Ovaj sastojak vode za piće može da bude opasan za razvoj dečjeg mozga?

Fluorid u vodi za piće u SAD je uobičajena stvar. &Scaron;tavi&scaron;e, s obzirom na to da se od 1945. odnosno od početka dodavanja fluorida u vodu, naglo smanjio broj slučajeva karijesa, Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) ocenjuje da je ta mera &quot;jedna od deset najvećih intervencija u oblasti javnog zdravlja u 20. veku&quot;.Fluoridi su soli fluorovodonične kiseline. One pomažu takozvanoj remineralizaciji zubne gleđi i time smanjuju rizik od karijesa.Uprkos tome, Juta je nedavno postala prva savezna država u SAD, koja je odlučila da ukine fluorid u vodi za piće.Ta odluka verovatno raduje američkog ministra zdravlja Roberta F. Kenedija. On je jo&scaron; pre inauguracije predsednika Donalda Trampa objavio na mreži Iks da namerava da zaustavi fluorisanje vode za piće, između ostalog i zato &scaron;to, kako smatra, fluorid deluje neurotoksično i snižava koeficijent inteligencije, posebno kod dece čiji se mozak jo&scaron; razvija.Fluorid i inteligencija: tema naučnih studijaPitanje da li fluorid može da smanji inteligenciju dece često je predmet naučnih istraživanja. Neke studije prona&scaron;le su korelaciju između koncentracije fluorida u urinu trudnica i kognitivnih sposobnosti njihove dece: fluorid u previsokim koncentracijama može da poremeti metabolizam kalcijuma u ćelijama do te mere da dolazi do o&scaron;tećenja moždanih ćelija.Meta-analiza (studija naučnih studija) objavljena u januaru ove godine ponovo je rasplamsala debatu o vezi između unosa fluorida i inteligencije.Jan Hengstler, lekar specijalista za farmakologiju i toksikologiju na Tehničkom univerzitetu u Dortmundu, bavio se fluoridom i njegovim potencijalnim rizicima. On smatra da je pitanje da li fluorid može o&scaron;tetiti mozak dece u razvoju sasvim opravdano.&quot;To je složena tema koju ne treba shvatati olako&quot;, kaže Hengstler. Studija iz 2020. na kojoj je on radio, zaključuje da fluorid, pri trenutnim nivoima izloženosti u Evropi, nije neurotoksičan za ljudski razvoj.Drugim rečima: ključna je doza.Doza čini otrov: od koje količine fluorid postaje &scaron;tetan?Prema podacima američke CDC, litar vode u SAD sadrži 0,7 mg fluorida, &scaron;to odgovara dnevnoj dozi koju Nacionalni institut za zdravlje (NIH) preporučuje za decu uzrasta od jedne do tri godine. Odrasli mu&scaron;karci ne bi trebalo da unose vi&scaron;e od četiri miligrama fluorida dnevno, dok je za odrasle žene preporučeni maksimum tri miligrama.Problem s fluoridom je &scaron;to se u mnogim zemljama ne dodaje samo vodi za piće, već i pasti za zube i soli. Osim toga, određene namirnice prirodno sadrže fluorid, poput ribe i crnog čaja.&quot;Fluorid se takođe prirodno nalazi u vodi, koja se, posle prerade, koristi kao pijaća voda u zavisnosti od regiona, i to u većim ili manjim količinama. Zato je ključno da zdravstvene vlasti prate snabdevanje fluoridom u određenim regionima&quot;, nagla&scaron;ava Hengstler.Nemačko dru&scaron;tvo za ishranu (DGE) i toksikolog Hengstler radije računaju prema telesnoj težini, preporučujući maksimalno 0,05 mg fluorida po kilogramu telesne mase dnevno.&quot;Unos fluorida ne bi trebalo da bude ni prenizak, ni previsok. Idealna količina je 0,05 mg fluorida po kilogramu telesne mase dnevno. Time se sprečava karijes, a istovremeno se ne dolazi ni blizu vrednosti koje bi mogle izazvati zubnu ili skeletnu fluorozu. Pijaća voda ni u kom slučaju ne bi trebalo da sadrži vi&scaron;e od 1,5 mg fluorida po litru&quot;, kaže Hengstler.Životinje: neurotoksični efekti pri sto puta većoj dozi&quot;Ako koncentracija fluorida u vodi pređe četiri miligrama po litru, može doći do zubne fluoroze&quot;, obja&scaron;njava Hengstler. Zubna fluoroza se manifestuje pojavom smeđih mrlja na zubima i jasan je znak prekomernog unosa fluorida.&quot;Kod koncentracije od deset miligrama fluorida po litru vode može se razviti skeletna fluoroza&quot;, dodaje toksikolog. To stanje dovodi do krtih kostiju i bolnih promena u zglobovima.&quot;U ogledima na životinjama primećeno je da fluorid može da ima neurotoksične efekte&quot;, kaže Hengstler. &quot;Ali, to se de&scaron;avalo pri dozama koje su bile vi&scaron;e od sto puta veće od onih koje ljudi mogu uneti&quot;. U tako visokim dozama fluorid može da o&scaron;teti telesne ćelije.Lo&scaron;a zdravstvena za&scaron;tita iskrivljuje rezultate studijaMeđutim, nadzor nad unosom fluorida nije moguć u svim delovima sveta.&quot;U pojedinim, uglavnom ruralnim oblastima, recimo u Mongoliji ili u unutra&scaron;njosti Kine, postoje regioni u kojima je izloženost fluoridu ili prevelika ili premala, a op&scaron;ti nivo zdravstvene za&scaron;tite trebalo bi da bude bolji&quot;.Lo&scaron;a zdravstvena za&scaron;tita često je povezana s nižim obrazovanjem i lo&scaron;ijim životnim standardom. To vodi ka jo&scaron; jednom problemu: studije o uticaju fluorida često su opterećene brojnim faktorima koji naru&scaron;avaju tačnost rezultata, takozvanim &quot;zbunjujućim faktorima&quot; (confounders).To je naročito izraženo u studijama preseka, gde se uzorak populacija ispituje samo jednom. Na taj način nije lako utvrditi da li je niža inteligencija zaista posledica unosa fluorida ili je u pitanju neki drugi uzrok.&quot;Međutim, postoje i dugoročne studije koje uzimaju u obzir ove faktore&quot;, kaže Hengstler.U takvim istraživanjima, poznatim kao longitudinalne studije, ispitanici se prate tokom dužeg vremenskog perioda. Rezultati tih studija sprovedenih u Evropi i Kanadi pokazuju: ko ne prekoračuje preporučeni dnevni unos fluorida, nema razloga da brine za svoju inteligenciju.

Ovaj sastojak vode za piće može da bude opasan za razvoj dečjeg mozga?

3 Komentari