Мрзим стрије, али волим жену!
pre 7 godina
Моја жена има стрије свуда - на рукама, на грудима, на стомаку, на ногама. А млада је. Има свега 26 година. Буде ми некад криво што их има, али то није њена кривица. Њена кожа је просто таква. И шта сад ја да радим? Да је фотошопирам? Да је оставим? Фрустрирало ме је раније како то све изгледа, а онда сам схватио да је проблем у мени. Жена ми има стрије. Моја жена. Особа. Дакле, не савршени модел Гогена, Микеланђела или неког другог уметника, већ моја жена са свим својим врлинама и манама. Схватио сам да сам ја плитак, а не да су њене стрије страшне. Почео сам да размишљам да ли тако строго судим себи као што судим њој. А онда сам схватио да и ја имам стрије. Мање, али их имам. Имам и длакаве ноге. Имам и младеже и неке флеке (пигментација). И? Да ли ме она мање воли због тога? Не. Да ли треба да ме мање воли? Не. А зашто ми онда толико строго судимо једни другима? Због тога што нас медији хушкају да мрзимо све и свакога. Не уче нас да праштамо и да толеришемо, не уче нас да гледамо себе и да судимо себи, већ да нападамо све око себе. Тек кад сам схватио колико мојих несавршености може да буде разлог за невољење по мерилима западних медија, тек тада сам схватио колико сам постао плитак. И онда сам почео да не видим стрије, већ да видим особу. Моју жену. Не стрије моје жене, него осмех моје жене. А то је већ све оно што вреди у животу. Видео сам све то и раније, али овакви текстови су ме навели да гледам нешто што је споредно. Чуј - стрије. Глупости.
13 Komentari
Sortiraj po: