E a najjače mi je ovo pitanje, "zašto želite ovaj posao?". Ja uvek kažem "jer mi trebaju pare".
(piter, 21. jul 2016 18:43)
Baš sam skoro napisala to u nekoj prijavi. Mislim, ne, dok sam studirala sanjala sam da ću raditi kao prodavačica bebeće opreme. Jednostavno sam oduvek osećala kako me privlači taj poziv, primite me!
Ajte molim vas... Ok ako je neki žešći posao.
Naišla sam na oglas gde traže CV i PORTFOLIO za kafe kuvaricu! Eeeej, k'o da se neko zeza. Počeću da fotografišem kafu svako jutro.
U našoj lepoj instituciji od 2.000 zaposlenih "bez suvišnih pitanja" na ulazu i pre nominacije "funkcionera" se polaže državni ispit.
Zadnje statistike u punom svetlu donose podatak da imamo samo 10% bolesno-otsutnih kolega, što na 2.000 ne čini više od 200 bolesnika dnevno.
60% trajnih bolesnika boluje od 30-730 dana i svi su plaćeni 100% po prosečnoj ceni rada od 47 evra po satu.
40% bolesnika pada bolesno na godišnjem odmoru u Banda Aceh ili Pattaya. Dve moje nećake, (jedna iz Kanade, druga iz Portugala), su se posle dugija studija uspešno zaposlile u istoj instituciji, ali mi se nikada nismo sreli na radnom mestu jer i one stalno pate od trajnih bolovanja.
Zdravo zaposleni službenici pola godine zarmatraju mogućnost promena datuma godišnjeg odmora i zabušavaju u drugoj polovini.
Samo SAD i Kanada obavezno gledaju na "lobby, work, hobby and life balance".
Preostale zemlje ne postavljaju glupa pitanja i često zahtevaju severno-američko iskustvo na sprovođenju udobnosti i zadovoljstva na radnom mestu.
Na odgovor u vezi mana - pomenuti nesto sto nema puno veze sa ponudjenim poslom. Na primer, ne volim da govorim pred velikim brojem ljudi (naravno ako to ne zahteva radno mesto). Pitanje upuceno poslodavcu - sta je vas privuklo da radite za ovu kompaniju. Ili, kako se otvorilo ovo radno mesto. Time pokazujete da vas zanima kompanija i ljudi koji rade u njoj. To mi je rekao jedan agent za zaposljavanje ovde u Londonu i nikada do sada nije omanulo!
Na odgovor u vezi mana - pomenuti nesto sto nema puno veze sa ponudjenim poslom. Na primer, ne volim da govorim pred velikim brojem ljudi (naravno ako to ne zahteva radno mesto). Pitanje upuceno poslodavcu - sta je vas privuklo da radite za ovu kompaniju. Ili, kako se otvorilo ovo radno mesto. Time pokazujete da vas zanima kompanija i ljudi koji rade u njoj. To mi je rekao jedan agent za zaposljavanje ovde u Londonu i nikada do sada nije omanulo!
Samo SAD i Kanada obavezno gledaju na "lobby, work, hobby and life balance".
Preostale zemlje ne postavljaju glupa pitanja i često zahtevaju severno-američko iskustvo na sprovođenju udobnosti i zadovoljstva na radnom mestu.
U našoj lepoj instituciji od 2.000 zaposlenih "bez suvišnih pitanja" na ulazu i pre nominacije "funkcionera" se polaže državni ispit.
Zadnje statistike u punom svetlu donose podatak da imamo samo 10% bolesno-otsutnih kolega, što na 2.000 ne čini više od 200 bolesnika dnevno.
60% trajnih bolesnika boluje od 30-730 dana i svi su plaćeni 100% po prosečnoj ceni rada od 47 evra po satu.
40% bolesnika pada bolesno na godišnjem odmoru u Banda Aceh ili Pattaya. Dve moje nećake, (jedna iz Kanade, druga iz Portugala), su se posle dugija studija uspešno zaposlile u istoj instituciji, ali mi se nikada nismo sreli na radnom mestu jer i one stalno pate od trajnih bolovanja.
Zdravo zaposleni službenici pola godine zarmatraju mogućnost promena datuma godišnjeg odmora i zabušavaju u drugoj polovini.
E a najjače mi je ovo pitanje, "zašto želite ovaj posao?". Ja uvek kažem "jer mi trebaju pare".
(piter, 21. jul 2016 18:43)
Baš sam skoro napisala to u nekoj prijavi. Mislim, ne, dok sam studirala sanjala sam da ću raditi kao prodavačica bebeće opreme. Jednostavno sam oduvek osećala kako me privlači taj poziv, primite me!
Ajte molim vas... Ok ako je neki žešći posao.
Naišla sam na oglas gde traže CV i PORTFOLIO za kafe kuvaricu! Eeeej, k'o da se neko zeza. Počeću da fotografišem kafu svako jutro.
Na odgovor u vezi mana - pomenuti nesto sto nema puno veze sa ponudjenim poslom. Na primer, ne volim da govorim pred velikim brojem ljudi (naravno ako to ne zahteva radno mesto). Pitanje upuceno poslodavcu - sta je vas privuklo da radite za ovu kompaniju. Ili, kako se otvorilo ovo radno mesto. Time pokazujete da vas zanima kompanija i ljudi koji rade u njoj. To mi je rekao jedan agent za zaposljavanje ovde u Londonu i nikada do sada nije omanulo!
E a najjače mi je ovo pitanje, "zašto želite ovaj posao?". Ja uvek kažem "jer mi trebaju pare".
(piter, 21. jul 2016 18:43)
Baš sam skoro napisala to u nekoj prijavi. Mislim, ne, dok sam studirala sanjala sam da ću raditi kao prodavačica bebeće opreme. Jednostavno sam oduvek osećala kako me privlači taj poziv, primite me!
Ajte molim vas... Ok ako je neki žešći posao.
Naišla sam na oglas gde traže CV i PORTFOLIO za kafe kuvaricu! Eeeej, k'o da se neko zeza. Počeću da fotografišem kafu svako jutro.
U našoj lepoj instituciji od 2.000 zaposlenih "bez suvišnih pitanja" na ulazu i pre nominacije "funkcionera" se polaže državni ispit.
Zadnje statistike u punom svetlu donose podatak da imamo samo 10% bolesno-otsutnih kolega, što na 2.000 ne čini više od 200 bolesnika dnevno.
60% trajnih bolesnika boluje od 30-730 dana i svi su plaćeni 100% po prosečnoj ceni rada od 47 evra po satu.
40% bolesnika pada bolesno na godišnjem odmoru u Banda Aceh ili Pattaya. Dve moje nećake, (jedna iz Kanade, druga iz Portugala), su se posle dugija studija uspešno zaposlile u istoj instituciji, ali mi se nikada nismo sreli na radnom mestu jer i one stalno pate od trajnih bolovanja.
Zdravo zaposleni službenici pola godine zarmatraju mogućnost promena datuma godišnjeg odmora i zabušavaju u drugoj polovini.
Samo SAD i Kanada obavezno gledaju na "lobby, work, hobby and life balance".
Preostale zemlje ne postavljaju glupa pitanja i često zahtevaju severno-američko iskustvo na sprovođenju udobnosti i zadovoljstva na radnom mestu.
IMAGE SOURCE
6 Komentari
Sortiraj po: