodom i onim što ona pruža. Freja je jako posvećena izgledu, i vreme koje joj je potrebno da se spremi može da varira zavisno o tome što nosi. Ako se odluči za jednostavnu bazičnu haljinu bez ikakvih otmenih ispletenih frizura ili šminke, treba joj maksimalno 20 minuta. Ali, praznični izgled ili stilizovanje za posebno fotografisanje može da potraje i do dva sata, od čega će najviše vremena potrošiti na kosu.

Svečani izgledi često uključuju haljine s više slojeva, lanenu donju haljinu i tipičnu pregaču koje drže broševi koje su nosile vikinške žene.

"Povrh svega, volim da nosim svoj dragi nakit", rekla je.

Nije tako lako ući u željeni izgled s vremena na vreme, a isto to važi i kada se svlači.

"Tako da sam srećna kada je moj dečko ili prijatelj sa mnom i mogu da mi pomognu da navučem ili skinem slojeve. To može znatno skratiti celi proces", ističe.

Do sada, nije dobila nikakve čudne ili omalovažavajuće reakcije, noseći svoj vikinški stil u javnosti.

"Često dobijam komplimente, posebno od žena, za nakit i kosu, što mi stvarno izmami osmeh na lice. Ne dobijate često tople reči od drugih devojaka, nažalost" kaže Freja.

Ipak, dodaje kako deca najviše vole njen izgled. Uvek je pitaju je li ona princeza i mogu li da dotaknu njenu haljinu ili kosu, što smatra potpuno preslatkim.

"Neki me takođe fotografišu bez mog pristanka, što je aspekt koji ne smatra baš laskavim", dodaje.

Reakcija na Freju na internetu takođe je uglavnom pozitivna, budući da je uspela da razvije zajednicu punu podrške. Ali, to ne znači da povremeno ne dobija neprimerene poruke od muškaraca.

"S vremena na vreme može da postane malo čudno jer me muškarci pokušavaju da upoznaju ili čak pitaju me da se ozbiljno udam za njih, međutim, pokušavam ignorisati takve poruke", rekla je.

Jedini zli komentari koje je do sada dobila bili su na internetu, uglavnom na društvenim mrežama.

A oni govore o tome da moja šminka nije autentična, što mi je smešno jer nikad nisam tvrdila da jeste, a što je šokantnije, nisu ni moje haljine - ističe ona.

Neki kritičari tvrde da je jednostavno previše uživala u seriji Vikinzi na Netflixu ili je nazivaju ludom jer obožava nordijske bogove.

Freja se većini sličnih komentara jednostavno smeje, pogotovo onima koji je pokušavaju da edukuju o vikinškom dobu.

"Nemojte me pogrešno shvatiti, volim da se raspravljam o aspektima vikinškog doba, međutim, stvarno teže ostajem pribrana kada sam suočena s Googleovim znanjem", objasnila je.

Iznad svega, daje sve od sebe da njenee društvene mreža budu sigurni prostori u kojima se pratitelji ponašaju s poštovanjem jedni prema drugima.

I kao nordijski poganin i kao istoričar potpuno se distancira od neprimerenih političkih uverenja.

"Dokazano je da je vikinška kultura jedno od najslobodoumnijih, najtolerantnijih društava koja su ikada postojala", kaže ona.

Režimi su ti koji su, kako ona kaže, nasilno prisvojili stare poganske simbole i iskoristili ih za lošu ideologiju.

"Vikinška kultura nema nikakve veze s političkim ekstremizmima koje ne smatram 'političkim mišljenjem' već zločinom", istaknula je.

Nažalost, dodaje, kako vrlo malo znamo o kulturnom životu Vikinga, što navodi mnoge da se uglavnom oslanjaju na arheološke nalaze kao glavne izvore.

U svom vikinškom načinu života, Freja voli da provodi vreme u šetnjama šumom, planinareći ili jednostavno sedeći uz jezero. Ne izlazi na večeru niti naručuje hranu, pa tako ni njeni obroci ne sadrže prerađenu hranu i kloni se plastike kad god može.

"Moj san bi bio da vodim farmu s puno različitih životinja jednog dana negde u severnoj Švedskoj ili na Islandu" - ističe Freya.

Ona se oduvek volela da oblači u istorijske kostime, ali njena ljubav prema istoriji istinski je počela kad su njeni roditelji organizovali srednjovekovnu rođendansku zabavu u dvorcu za njen sedmi rođendan. Na tom događaju prvi put je smela da odene autentičnu haljinu vlasnika dvorca, prenosi Daily Star.

"Odmah sam se zaljubila i znala sam da bih želela se ovako odevam svaki dan u životu kad bih ikad imala priliku", objasnila je.

Nakon završetka škole sve se manje počela brinuti o tome da se uklopi i živi u skladu sa standardima modernog društva.

Udovoljavanje gomili i nekadašnji online život modela jednostavno joj se više nije sviđao.

Otprilike u to vreme je takođe napustila hrišćansku crkvu i počela je puno da istražuje nordijsko poganstvo za koje se osećala vezanom zbog očevih korena.

"Odjednom sam se opet osećala isto kao sa sedam godina, ispunjenom. Danas je vrlo malo dana kada nisam odevena u odeću i nakit inspirisan vikinškim dobom", kaže ona.

Voli da uključi barem neke sitne detalje u svaku odeću koju nosi.

Freja tehnički nije službeni Viking, ali ovaj naziv su joj dodelili njeni pratitelji i obožavatelji njenog rada.

U savremenom istraživanju istorije ljude koji su živeli u severnoj Evropi u razdoblju od otprilike 600. do 1100. nazivamo ‘Vikinzima’ kako bismo olakšali identifikaciju tih različitih plemena.

"Uživam u održavanju kulturnog nasleđa Norvežana, živim verujući u nordijsko paganstvo i praktikujem ga, odevajući se po modi nadahnutoj vikinškim dobom i sudelujući u aktivnom istorijskom istraživanju ovog specifičnog vremenskog razdoblja", istaknula je.