Pokret životnih minimalista: Kako živeti smislen i srećan život sa manje stvari

Ja vidim problem u još jednoj stvari. Muškarcima je mnogo lakše da budu minimalisti. Znam to iz sopstvenog iskustva. Dok sam bio sam, zaista sam imao ono najosnovnije. Mimimum odeće, sudje najpotrebnije (imao sam dosta knjiga, koje i danas volim da kupujem i citam i tada smo jos furali na CD, tako da je i njih bilo dosta). Nije bilo televizijee, gomile nepotrebnih aparata, nisam imao čak ni automobil ni bicikl. Stvarno skoro ništa. Bilo mi je odlično.
Žena, u početku je bila zaista minimalista, slična kao ja. U nekim stvarima možda još gora (najviše u vezi sa hranom i izlascima), ali nekako su počeli prohtevi da rastu, kako nam je rastao standard. Danas nam je kuća pretrpana njenim stvarima, bez kojih ne može da živi. I uz to su došla deca (ti zaista nisu minimalisti).

Istina je što je neko već gore napisao, da ova životna etapa kod gomile ljudi dolazi tek kada ljudi ostvare odredjeno materijalno bogatstvo i shvate da poenta nije u tome. Imao sam sreću da sam minimalista ceo svoj život, tako da mi i pored odlične zarade zaista za život treba neverovatan minimum stvari. Stvari zaista guše i čovek postaje rob istih. Premeštanje, zauzimanje prostora, skupljanje prašine, selidbe...

Stvarno, prodjite kucu i zaustavite se kod svake stvarcice i pitajte se kada ste je poslednji put upotrebili, kod odeće isto itd. I ako ne možete da se setite, bacite, poklonite, prodajte. Ne treba vam.

Potpuno se slazem sa idejom. Dok se nisam ozenio, ziveo sam u stanu od 44 kvadrata sa samo najosnovnijim namestajem i stvarima. Moram priznati da mi pomalo nedostaje jednostavno organizovan prostor, bez nereda i miliona bespotrebnih stvari.

Ali vecina ljudi to shvati tek kada ostvari i stekne poprilicno u materijalnom smislu.

Respekt.

Potrazite sajt zen habits. Taj tip (Leo Babuta) ovako zivi vec deset godina, i ne samo to, nego pise blog sa savetima i tehnikama, i sve je copyright free, mozete da preuzmete i stampate ako zelite. Bolje prevedite neki njegov clanak, nego sto samo promovisete nekakav film (koji kosta da se vidi, i sigurno ce biti sa tim narcisima u centru paznje, sto je suprotnost minimalistickoj filozofiji zivota). Uzgred, minimalizam nije radikalna promena nego zivotna filozofija da se materijalnim stvarima ne kompenziraju duhovne potrebe (sto je osnova komsumerizma). Svako ima neke svoje osnovne potrepstine, i nema 'one size fits all', i tu, kao i svugde drugde, trebate naci svoj put.

Улажите у стомак! То улагање даје брзе и видљиве резултате. Улагање у главу је дугорочно и неизвесно.


Данас ће бити лепо свима онима који не траже много.


Пре него што кренете да тражите срећу, проверите - можда сте већ срећни. Срећа је мала, обична и неупадљива и многи не умеју да је виде.


Ми много волимо да имамо, али не умемо да живимо од онога што имамо. Ништа што имамо не може нас учинити толико срећним колико нас може учинити несрећним оно што немамо.


Свакоме ко има стан а није срећан, требало би одузети стан. Исто тако свакоме ко је ожењен а није срећан, требало би одузети жену.


Увек је боље тамо него овде и увек је лепше оно него ово. Немамо среће са оним што имамо и што јесмо. Нашу срећу уживају други а да то можда и не знају.


Неки људи су паметни само толико да живе скромно и лепо. За нешто више, веће и компликованије, они памети немају.

Laz :-)

Tacno tako. Medjutim smatram da je problem u drustvu koje sve vise namece statusne simbole. Kupi to i to da bi pokazao da si to i to. Da mozes. Da imas. Ne da zato sto ti je zaista potrebno. I onda se ljudi uporedjujici se sa drugim ljudima osecaju bolje kad to nesto kupe ili obezbede sebi. Ako vec imate novca-kupujte. Obogatite svoj duh. Ne svoju garazu ili stan.

Laz :-)

Respekt.

Potpuno se slazem sa idejom. Dok se nisam ozenio, ziveo sam u stanu od 44 kvadrata sa samo najosnovnijim namestajem i stvarima. Moram priznati da mi pomalo nedostaje jednostavno organizovan prostor, bez nereda i miliona bespotrebnih stvari.

Ja vidim problem u još jednoj stvari. Muškarcima je mnogo lakše da budu minimalisti. Znam to iz sopstvenog iskustva. Dok sam bio sam, zaista sam imao ono najosnovnije. Mimimum odeće, sudje najpotrebnije (imao sam dosta knjiga, koje i danas volim da kupujem i citam i tada smo jos furali na CD, tako da je i njih bilo dosta). Nije bilo televizijee, gomile nepotrebnih aparata, nisam imao čak ni automobil ni bicikl. Stvarno skoro ništa. Bilo mi je odlično.
Žena, u početku je bila zaista minimalista, slična kao ja. U nekim stvarima možda još gora (najviše u vezi sa hranom i izlascima), ali nekako su počeli prohtevi da rastu, kako nam je rastao standard. Danas nam je kuća pretrpana njenim stvarima, bez kojih ne može da živi. I uz to su došla deca (ti zaista nisu minimalisti).

Istina je što je neko već gore napisao, da ova životna etapa kod gomile ljudi dolazi tek kada ljudi ostvare odredjeno materijalno bogatstvo i shvate da poenta nije u tome. Imao sam sreću da sam minimalista ceo svoj život, tako da mi i pored odlične zarade zaista za život treba neverovatan minimum stvari. Stvari zaista guše i čovek postaje rob istih. Premeštanje, zauzimanje prostora, skupljanje prašine, selidbe...

Stvarno, prodjite kucu i zaustavite se kod svake stvarcice i pitajte se kada ste je poslednji put upotrebili, kod odeće isto itd. I ako ne možete da se setite, bacite, poklonite, prodajte. Ne treba vam.

Tacno tako. Medjutim smatram da je problem u drustvu koje sve vise namece statusne simbole. Kupi to i to da bi pokazao da si to i to. Da mozes. Da imas. Ne da zato sto ti je zaista potrebno. I onda se ljudi uporedjujici se sa drugim ljudima osecaju bolje kad to nesto kupe ili obezbede sebi. Ako vec imate novca-kupujte. Obogatite svoj duh. Ne svoju garazu ili stan.

Улажите у стомак! То улагање даје брзе и видљиве резултате. Улагање у главу је дугорочно и неизвесно.


Данас ће бити лепо свима онима који не траже много.


Пре него што кренете да тражите срећу, проверите - можда сте већ срећни. Срећа је мала, обична и неупадљива и многи не умеју да је виде.


Ми много волимо да имамо, али не умемо да живимо од онога што имамо. Ништа што имамо не може нас учинити толико срећним колико нас може учинити несрећним оно што немамо.


Свакоме ко има стан а није срећан, требало би одузети стан. Исто тако свакоме ко је ожењен а није срећан, требало би одузети жену.


Увек је боље тамо него овде и увек је лепше оно него ово. Немамо среће са оним што имамо и што јесмо. Нашу срећу уживају други а да то можда и не знају.


Неки људи су паметни само толико да живе скромно и лепо. За нешто више, веће и компликованије, они памети немају.

Ali vecina ljudi to shvati tek kada ostvari i stekne poprilicno u materijalnom smislu.

Potrazite sajt zen habits. Taj tip (Leo Babuta) ovako zivi vec deset godina, i ne samo to, nego pise blog sa savetima i tehnikama, i sve je copyright free, mozete da preuzmete i stampate ako zelite. Bolje prevedite neki njegov clanak, nego sto samo promovisete nekakav film (koji kosta da se vidi, i sigurno ce biti sa tim narcisima u centru paznje, sto je suprotnost minimalistickoj filozofiji zivota). Uzgred, minimalizam nije radikalna promena nego zivotna filozofija da se materijalnim stvarima ne kompenziraju duhovne potrebe (sto je osnova komsumerizma). Svako ima neke svoje osnovne potrepstine, i nema 'one size fits all', i tu, kao i svugde drugde, trebate naci svoj put.