Prvi april: da li štampa sada izbegava šale?

Zanimljivo, ne postoji proverena priča o poreklu prvoaprilskih &scaron;ala. Legenda koja se često ponavlja kaže da ovaj dan, kada ljudi obmanjuju jedni druge i &scaron;ale se, datira iz 1582. godine, kada je Francuska pre&scaron;la s julijanskog na gregorijanski kalendar.Sve dok papa Grgur XIII nije uveo svoj gregorijanski kalendar 1582. godine, Evropa je sledila julijanski kalendar, koji je prvi uveo rimski car Julije Cezar 46. pre Hrista, u kojem je nova godina počela s prolećnom ravnodnevnicom oko 1. aprila.Oni koji nisu dobili taj dopis &mdash; ili goluba pismono&scaron;u &mdash; i koji su nastavili da proslavljaju novu godinu 1. aprila, ubrzo su postali predmet &scaron;ale i zaslužili titulu &quot;aprilske budale&quot;.Predlažu se i dve druge teorije. Jedna povezuje Prvi april s drevnim rimskim festivalom Hilarija, ili Praznikom radosti, koji se slavio 25. marta i bio posvećen boginji Kibeli. Drugi vezuje 1. april za prvi dan proleća na severnoj hemisferi, gde majka priroda &quot;zavarava&quot; ljude promenljivim, nepredvidljivim vremenom, kao &scaron;to su susnežica i sunce u istom minutu.Tokom vremena su se prevarenim ljudima lepile papirne ribe na leđa, jer izraz &quot;poisson d&rsquo;avril&quot; na francuskom označava aprilsku ribu &ndash; mladu, lako ulovljenu ribu, drugim rečima, lakovernu osobu.U savremenom dobu prvoaprilske &scaron;ale zbijali su svi, od avionskih kompanija do muzeja, zoolo&scaron;kih vrtova. Godine 2010. Državni nacionalni istorijski muzej Danske objavio je bro&scaron;uru sa skeletnom verzijom poznate gradske turističke atrakcije &quot;Mala sirena&quot;. Godinu dana kasnije, osoblje u zoolo&scaron;kom vrtu u Bristolu je u okviru &quot;izmi&scaron;ljenog eksperimenta o senzornoj osetljivosti gorila&quot;, svoje zadatke izvodilo golo. U londonski Muzej vo&scaron;tanih figura Madam Tiso je 2017. predstavio specijalnu instalaciju &quot;Nevidljivi čovek&quot;.Ali, možda je najbolje &scaron;ale zbijala &scaron;tampa &mdash; koja se tradicionalno smatra prenosiocem pouzdanih informacija. Novinarima je na jedan dan dozvoljeno da fantaziraju. &Scaron;ale su bile veće u decenijama koje su prethodile internetu i Guglu, jer su vesti bile dostupne samo u &scaron;tampi ili preko radija i televizije. Istinu bi &scaron;tampa zatim otkrivala sledećeg dana, ali su je mnogi pronicljivi čitaoci, slu&scaron;aoci ili gledaoci odmah prepoznavali obmane čitajući između redova.To &scaron;to je BBC uradio krajem pedesetih CNN je 2009. nazvao &quot;najvećom obmanom koju je bilo koja ugledna novinska kuća ikada izvela&quot;. Prvog aprila 1957. BBC-jev vodeći program o aktuelnim de&scaron;avanjima, Panorama, emitovao je trominutni snimak koji prikazuje porodicu u južnoj &Scaron;vajcarskoj kako navodno bere &scaron;pagete sa &bdquo;drveta &scaron;pageta&ldquo;. Po&scaron;to su &scaron;pagete tada bili relativno nepoznat proizvod u Velikoj Britaniji, mnogi gledaoci kontaktirali su BBC kako bi dobili savet o uzgoju sopstvenih stabala &scaron;pageta.Viralna &scaron;ala ili lažna vest?Danas, kada vesti postaju viralne putem dru&scaron;tvenih medija, postoji rizik da se &scaron;ale pome&scaron;aju s činjenicama i dospeju do globalnih naslova, da bi se kasnije kao bumerang vratile medijima koje ionako optužuju za &scaron;irenje lažnih vesti.Na primer, Futurism.com je 2017. godine objavio članak sa naslovom &quot;Pluton je zvanično reklasifikovan kao planeta!&quot;, a promena statusa pripisana je Međunarodnoj astronomskoj uniji. Uprkos tome &scaron;to je bila prvoaprilska &scaron;ala, tu &quot;vest&quot; preneli su drugi sajtovi bez ikakve provere činjenica.Poznati izdavač rečnika Kolins proglasio je 2017. &quot;lažne vesti&quot; za reč godine, &scaron;to je navelo razne novine &scaron;irom sveta da se uzdrže od tradicije objavljivanja prvoaprilskih &scaron;ala. Magnus Karlson, glavni urednik &scaron;vedskog dnevnika Smalandsposten, rekao je na svojoj veb-stranici da ne želi da se brend novina &quot;&scaron;iri potencijalno viralnom i pogre&scaron;nom pričom&quot;. &quot;Objavljujemo prave vesti. Čak i 1. aprila&quot;, rekao je on.U međuvremenu, javne &scaron;aljivdžije, uključujući Gugl, uzdržavaju se od tradicije od 2020. godine, po&scaron;to su na početku pandemije kovida 19 uvideli da su se &scaron;ale shvatale kao neprikladne u vreme kada je postojalo obilje dezinformacija.Osvrnimo se na neke poznate &scaron;ale koje su dospele na prvopaprilske naslovne strane:1977: Znate li put do San Serifa?Gardijan je izvestio o 10. Danu nezavisnosti fiktivnog tropskog ostrva San Serif, koje ima oblik tačke i zapete, a nalazi se u blizini Sej&scaron;elskih ostrva. Izve&scaron;taj na sedam stranica &scaron;tampan je sa mapom arhipelaga na kojoj su prikazana mesta, luke i trgovi čija su imena bila igre reči ili grafičke igre fontova i slova.1993: U ime nesmetanog razmnožavanjaNemačka radio stanica Vestdojčer Rundfunk objavila je dekret gradskih zvaničnika Kelna da rekreativci mogu da trče kroz gradske parkove maksimalnom brzinom od samo 10 kilometara na sat. Brži tempo ne bi bio pogodan za veverice na vrhuncu sezone parenja.2009: Lažne pandeTajpej tajms napisao je da su &quot;odnosi Tajvana i Kine ozbiljno uzdrmani kada je otkriveno da pande u zoolo&scaron;kom vrtu u Tajpeju nisu to na &scaron;ta liče&quot;. List je objavio da su pande, poklon kineske vlade, smeđi &scaron;umski medvedi obojeni da liče na pande. Među pritužbama koje su poslate listu bila je i jedna koju je potpisao direktor zoolo&scaron;kog vrta.2011: Letovi samo za odrasleSaop&scaron;tenje niskobudžetne avio-kompanije Rajaner od 31. marta prema kojem je obećala da će od oktobra 2011. uvesti letove &quot;bez dece&quot; smatralo se prvoaprilskom &scaron;alom, iako je postalo popularno na internetu.Jedan komentar na sajtu USA Today je glasio: &quot;Sve avio-kompanije bi trebalo da ponude letove bez dece. Ako ste ikada leteli &scaron;est sati sa nekim deri&scaron;tem koje vam čitavim putem &scaron;utira naslon sedi&scaron;ta, onda biste se bili saglasni.&quot; Do danas nijedna komercijalna avio-kompanija ne nudi takve letove.2016: Bez golotinje, molimMagazin Nacionalna geografija objavio je preko Tvitera 2016. da vi&scaron;e neće objavljivati fotografije golih životinja i dodao pitanje da li bi zoolo&scaron;ki vrt u Bristolu bio zainteresovan da zaposli nezaposlena gola stvorenja za buduće istraživanje?2023: Klasične prvoaprilske &scaron;aleS obzirom na to da se novinske kuće uzdržavaju od javnih &scaron;ala, čini se da su takmičenje u glupiranju preuzeli brendovi koji 1. aprila najavljuju lažne, ali uverljive nove proizvode.2023. godine, američki javni emiter, Nacionalni javni radio, krenuo je protiv medijskog trenda i emitovao je segment o navodnim arheolo&scaron;kim iskopavanjima univerzitetskih studenata u &quot;Rimskom Ridikulum amfiteatru&quot; koji su prona&scaron;li drevni papirusni svitak sa &ndash; tatinim &scaron;alama. Otkriće je nazvano &quot;Liber Patavinus&quot;, sadržavalo je takve dosetke kao &scaron;to su: &quot;Jeste li čuli glasine o puteru? E pa, neću da ih &scaron;irim!&quot;

Prvi april: da li štampa sada izbegava šale?

1 Komentari

Marko NS