Ruski pedijatar otkrio: Ovo može da bude razlog zašto vaše dete nije progovorilo na vreme

ziva istina!

Mozda ce moje iskustvo pomoci nekome ko ima slicaan problem.
Nisam sinu dozvoljavala tablet i tv svela na 15-20 minuta dnevno sve do cetvrte godine. Tada je dobio svoj tablet i dozvolu pristupa kompjuteru. Naravno kratko, ali malo po malo, otrglo se kontroli i umeo je da provede i dva sata dnevno kombinujuci tablet, kompjuter i tv.
Zatim se razboleo i bio kod kuce mesec i po dana i vreme provedeno pred ekranima se povecalo...
Postepeno je prestao sam da se igra sa igrackama koje su ga zanimale samo ako se nekoko drugi igra sa njim tj vodi igru, cim otvori oci pitao je da li moze da uzme tablet, na negativan odgovor je negodovao. Sve mu je bilo dosadno, cak je poceo da laze da mu je hladno kad ga izvedemo na igraliste, sve da bi se vratio i iskamcio neki minut tableta ili kompjutera.
Vreme bez omiljenih predmeta je provodio u cekanju da mu odobrimo i neprestanom moljakanju. Nekad razumno dete postalo je nedokazano i nevaspitano, razmazeno, bukvalno u roku od 3-4 meseca se promenio.

Jedva smo povratili kontrolu, gedzeti su dozvoljeni 4 dana u nedelji po pola sata. Pokusava da izvuce vise od toga na razne nacine, ali ne vise agresivno. Jos uvek "ne ume" sam da se igra, sve mu je "dosadno", ali rado pise i crta i igra se sa decom na igralistu. Nadam se da cemo postici cilj, a to je da shvati tablet i kompjuter samo kao jednu od mogucnosti za zabavu.

Zato sto velika vecina roditelja nece da radi sa decom pa im je najlakse da ih stave pred ekran da ih neko drugi zabavlja..

Ja cu da vam ispricam jedno moje iskustvo, nekima ce biti smešno a nekima tužno.

Kada sam bio mali plavi momčić i išao u vrtić ja sam mucao i nisam govorio bas najjasnije.

Kada vaspitacica počne da proziva ko je od dece u vrtiću i dodje do mene, i kaže
" Da li je Milan ovde"
Ja odgovorim
" Tu cam"

Zbog toga su me deca zezala i to nije prijatno iskustvo. Pošto sam ja veoma opasan momak ja im doskočim tako da kada me je vaspitačica sledeci put pitala da li je Milan ovde.

Ja kažem ragovetno "Ovde sam"



Kasnije kada sam krenuo u prvi razred išao sam kod logopeda. Pošteno bez laži i prevare, nije mi pomogao. Mucanje sam rešio sam od sebe tako što kada neku reč ne mogu da kažem ja okrenem red reči u rečenici. Nekima to ( ko je iz BG) zvuči smešno ali kod mene to pali. Ne pamtim kada sam zadnji put mucao.

Inače , morate govoriti polako bas zbog ovoga.



Ovo je moje neko iskustvo i danas se da moj savet može nekom da pomogne a siguran sam da može.

Kao sto godina pricam ljudima oko sebe... Ne dozvolite sa vam decu vaspitava telefon i tablet. Uzasno, sve je vise klinaca koji su sa dve-tri godine progovorili ukupno 5 reci. Skoro sam bio na nekoj slavi tetka je hranila klinca tako sto mu je drzala telefon ispred face na kom je bio crtani i dok je on netremice gledao gurala mu je kasiku u usta. Mali ima 3 godine i ne prica...

Moja cerkica, koja sada ima 4.5 godina, ne zna ni sta je kompjuter, tablet, telefon, laptop... Tj. zna, sve ovo imamo u kuci i koristimo i supruga i ja. Ne zna da koristi i necemo da je ucimo tome sve dok ne podje u skolu i dok stvarno ne bude moralo da zna. Komjuter kao kompjuter je i ne interesuje, zna eventualno da pusti tv karticu i par crtaca sa desktopa. Laptop ne pipa uopste. Na zeninom telefonu ponekad, ali bas ponekad prelista fotografije koje smo slikali i toliko. Nikakve igrice ni na jednom gedzetu, nista. Ali zato ima puno pravih igracaka s kojima se stvarno lepo igra. Sa 2.5 - 3 godine je bez problema slagala kompleksnije 3D slagalice. Ima punu kutiju obicnih slagalica, 15-20 paketa. Skoro je jednom prijatelju pokazala sve te slagalice i on me je mrtav ladan pitao, a sto ste joj sve to kupovali kada ima na racunaru besplatnih.
Kao suprotnost tome skoro sam imao prilike da cujem coveka kako se hvali kako mu je klinac toliko bistar da zna sve na raunaru, kaze vec sa dve godine je znao sta je gde i sam pustao igrice i crtace... U daljoj prici priznaje da sada (6god) ima problema da ga izvede napolje da se igra s drugom decom. Da je pokusavao da ga natera i silom i zabranama ali da nije uspevalo. Ali dobro, onako pomirljivo, takvo je dete, sta mu ja mogu...

Ja imam ovakva dva slucaja u bliskoj okolini. Dva decaka, jedan od 2,5 jedan od 3 godine, jedva da pricaju, piske u pelene, nista ih ne zanima samo zele da im se da telefon u ruke i onda se iskljucuju potpuno. Nemaju potrebu ni za kakvom komunikacijom i zato i ne pricaju, dovoljno je da pocnu da placu ili da odbijaju hranu i sve zelje za ekranom su im odmah uslisene.

Samo neka roditelji što više njihovoj deci daju da barataju lap-topom,tabletom, mobilnim telefonom itd... Mi logopedi ćemo imati pune ruke posla :-)

Ima tu mnogo faktora, ovaj je jedan od njih i nije zanemarljiv pod uslovom da je dete u psiho-fizickom smislu zdravo. Medjutim, ja pre mislim da je to cesci slucaj kod dece kojoj su ovi uredjaji dostupni, a sa kojom se ne prica dovoljno ili uopste. Vrlo je vazno da se roditelji obracaju svojoj bebi jos u prvom mesecu zivota, iako nas tada normalno nista ne shvataju, to za ubuduce ima veoma pozitivan efekat na razvoj mozga, pa samim tim i govora, a kada stasa malo, nikako ne bi trebalo na svako pokazivanje prsticem na stvar, roditelj da skace i dodaje, time ih ne podstice da se izrazava i automatski postaju lenji, na kraju krajeva, pa i ja bih. Tako da sto vise medjusobne interakcije kako ne bismo proizvodili lenje genijalce :)

Gluposti! Rođena sam u vreme kada nije bilo mobilnih telefona, tableta, personalnih računara. Gledala sam povremeno crtaće na televizoru, obavezno onaj pre dnevnika u 19:15. Dakle, nisam bila prikovana za ekran. Volela sam vreme da provodim napolju.
Progovorila sam oko treće godine. I dan danas malo govorim, samo ako baš moram ili ako sam nečim isprovocirana. Nema to veze sa autizmom ili da roditelji zanemaruju decu. Neki se, jednostavno, tako rode i budu takvi ceo život.

E pa moje dete koristi tablet, igra igrice, gleda crtace, sa nekih mozda dve ipo naučila je boje na engleskom, sa nepunih dve abecedu englesku, zna engleski sa tri god vise od prosečnog predskolca ☺ Naravno ne sedi po ceo dan na tabletu, kad se tablet skloni, bez problema se okrece barbikama i drugim igrackama. Bez pogovora i rasprave ostavlja tablet na sam pomen izlaska u parkić i druženja sa decom.. Tako da, do deteta je, da li mu se prica ili ne ☺

Nasi petogodišnji dečaci "konzumiraju" sve sto im je dostupno, u normalnim kolicinama-tablet, telefon(komp ne), igračke, tv(crtace obožavaju), igru u parku, na selu, seoske poslove oko stoke, sredjivanje drva za zimu, priprema zimnice, orezivanje voća,.., dakle, sve ih interesuje i u zavisnosti od mogucnosti bave se svim i svačim. Normalno, ako vise vremena provode u stanu, onda su vise okrenuti multimedijima, ali evo vec neko vreme stalno igraju šah i karte. Kad je lepo vreme onda su na selu posle vrtica.

@Vanja Istina da se neki takvi rode, ali ne toliki
procenat njih koliko ih je danas.
Bojim se da ce biti sve teze zainteresovati decu za neke ozbiljnije aktivnosti koje zahtevaju vise truda, kao sto su sviranje nekog instrumenta ili treniranje nekog sporta, jer su deca navikla da svoje zelje ostvaruju prostim klikom. videcemo, iako je sve to realnost ovog doba, mislim da decu treba ogranicavati u upotrebi tehnike kako bi razvila mastu i vise razmisljala. Ili ih uciti da programiraju od malena!

Ja i zena isto manje komuniciramo govorom,vecinom telefonom,cak i seks ugovaramo telefonom,uvek sa smajlijima,imam smajlije kojima je pitam,a ja razumem uvek koji smajli znaci da.Posle seksa isto nista ne pricamo,ja joj zahvalim smalijima,poljubcima i cvecem,a ona meni smajlijima pokazuje kako je bilo.Jedno moze od smajlija napisati knjigu i ono drugo bi sve razumelo.
Znaci da je govor kao sredstvo komunikacije izlazni model i sluzi vecinom za laganje!Cudni su ljudi.

Nije sokole,no nemaju primjedbe.

Umerenos, maro, slazem se, zivimo u vremenu takvom, pa su deca izlozena i tome i ne mozemo ih ograditi od toga, al treba raditi sa decom istovremeno, igrati se, pricati, pa nece biti tako. I mojim dozvoljavam sve gadzete, ali opet vise vole da se druze sa drugom decom, i da se igraju u parku ili na selu. Moji su istovremeno naucili boje, oblike, brojeve, slova.. na engleskom i srpskom, i to sa godinu i par meseci

Gluposti! Rođena sam u vreme kada nije bilo mobilnih telefona, tableta, personalnih računara. Gledala sam povremeno crtaće na televizoru, obavezno onaj pre dnevnika u 19:15. Dakle, nisam bila prikovana za ekran. Volela sam vreme da provodim napolju.
Progovorila sam oko treće godine. I dan danas malo govorim, samo ako baš moram ili ako sam nečim isprovocirana. Nema to veze sa autizmom ili da roditelji zanemaruju decu. Neki se, jednostavno, tako rode i budu takvi ceo život.

E pa moje dete koristi tablet, igra igrice, gleda crtace, sa nekih mozda dve ipo naučila je boje na engleskom, sa nepunih dve abecedu englesku, zna engleski sa tri god vise od prosečnog predskolca ☺ Naravno ne sedi po ceo dan na tabletu, kad se tablet skloni, bez problema se okrece barbikama i drugim igrackama. Bez pogovora i rasprave ostavlja tablet na sam pomen izlaska u parkić i druženja sa decom.. Tako da, do deteta je, da li mu se prica ili ne ☺

Ja i zena isto manje komuniciramo govorom,vecinom telefonom,cak i seks ugovaramo telefonom,uvek sa smajlijima,imam smajlije kojima je pitam,a ja razumem uvek koji smajli znaci da.Posle seksa isto nista ne pricamo,ja joj zahvalim smalijima,poljubcima i cvecem,a ona meni smajlijima pokazuje kako je bilo.Jedno moze od smajlija napisati knjigu i ono drugo bi sve razumelo.
Znaci da je govor kao sredstvo komunikacije izlazni model i sluzi vecinom za laganje!Cudni su ljudi.

Samo neka roditelji što više njihovoj deci daju da barataju lap-topom,tabletom, mobilnim telefonom itd... Mi logopedi ćemo imati pune ruke posla :-)

Moja cerkica, koja sada ima 4.5 godina, ne zna ni sta je kompjuter, tablet, telefon, laptop... Tj. zna, sve ovo imamo u kuci i koristimo i supruga i ja. Ne zna da koristi i necemo da je ucimo tome sve dok ne podje u skolu i dok stvarno ne bude moralo da zna. Komjuter kao kompjuter je i ne interesuje, zna eventualno da pusti tv karticu i par crtaca sa desktopa. Laptop ne pipa uopste. Na zeninom telefonu ponekad, ali bas ponekad prelista fotografije koje smo slikali i toliko. Nikakve igrice ni na jednom gedzetu, nista. Ali zato ima puno pravih igracaka s kojima se stvarno lepo igra. Sa 2.5 - 3 godine je bez problema slagala kompleksnije 3D slagalice. Ima punu kutiju obicnih slagalica, 15-20 paketa. Skoro je jednom prijatelju pokazala sve te slagalice i on me je mrtav ladan pitao, a sto ste joj sve to kupovali kada ima na racunaru besplatnih.
Kao suprotnost tome skoro sam imao prilike da cujem coveka kako se hvali kako mu je klinac toliko bistar da zna sve na raunaru, kaze vec sa dve godine je znao sta je gde i sam pustao igrice i crtace... U daljoj prici priznaje da sada (6god) ima problema da ga izvede napolje da se igra s drugom decom. Da je pokusavao da ga natera i silom i zabranama ali da nije uspevalo. Ali dobro, onako pomirljivo, takvo je dete, sta mu ja mogu...

ziva istina!

Zato sto velika vecina roditelja nece da radi sa decom pa im je najlakse da ih stave pred ekran da ih neko drugi zabavlja..

Kao sto godina pricam ljudima oko sebe... Ne dozvolite sa vam decu vaspitava telefon i tablet. Uzasno, sve je vise klinaca koji su sa dve-tri godine progovorili ukupno 5 reci. Skoro sam bio na nekoj slavi tetka je hranila klinca tako sto mu je drzala telefon ispred face na kom je bio crtani i dok je on netremice gledao gurala mu je kasiku u usta. Mali ima 3 godine i ne prica...

Ja cu da vam ispricam jedno moje iskustvo, nekima ce biti smešno a nekima tužno.

Kada sam bio mali plavi momčić i išao u vrtić ja sam mucao i nisam govorio bas najjasnije.

Kada vaspitacica počne da proziva ko je od dece u vrtiću i dodje do mene, i kaže
" Da li je Milan ovde"
Ja odgovorim
" Tu cam"

Zbog toga su me deca zezala i to nije prijatno iskustvo. Pošto sam ja veoma opasan momak ja im doskočim tako da kada me je vaspitačica sledeci put pitala da li je Milan ovde.

Ja kažem ragovetno "Ovde sam"



Kasnije kada sam krenuo u prvi razred išao sam kod logopeda. Pošteno bez laži i prevare, nije mi pomogao. Mucanje sam rešio sam od sebe tako što kada neku reč ne mogu da kažem ja okrenem red reči u rečenici. Nekima to ( ko je iz BG) zvuči smešno ali kod mene to pali. Ne pamtim kada sam zadnji put mucao.

Inače , morate govoriti polako bas zbog ovoga.



Ovo je moje neko iskustvo i danas se da moj savet može nekom da pomogne a siguran sam da može.

Ima tu mnogo faktora, ovaj je jedan od njih i nije zanemarljiv pod uslovom da je dete u psiho-fizickom smislu zdravo. Medjutim, ja pre mislim da je to cesci slucaj kod dece kojoj su ovi uredjaji dostupni, a sa kojom se ne prica dovoljno ili uopste. Vrlo je vazno da se roditelji obracaju svojoj bebi jos u prvom mesecu zivota, iako nas tada normalno nista ne shvataju, to za ubuduce ima veoma pozitivan efekat na razvoj mozga, pa samim tim i govora, a kada stasa malo, nikako ne bi trebalo na svako pokazivanje prsticem na stvar, roditelj da skace i dodaje, time ih ne podstice da se izrazava i automatski postaju lenji, na kraju krajeva, pa i ja bih. Tako da sto vise medjusobne interakcije kako ne bismo proizvodili lenje genijalce :)

Mozda ce moje iskustvo pomoci nekome ko ima slicaan problem.
Nisam sinu dozvoljavala tablet i tv svela na 15-20 minuta dnevno sve do cetvrte godine. Tada je dobio svoj tablet i dozvolu pristupa kompjuteru. Naravno kratko, ali malo po malo, otrglo se kontroli i umeo je da provede i dva sata dnevno kombinujuci tablet, kompjuter i tv.
Zatim se razboleo i bio kod kuce mesec i po dana i vreme provedeno pred ekranima se povecalo...
Postepeno je prestao sam da se igra sa igrackama koje su ga zanimale samo ako se nekoko drugi igra sa njim tj vodi igru, cim otvori oci pitao je da li moze da uzme tablet, na negativan odgovor je negodovao. Sve mu je bilo dosadno, cak je poceo da laze da mu je hladno kad ga izvedemo na igraliste, sve da bi se vratio i iskamcio neki minut tableta ili kompjutera.
Vreme bez omiljenih predmeta je provodio u cekanju da mu odobrimo i neprestanom moljakanju. Nekad razumno dete postalo je nedokazano i nevaspitano, razmazeno, bukvalno u roku od 3-4 meseca se promenio.

Jedva smo povratili kontrolu, gedzeti su dozvoljeni 4 dana u nedelji po pola sata. Pokusava da izvuce vise od toga na razne nacine, ali ne vise agresivno. Jos uvek "ne ume" sam da se igra, sve mu je "dosadno", ali rado pise i crta i igra se sa decom na igralistu. Nadam se da cemo postici cilj, a to je da shvati tablet i kompjuter samo kao jednu od mogucnosti za zabavu.

Ja imam ovakva dva slucaja u bliskoj okolini. Dva decaka, jedan od 2,5 jedan od 3 godine, jedva da pricaju, piske u pelene, nista ih ne zanima samo zele da im se da telefon u ruke i onda se iskljucuju potpuno. Nemaju potrebu ni za kakvom komunikacijom i zato i ne pricaju, dovoljno je da pocnu da placu ili da odbijaju hranu i sve zelje za ekranom su im odmah uslisene.

@Vanja Istina da se neki takvi rode, ali ne toliki
procenat njih koliko ih je danas.
Bojim se da ce biti sve teze zainteresovati decu za neke ozbiljnije aktivnosti koje zahtevaju vise truda, kao sto su sviranje nekog instrumenta ili treniranje nekog sporta, jer su deca navikla da svoje zelje ostvaruju prostim klikom. videcemo, iako je sve to realnost ovog doba, mislim da decu treba ogranicavati u upotrebi tehnike kako bi razvila mastu i vise razmisljala. Ili ih uciti da programiraju od malena!

Nasi petogodišnji dečaci "konzumiraju" sve sto im je dostupno, u normalnim kolicinama-tablet, telefon(komp ne), igračke, tv(crtace obožavaju), igru u parku, na selu, seoske poslove oko stoke, sredjivanje drva za zimu, priprema zimnice, orezivanje voća,.., dakle, sve ih interesuje i u zavisnosti od mogucnosti bave se svim i svačim. Normalno, ako vise vremena provode u stanu, onda su vise okrenuti multimedijima, ali evo vec neko vreme stalno igraju šah i karte. Kad je lepo vreme onda su na selu posle vrtica.

Nije sokole,no nemaju primjedbe.

Umerenos, maro, slazem se, zivimo u vremenu takvom, pa su deca izlozena i tome i ne mozemo ih ograditi od toga, al treba raditi sa decom istovremeno, igrati se, pricati, pa nece biti tako. I mojim dozvoljavam sve gadzete, ali opet vise vole da se druze sa drugom decom, i da se igraju u parku ili na selu. Moji su istovremeno naucili boje, oblike, brojeve, slova.. na engleskom i srpskom, i to sa godinu i par meseci