Fenomen pomodarstva na srpskoj trpezi: Čija semenke zamenite domaćom varijantom

Osim u modi, najviše modiranja ima u oblasti ishrane. Kad jedan trend "zapali" sve namernike na putu zdravog života, tu kraja nema.

Prikazati ovde celokupan tekst članka

Pošaljite komentar
  1. A ovi sto kao primer uzimaju ljude koji odlaze na daleke destinacije ocigledno nisu mrdnuli dalje od Pefkohorija jer da jesu znali bi kako Evropljani tesko podnose pravu kinesku kuhinju i namirnice iz istocne i jugoistocne Azije. Znali bi da se vecina hrani u restoranima sa evropskom hranom i snabdeva evropskim namirnicama iz supermarketa ili preko interneta po uzasno visokim cenama.

    p.s. ishrana u hotelima sa 5 zvezdica tokom 10 dana letovanja se ne racuna :)
    (Sangaj, 21. april 2017 13:52)

    Ovo uopste ne sotji. Licno obozavam egzoticnu hranu i jela sam je s uzivanjem i u Kini, Indoneziji, u arapskim zemljama, i to ne na par dana nego mesecima. A jedem je cesto i ovde, kao sto jedem sa uzivanjem i "pravoslavnu". Naravno, nekima smeta egzoticna hrana, ali nekima smeta i mleko, kupus i luk, iako za nas to nije egzotika. To je sve individualno, ne mogu se tu donositi opsta pravila.
    A ti sto odu na drugi kraj sveta pa narucuju hranu iz Evrope, bojim se da nisu tamo ni trebali da odlaze jer jednostavno nisu prilagodljivi ljudi, pa je bolje da se u takve avanture ni ne upustaju. Ne moze nista na silu u zivotu.
    (gurman, 22. april 2017 12:08)

    # Link komentara

  2. I ono sto se danas zove "nasim" mahom je doslo odnekle, i to s druge strane sveta - kukuruz, pasulj, krompir, kajsije, itd. Sta bi bilo da su svi tada bili konzervativni kao dr. No, sta bismo danas jeli - zelje?
    Bojim se da ovi vasi sagovornici imaju predrasude - prvo, zacini nisu novotarija, nego njih nismo primili kao naviku onda kad smo primili uticaj turske kuhinje (koji je inace odlican - osim nekih slatkisa)jer su zacini bili skupi, dolazili su uglavnom s drugog kraja sveta i putovali do balkana na kamilama i konjima mesecima. Danas su jeftiniji od onih koji se gaje u Srbiji.
    Svi su zacini izuzetno zdravi, i treba ih konzumirati, bez obzira odakle su stigli, ali zasto zbog toga da ne jedemo orah, taman posla.
    I sta, pomelo je egzotican, a grejpfrut i banana nisu?? Od svega pomalo, umerenost i raznovrsnost, a odakle je doslo, nebitno.
    (svetsko a nase, 22. april 2017 11:52)

    # Link komentara

  3. @A sta cemo sa krompirom, egzoticnom biljkom koja je u Evropu doneta iz Juzne Amerike? Jel sme to da se jede? Banane i mandarine verovatno rastu u svacijem dvoristu cim ih doktorka nije spomenula kao tropske biljke. (Andjela, 21. april 2017 12:21)

    Ne banalizuj. Krompir se ovde gaji jos od doba Dositeja Obradovica. Nije bitno odakle nesto dolazi vec da li se gaji u okruzenju.

    Poenta doktorke je da se jede ono na sta je organizam navikao jer svaka nova namirnica predstavlja mali sok za nas organizam. Imuni sistem i organizam uopste jednostavno ne zna sta da radi sa namirnicom koja je prvi put usla u nas.

    Ali i doktorka preteruje. Nas organizam uci kao sto i malo dete uci. Bice mu malo teze u pocetku sa namirnicama na koje nije navikao, trebace mu i vremena da nauci, ali snaci ce se na kraju.
    (Polo, 22. april 2017 00:45)

    # Link komentara

  4. zasto svi gledaju na to kao na pomodarstvo..ja volim nove namirnice da ubacujem u ishranu zbog novih ukusa i da razbijem monotoniju u ishrani a jos ako je i zdravo
     (m, 21. april 2017 22:20)

    # Link komentara

  5. Jedi sta imas.Srbija brale!
     (Pavlović S, 21. april 2017 20:59)

    # Link komentara

  6. Zalosno je da toliko ljudi vise veruje Maji Volk i Jeleni Djokovic nego profesorki ishrane na Medicinskom fakultetu.Neverovatno.
    (Oliver, 21. april 2017 20:40)

    # Link komentara

  7. Pa šta to uradi crni Dositej kada nam je doneo krompir? A tek kukuruz, kojim hranimo i nas i domaće životinje? A omiljeni paradajz? Šalu na stranu, više raznovrsnih namirnica u ishrani prija i organizmu i nepcu. Čisto sumnjam da neko svaki dan kupuje pomelo. I ne vidim razlog da bude ili-ili. Musli sa orasima, kašičicom čia semenki, kefirom i pola banane je odličan doručak. I koja crvena bobica. Mene više brine kako je hrana proizvedena nego sa koje strane sveta dolazi...
     (mala, 21. april 2017 19:52)

    # Link komentara

  8. "konzumiranje kokosovog ulja je isto kao i konzumiranje svinjske masti" - veću glupost skoro nisam čula!
    (vanja, 21. april 2017 18:20)

    # Link komentara

  9. Da li profesorka Novaković ne jede ni paprike, krompir, paradajz, s obzirom da je i njih u Srbiju doneo neki pomodar, i to ne tako davno.
    (Pomodar, 21. april 2017 17:49)

    # Link komentara

  10. Vidim da dosta ljudi ovđe prilično poznaje problematiku.
    Krompir,paradajz pa i kukuruz delimično,pošto nisu sa ovih prostora prave probleme u našem organizmu - krompir je se skrob pretvara u šećer i u toj količini destruktivno deluje na jetru, a samim tim i na krv i sve krvne organe. U socijalnom aspektu stvara siromaštvo i manjak ljubavi upravo zato što pravi probleme krvnim organima povezanim sa ljubavlju i materijalnim blagostanjem.
    Za potvrdu činjenice uvek ga jedu najsiromašniji narodi i klase i on ih upravo time drži da ostanu u siromaštvu.
    Paradajz debalansira metabolički balans u telu i deluje kao petarda (da budem blaži) u telu.
    Kukuruz u većoj količini goji, zato služi da se tove svinje i krave, a i čini krv kiselom, što se sa ostalim žitaricama ne dešava.
    Kosovska Đevojka je brala ječam a ne kukuruz.
    Isto skoro svo tropsko voće je neadekvatno za naše podneblje a posebno zimi jer hladi i uzrokuje prehlade. Izuzetak su zimsko tropsko voće kao mandarina i limun.
    S druge strane đumbir je toliko dobar, koristan i neophodan da praktično ne postoji zamena, uostalom i kod nas se gaji. Kamo sreće da smo njega usvojili umesto bibera, gde bi nam bio kraj.. Ne bi bilo pola kancera i tumora koje danas imamo i od kojih umiremo.
    Đumbir greje i izbacuje sluz koja je nastala jakom proteinskom hranom životinjskog porekla a tu su sva mesa i mlečni proizvodi, što je kod nas osnovna hrana, posle hleba.
     (Mirko, 21. april 2017 17:16)

    # Link komentara

  11. Mi vise ni svoje jabuke nemamo!
    (Tanja, 21. april 2017 16:48)

    # Link komentara

  12. Кило чија семенки 550,00 динара, кило српских ораха 750,00 динара. За мене ораси егзотика па изабрао ово друго...
     (Србин сиромах, 21. april 2017 16:36)

    # Link komentara

  13. @botaničar...Samo da ispravim Vasu grescicu. Tresnja i visnja su i iz Evrope (koliko znam, Nemci cak ni nemaju posebno ime za te dve vrste), dok je kajsija (Prunus armeniaca), kao i breskva (P. persica), poreklom iz Kine, samo sto drugi deo latinskog naziva govori preko kojih zemalja su donesene. Da dodam, jabuka i kruska su mahom iz Azije (padine Himalaja i sire), a domaca sljiva je nastala spontanim ukrstanjem dzanarike (Prunus cerasifera) i crnog trna (P. spinosa) na Balkanskom poluostrvu.
    (Trovach, 21. april 2017 16:30)

    # Link komentara

  14. A sta cemo sa krompirom, egzoticnom biljkom koja je u Evropu doneta iz Juzne Amerike? Jel sme to da se jede? Banane i mandarine verovatno rastu u svacijem dvoristu cim ih doktorka nije spomenula kao tropske biljke. (Andjela, 21. april 2017 12:21)

    Zapravo, skoro nijedna od danas gajenih biljaka ne potice iza nasih krajeva. Morali bismo se ograniciti na rotkvu, persun... u najboljem slucaju (eventualno) grasak... i nista drugo mi trenutno ne pada na pamet. Danasnje gajene vrste strnih zitarica, doduse, jesu nastale (i) u Evropi, ali su nastale u kulturi, od primitivnih, prvobitno domesticiranih, vrsta, pristiglih s Bliskog Istoka (ili od korova koji su bili stigli u tim prvobitnim zitaricama). Samo, ovde, ipak, nije rec o tome. Nego o *nasoj* prilagodjenosti (uostalom, ni covek ne potice i Evrope!). Mi smo svi od rodjenja navikli na te namirnice. I ne samo mi, nego i nasi preci, bar nekoliko generacija unazad (u slucaju paradajza, ili paprike), ili mnogo stotina generacija (zito). To nije "sxok" za nasu crevnu floru i nas imunosistem. Drugo je pitanje daje li, mozda, ova doktorka malo prevelik znacaj crevnoj ksenofobiji.
    (nisam ja, ja je, 21. april 2017 16:17)

    # Link komentara

  15. Najbolje je da iz pomodarstva krenete da jedete SENO I SLAMU. Čuo sam da je to sada POSH FENSEY AND IN. Sreća moja što sam starimodan.
     (Jova Jović, 21. april 2017 16:08)

    # Link komentara

  16. @ pesak
    nema sta da se izvinjavas,znaju oni dobro da su gubitnici,tracalo se samo za parama pa zaboravilo na zivot..poznam tu neke,boga ti,svaki dan mlate po kupusu i krompir na sto nacina,ali zato kad se podje u zagrljaj rodnom kraju,naglancana crna limuzina i nabacen sirok osmeh..ne kazem svi,onaj ko je podvukao crtu i otisao 4ever mozda druga prica ili ko je otisao sa cvrstim ciljem godinu,dve,ok,bez obzira sto mozda imaju neku paru i dvorove do nebesa,oni su ipak samo cardak ni na nebu ni na zemlji
    (kad se vracas, 21. april 2017 15:51)

    # Link komentara

  17. Ja volim koliko mi mogucnosti i okolnosti dozvoljavaju da probam nove stvari. Neke cu pojesti jednom i nikada vise dok cu druge uvrstiti u svoj jelovnik ako je to nesto sto mi prija.
    (Maki, 21. april 2017 15:48)

    # Link komentara

  18. A burek?
     (Delije Čikago, 21. april 2017 15:37)

    # Link komentara

  19. ja vec par godina u aziji, ne moze stomak da mi se navikne na ove namirnice pa to ti je. jedem i uvozno i lokalno, i zdravo i nezdravo, nista ne pomaze. zato kad dodjem kuci (ili negde u evropu) prosto procvetam. ne smeta mi ni sto je masno i slano, ni crveno meso, ni sir, ma sve jedem k'o ala i preporodim se.
     (Nana, 21. april 2017 15:37)

    # Link komentara

  20. Izvorne domaće, recimo krompir, kukuruz, paradajz, krastavac, pasulj... Ups, pa to je sve donešeno pre par vekova iz Latinske Amerike... Kajsije, trešnje.. Turska i ostatak Azije.. Šta hoću reći ? Kao što su čia i kinoa sada "egzotične", tako je i kukuriz bio egzotičan pre par vekova pa se sad smatra domaćim. Tako će i sve ovo novo. Prema tome, opušteno. Što raznovrsnije to bolje.
    (botaničar, 21. april 2017 15:33)

    # Link komentara

  21. skoro pisalo, da spanac bogat gvozdjem, to je neko zapisao u udzbenik pre 150 god. i niko to nije proveravao. i studenti na harvardu dobili vezbu da iz spanaca estrahuju gvozdje i dobili rezultat da ga je 20 puta manje nego sto udzbenik kaze, proverili ehstrakciju i profesori, rezultat isti, mnogo manje nego u vecini biljaka. platon i dekart su govorili cogito ergo sum, sumnjam znaci postojim.
    (doberman, 21. april 2017 15:32)

    # Link komentara

  22. Glad u Srbiji i generalno na Balkanu se smanjila onog momenta kada je krenuo da se sadi krompir i kukuruz. Stomacne tegobe ce imati oni koji putuju, ali ne zbog toga sto su pojeli vocku koje kod nas nema, nego obicno zbog vode. Drugaciji mikroorganizmi koji za lokalno stanovnistvo nisu opasni ali koji poremete crevnu floru turisti iz Evrope. Mada ne treba ici tako daleko to se cesto desava ikada iz jednog grada odete u drugi na par dana bez obzira sto je voda bakterioloski ok.
    (maki, 21. april 2017 15:24)

    # Link komentara

  23. A to sto su godzi bobice najaci antioksidant u prirodi... tesko da moze sa jagodama da se menja
     (za Bokija, 21. april 2017 15:06)

    # Link komentara

  24. Пре неки дан нека жена у продавници што је цимет из Индонезије. Зашто немамо НАШ него све страно. кад је продавац рекао да МИ не производимо цимет, рече жена: некад смо све ми производили...
     (слободни човек, 21. april 2017 15:00)

    # Link komentara

  25. Ima istine u tome ali ne treba preterivati. Ni domaće namirnice nisu što su bile a nisu ni domaće! Raznovrsnost je ipak poželjna. A i tvrditi da je kokosovo ulje isto što i svinjska mast, ne deluje ubedljivo.
    (Samo umereno, 21. april 2017 14:55)

    # Link komentara

  26. Ja vas molim da sto pre uradite intervju sa Jelenom Djokovic da cujemo njeno misljenje.
    (Srba, 21. april 2017 14:54)

    # Link komentara

  27. Dobar clanak!
    (Modesti, 21. april 2017 14:27)

    # Link komentara

  28. Izvinjavam se svim gasterbajterima, ali većina jede margarin i leba, da bi uštedeli. Bar tako je pričap keramičar koji je bio kod mene.
    (pešak, 21. april 2017 14:24)

    # Link komentara

  29. Zapravo mogu da se pronađu istraživanja o tome. Iako će hrana sa drugih podneblja retko imati baš loš efekat, ono što jeste utvrđeno je da je naš organizam naviknut na određene namirnice i vrstu ishrane koja se koristila u više generacija.Naviknut je da je prerađuje i izvlači nutrijente iz nje, organizam u susretu sa "stranom" hranom mora više da se muči i izvlači manje nutrijenata iz nje. Neko je pomenuo citruse, cutrusno voće se kod nas jelo odavno iako se uzgaja lokalno, naša genetika je imala dovoljno vremena da se na njih navikne (mada je moja komšinica imala drvo limuna u dvorištu lol).

    Istraživanja su rađena na doseljenicima, i poređeni su sa lokalnim stanovništvom.
    (M, 21. april 2017 14:23)

    # Link komentara

  30. Rekla bih da je žena u pravu. Osim toga ovde su sve bukvalisti. Nije rekla - ne jedite čija semenke, avokado i sl. jer ćete se razboleti. Rekla je da je bolje jesti ono što raste u kraju gde neko živi i meni to ima smisla. Prvo što je sigurno svežije, jer ako imate svoju baštu ili prodavca na pijaci verovatno možete pojesti domaće voće i povrće koje je ubrano predhodne večeri. Mislim da svežina mnogo znači. Naravno da treba probati i plodove drugih podneblja, ali za neke treba puno para i većini normalnog sveta nisu dostupni ili bar nisu stalno dostupni da bi ih uvrstili u ishranu. Poenta je da većina voća i povrća ima svoju zamenu ili sličnu voćku u svakom podneblju.
    P.S. da svi, jedemo citruse i banane, ali kad pomislim na put koji su prešli, koliko su tretirane da ne dehidriraju tako na narandže imaju sjajnu opnu, da su banane krenule zelene i sazrele na nekom ko zna kakvom brodu, ponekad mi bude muka.
    (prolaznik, 21. april 2017 14:22)

    # Link komentara

  31. Rekla bih da je žena u pravu. Osim toga ovde su sve bukvalisti. Nije rekla - ne jedite čija semenke, avokado i sl. jer ćete se razboleti. Rekla je da je bolje jesti ono što raste u kraju gde neko živi i meni to ima smisla. Prvo što je sigurno svežije, jer ako imate svoju baštu ili prodavca na pijaci verovatno možete pojesti domaće voće i povrće koje je ubrano predhodne večeri. Mislim da svežina mnogo znači. Naravno da treba probati i plodove drugih podneblja, ali za neke treba puno para i većini normalnog sveta nisu dostupni ili bar nisu stalno dostupni da bi ih uvrstili u ishranu. Poenta je da većina voća i povrća ima svoju zamenu ili sličnu voćku u svakom podneblju.
    P.S. da svi, jedemo citruse i banane, ali kad pomislim na put koji su prešli, koliko su tretirane da ne dehidriraju tako na narandže imaju sjajnu opnu, da su banane krenule zelene i sazrele na nekom ko zna kakvom brodu, ponekad mi bude muka.
    (prolaznik, 21. april 2017 14:22)

    # Link komentara

  32. Erik hvala sto si lepo objasnio, plus uzimajuci u obzir cenu oraha u danasnje vreme,pre ce da je to nazalost pomodarstvo,pozz...
     (marko, 21. april 2017 14:11)

    # Link komentara

  33. A kefir?
     (Thilmo, 21. april 2017 13:57)

    # Link komentara

  34. @jasta
    Pa jedem.
     (Beogradjanka, 21. april 2017 13:56)

    # Link komentara

  35. A limun i ostalo citrusno voce rastu u Srbiji???
    (Moramnogodaseuci, 21. april 2017 13:55)

    # Link komentara

  36. Sta ima da nam prica ta doktorka, pa cia semenke redovno koristi Jelena Djokovic, a ona je svetska zena i zna znanje. Eto cak je i odrzala predavanje profesorima na fakultetu. Jes da i nisu neki strucnjaci ti profesori, ali ipak je rec o drzavnom fakultetu.
     (Dobro jutro, 21. april 2017 13:54)

    # Link komentara

  37. Stara je činjenica da što je čovek primitivniji,neobrazovaniji,nekultivisaniji to više podleže svakolikom pomodarstvu....u ishrani,oblačenju..nema izgrađen stil života,nije vežbao mozak da sam donosi zaključke,otkriva skriveno,spaja razne činjenice u smislenu celinu....tako ljudi,a tako i sa nacijama se događa isto !
    (mislivoje, 21. april 2017 13:54)

    # Link komentara

  38. Paradajz, kukuruz, krompir, pasulj, ...

    Limun, pomorandže, banane, biber, kakao, kafa, zeleni/crni čaj, ananas, pirinač, ...

    Ostade siromašan jelovnik.

    Ja jedem i ješću sve što mi prija a vi se bavite nazovi analizama.
    Bolje da se pozabavite analizom misteriozne pojave epidemije alergije poslednjih 40-tak godina. Ima nešto važnije što je masovno krenulo baš pre nekih 50-tak godina, a vi se i dalje igrate eksperimentisanja bez imalo realnog znanja,samo bacate 'bombe' kao onomad Amerikanci na Hirošimu.

    Molim da objavite komentar.
    (mm, 21. april 2017 13:53)

    # Link komentara

  39. Odlican tekst i napokon naucno potkovan. Zvanicna medicina (sa svim ostalim bio medicinskim granama) odavno stoji iza ovakvih stavova. Stotine studija su pokazale povezanost ljudskog organizma sa klimatsko-geografskim stanistem. Sve osobine (klima,ishrana...) protkane su kroz nas dnk i prenose se sa generacije na generaciju. To je bazicni princip evolucije.
    Poredjenje sa konzumiranjem paradajza, krompira i citrusnog voca je smesno. Te namirnice su postepeno unosene u ishranu kroz vremenski period od nekoliko stotina godina pa i dan danas izazivaju probleme u varenju kod odredjenog broja stanovnista.
    Nisu ljudi procitali da je kukuruz zdrav i u jednom danu promenili ishranu kao sto danas rade.
    A ovi sto kao primer uzimaju ljude koji odlaze na daleke destinacije ocigledno nisu mrdnuli dalje od Pefkohorija jer da jesu znali bi kako Evropljani tesko podnose pravu kinesku kuhinju i namirnice iz istocne i jugoistocne Azije. Znali bi da se vecina hrani u restoranima sa evropskom hranom i snabdeva evropskim namirnicama iz supermarketa ili preko interneta po uzasno visokim cenama.

    p.s. ishrana u hotelima sa 5 zvezdica tokom 10 dana letovanja se ne racuna :)
    (Sangaj, 21. april 2017 13:52)

    # Link komentara

  40. Pametna žena.
     (Car, 21. april 2017 13:52)

    # Link komentara

  41. Koliko gluposti u 5 pasusa.Chia semenke i orasi osim omega 3 nemaju nista slicno,chia ima mnogo vise vlakana,potpuno je drugacija stvar.Uostalom,to sto su dve namirnice nutritivno slicne ne znaci da treba da se odlucimo samo za jednu i jedino nju konzumiramo.Zar ovi nazovi strucnjaci ne znaju da je raznovrsnost u ishrani najbolja?Sta fali da napravim dorucak sa chia semenkama i orasima i bananom?Verovatno i banane treba da prestanem da konzumiram jer ne rastu u Srbiji pa ce moj srBski organizam na njih da reaguje negativno?
     (EnaE, 21. april 2017 13:26)

    # Link komentara

  42. Imam 36 godina i dve cerke od 12 i 8 godina, jedu ono sto sam i ja jela kao dete, sto u kuci, sto kod moje bake, a to su uglavnom kuvana jela i domaci kolaci. Naravno i dosta voca, povrca, zitarica... Ali ne pada mi napamet da bacam pare na namirnice za koje do pre godinu dana nikad nisam ni cula. Ne ulazim u to da li je zdravija domaca. Hrana je postala kao religija, a sve je samo cist biznis. Pri tom nisam zaostala da ne znam da se treba hraniti raznovrsno. Cesto putujemo, isprobavamo nove stvari, strane kuhinje, ali da punim ostavu cijom i kumkavtom i ubacim u redovnu ishranu zbog sveopsteg trenda ne pada mi na pamet.
    (daca, 21. april 2017 13:16)

    # Link komentara

  43. Mislim da je dobar ovo dobar tekst i prilicno se slazem sa napisanim.Na nasem podneblju imamo raznovrsno voce i povrce tako da nam nije neophodna hrana iz dalekih zemalja da bi bili zdraviji.Npr.nasi preci nisu jeli papaje i razne semenke iz drugih krajeva pa su neki imali i dug vek.Dodao bih da je svuda u svetu trend da se hrana kupuje ,narocito meso,od lokalnih proizvodjaca(citaj seljaka).Aronija,borovnica,malina kao i goji(nasi preci su ga zvali zivoplotica)rastu kod nas.
    (pera zdera, 21. april 2017 13:03)

    # Link komentara

  44. Чија семенке не једу се само због Омега 3 масних киселина. Медицински је доказано да снижавају ниво шећера у крви па се препоручују дијабетичарима. Зову их супер храном јер садрже моштво минерала. Управо храна из локалног поднебља може да буде лоша. На пример, у многим земљама храна не садржи довољно бора па људи, због тога, више пате од артритиса.
    (Simon, 21. april 2017 12:59)

    # Link komentara

  45. @ Vlajko
    istini za volju,nisu se bas ni pretrgli od zdravlja;)
    (zajko, 21. april 2017 12:58)

    # Link komentara

  46. falim te, normalan tekst
     (ok, 21. april 2017 12:54)

    # Link komentara

  47. Vidim, svi gastarbajteri su pomrli od nedomacih namirnica.
    (Vlajko, 21. april 2017 12:36)

    # Link komentara

  48. Jesi se vratila u prestonicu? Kako je bilo kuci za praznike?
     (ahil, 21. april 2017 12:33)

    # Link komentara

  49. Ko god ima mogucnosti treba da jede sto raznovrsnije. A to sto su pojedini doktori konvencionalni, a mozda malo i zavidni, to je vec njihov problem.
    (variety, 21. april 2017 12:32)

    # Link komentara

  50. @beogradjanka
    pa ti jedi cija i godzi, beogradjanko...
     (jasta, 21. april 2017 12:31)

    # Link komentara

  51. Krompir, kukuruz, kakao...
     (Milan, 21. april 2017 12:30)

    # Link komentara

  52. po njenoj logici, ne bi trebali ni jedno citrusno voce da koristimo, ipak nije sa naseg podneblja..
     (keptn krančiz, 21. april 2017 12:24)

    # Link komentara

  53. A sta cemo sa krompirom, egzoticnom biljkom koja je u Evropu doneta iz Juzne Amerike? Jel sme to da se jede? Banane i mandarine verovatno rastu u svacijem dvoristu cim ih doktorka nije spomenula kao tropske biljke.
    Nista nam nece faliti ako jedemo i orahe i cia semenke i aroniju. Sto raznovrsnija ishrana, to bolje. Da nase telo lose reaguje na hranu sa tudjeg podneblja, ljudi bi umirali kada se presele na drugi kraj planete.
     (Andjela, 21. april 2017 12:21)

    # Link komentara

  54. Ja bez cia semenki ne pocinjem dan, razmutim jednu kasiku u sojinom mleku. A za uzinu samo kumkvat.
    (Stojko, 21. april 2017 12:17)

    # Link komentara

  55. potrešće te ovim tekstom jako ćubelu i ostale hronicare. njeni recepti ne postoje ako nemaju čia semenje, psilijum a kokosovo ulje i mleko od bundeve su nezamenjivi u ishrani. riba je namlatila pare na budale koje se primaju samo na recept sa bar 3 nepoznata sastojka
    (ceca, 21. april 2017 12:17)

    # Link komentara

  56. Tako je - dosta pomodarstva.
    Prestajem da jedem paradajz, krompir, kukuruz... curetinu ni primirisati
    Da ne spominjem banane, limun i slicne gluposti
    (Pero, 21. april 2017 12:11)

    # Link komentara

  57. Bravo za tekst!
    Preko glave mi je ovih i onih semenki, psilijuma, pinjola i ostalih kerefeka za koje ti treba par hiljada da pokupuješ.
    (S., 21. april 2017 12:07)

    # Link komentara

  58. Orah je mnogo jači alergen od čija semenki. Drugo, ne sadrže iste supstance i nemaju istu kalorijsku vrednost. Treće, probleme sa digestivnim traktom, u većini slučajeva, izazivaju strane digestivne bakterije. Mi i npr. Kinezi u Kini nemamo iste kulture bakterija u crvenom traktu, pa drugačije reagujemo na namirnice. Ali, to je nešto što stičemo živeći u određenoj sredini i ne znači da ne treba da jedemo hranu s drugih kontinenata...
    (Erik, 21. april 2017 12:01)

    # Link komentara

  59. To sa namirnicama sa naseg podneblja ne stoji. U dodiru sa zemljom? Nece biti. Ovo je 21. vek, ljudi putuju, neki cak i avionom na posao u druge zemlje. Tako rastu jagode, sveze su, nista im ne fali. Ovde ih sad recimo nema. Zasto da ih covek ne jede u drugoj zemlji? Ili donesene sa druge strane sveta? Gluposti. Tacno je da je crevna flora jako bitan aspekt zdravlja ali nije nas organizam tako tupav da se prepadne na nepoznato voce. Pre ce da se prepadne na uporno zatrpavanje domacom, lokalnom slaninom i kobasicama.
    (ivana, 21. april 2017 12:00)

    # Link komentara

  60. Lepo zbori!
     (blizanac, 21. april 2017 11:55)

    # Link komentara

  61. Volim zdravu hranu,ali sa chia semenom imam lose iskustvo, znam da bi trebalo da me zasiti, pruzi vlakna i protein,ali 20minuta nakon jela me toliko boli zeludac,koji se ne smiruje dok ne povrayim sve
     (mima, 21. april 2017 11:49)

    # Link komentara

  62. Ovo je u rangu s onim "nemojte da vozite mercedes, vozite jugo." Mesa babe i zabe.
     (Beogradjanka, 21. april 2017 11:41)

    # Link komentara

  63. Evo konacno jednog lepog teksta o Novaku Djokovicu.
     (Perutti Dzibutti, 21. april 2017 11:41)

    # Link komentara