Današnjica liči na početak prošlog veka: I Kafka je vežbao

U reformskim kolonijama daleko od gradova, mnogi mladi ljudi tada su isprobavali kako da se odvoje od kapitalističkog i industrijalizovanog dru&scaron;tva.U centru pažnje bili su drugačiji način života, povratak prirodi i briga o telu i zdravlju.Danas se mnogi trude da žive &scaron;to je moguće klimatski prihvatljivije. Ne&scaron;to slično postojalo je i oko 1900. Tada se to zvalo &quot;povratak prirodi&quot;.Pionirski primer bila je naseobina Monte Verita u &scaron;vajcarskom kantonu Tičino. Postala je mesto hodoča&scaron;ća za eskapiste, pacifiste i umetnike koji su tamo živeli u ručno sa&scaron;ivenoj odeći, u kolibama koje su propu&scaron;tale svetlost i vazduh.Sa dugim kosama i bradama, ogrtačima, sandalama i torbama preko ramena, mu&scaron;karci iz tih zajednica su najavili izgled budućih hipika.Kete Kruze (K&auml;the Kruse) 1905. u Monte Veriti napravila je svoju prvu svetski poznatu lutku. Ta lutka nije bila samo igračka, već je kao &quot;reformska&quot; predstavljala alternativnu životnu ideju.Ishrana bez mesa bila je veoma važna. Pozivalo se, kao i danas, na zdravstvene razloge, ali i na brigu o dobrobiti životinja.&quot;Vegetarijanstvo je, međutim, bilo i politička poruka&quot;, obja&scaron;njava Robert Ajkmajer (Eikmeyer), kustos izložbe &quot;Para-moderna&quot;.Mu&scaron;karci su jeli velike količine mesa, pa je biljna ishrana bila i stav protiv patrijarhata.Posebno borben vegetarijanac bio je slikar Karl Vilhelm Difenbah (Wilhelm Diefenbach), koga su ismevali kao &quot;apostola kelerabe&quot;.&quot;Moralni, etički instinkt svakog osećajnog čoveka protivi se ubijanju živog bića kako bi se pojeo njegov le&scaron;&quot;, govorio je Difenbah.Telo postaje važno početkom 20. veka jer se sa besmrtnosti du&scaron;e prelazi na besmrtnost tela, kaže Ajkmajer.&quot;Isto kao i danas. Svi želimo da živimo dugo. Sve te teme se vraćaju. Ljudi jedu musli za doručak, rade jogu, uveče idu u teretanu. Sve to je postojalo i tada.&quot;Tako je danski fitnes-guru J. P. Miler (M&uuml;ller) bio veliki uzor mu&scaron;karcima kada je reč o vežbanju, dok je Amerikanka Bes Mensedik (Bess Mensendiek) postala fitnes-kraljica.Po Milerovom uzoru vežbao je i Franc Kafka (Franz), koji je svakodnevno radio telesne vežbe. Osim toga, Kafka je &quot;preživao&quot; &ndash; dugo i temeljno žvakao hranu jer se smatralo da to olak&scaron;ava varenje.Jo&scaron; početkom 20. veka buntovni ljubitelji prirode poput Fridriha Vilhelma Pestera (Friedrich Wilhelm) odlazili su u sunčanu Kaliforniju. Pester je tamo živeo kao &quot;pustinjak iz Palm Springsa&quot;, nosio dugu kosu i bradu i sandale.Drugi doseljenik Oto Hajnrih Kark (Otto Heinrich Carque) otvarao je prodavnice zdrave hrane u Kaliforniji i promovisao ideju sunčanja bez odeće.Kark i drugi Nemci zalagali su se i za ishranu bez mesa, pa je 1917. u SAD otvoren prvi veganski restoran sa sirovom hranom, u kom su se služili variva i voćni sokovi.

Današnjica liči na početak prošlog veka: I Kafka je vežbao

1 Komentari