Ko bi rekao: Gradske ptice šarenije od rođaka u prirodi

U gradskom okruženju ptice sa određenim bojama imaju prednost &ndash; to je uobičajena teorija u biologiji. Ali do sada se nije tačno znalo koje su boje &bdquo;tipične za grad&quot;, a koje &bdquo;tipične za prirodu&quot;. Međunarodni istraživački tim prvi put je to sada obimno proučio.Dosad su istraživači uglavnom polazili od pretpostavke da su ptice u gradu manje &scaron;arene.&quot;Na primer, primećeno je da životinje na selu imaju živopisnije boje od životinja iste vrste koje žive u gradu&quot;, obja&scaron;njava Kaspar Delhej, biolog koji radi za Maks Plank institut za biolo&scaron;ku inteligenciju u Zivezenu i Martinsridu u Bavarskoj. Ova razlika među pticama iste vrste mogla bi, na primer, da potiče od raznovrsnije ishrane u prirodi. &quot;Takođe je primećeno da vrste koje se dobro snalaze u gradu često imaju sivo ili crno perje&quot;, kaže biolog. Zbog toga se pretpostavljalo da je sastav ptičjih vrsta u gradu u celini manje &scaron;aren nego u prirodnom okruženju. &quot;Ali to do sada niko nije ispitao u većem obimu.&quot;Dosada&scaron;nja teorija je opovrgnutaDelhej i međunarodni tim istraživača sada su to nadoknadili. U prvom koraku sastavili su bazu podataka sa vi&scaron;e od dve hiljade vrsta ptica iz celog sveta i njihovim bojama perja. Te podatke su analizirali u odnosu na stani&scaron;te ptica &ndash; dakle, da li žive u gradovima, njihovoj okolini ili na selu.Pri tome se nisu bavili promenama kod pojedinačnih ptičjih vrsta kada se one prilagode životu u gradu &ndash; dakle, nisu ispitivali, na primer, po čemu se jedna senica sa sela razlikuje od gradske senice. Umesto toga, tragali su za op&scaron;tim tendencijama: Koje se boje če&scaron;će javljaju i u kojim sredinama? Svoja otkrića sada su objavili u stručnom časopisu Ecology Letters.I oni su, naravno, prona&scaron;li mnogo crnih i sivih ptica u gradovima. Ali, kako kaže Delhej:&quot;Po vrsti gledano, ptice u gradu u proseku imaju vi&scaron;e boja nego ptice koje se ne nalaze u gradovima.&quot; Dakle, vrste koje se pojavljuju u gradu imaju u proseku vi&scaron;e različitih boja od onih koje se ne mogu prilagoditi životu u gradu. Osim crne i sive, posebno se isticala plava boja, koja se u gradovima javlja če&scaron;će.Manje neprijatelja &ndash; &scaron;arenije bojeTo &scaron;to različite boje mogu biti prednost u gradu i na selu deluje uverljivo Bernhardu Misofu, direktoru Lajbnic instituta za analizu promena biodiverziteta u Bonu:&quot;U gradu imamo mnogo betona, potpuno drugačije kolorite, i mnogo manje &lsquo;zelenila&#39;. Istovremeno, imamo i znatno manje grabljivica i drugih životinja koje love male pevačice.&quot;To bi pticama omogućilo da budu &scaron;arenije. Jer, ko je &scaron;aren &ndash; vi&scaron;e upada u oči. A to može biti prednost &ndash; jer upečatljive boje primećuju i pripadnici iste vrste. To, na primer, pomaže u traženju partnera. Misof nije učestvovao u studiji, ali smatra da su rezultati pouzdani &ndash; i važni:&bdquo;Ispostavilo se da u gradu nedostaju ptice smeđih boja. I time se spektar raznolikosti boja ptičjih vrsta u gradu pomera u odnosu na vrste koje se javljaju van urbanih područja.&quot;Vrabac se nije sna&scaron;aoIzgleda da smeđe ptice imaju problem u gradu &ndash; to je najjasniji rezultat studije. A to bi moglo da bude povezano s tim &scaron;to mnoge smeđe ptice gnezda prave na zemlji ili se kreću po kori drveća. Ne uspevaju lako da se prilagode životu u gradu.Čak ni vrabac, &quot;tipična&quot; gradska ptica, nije zaista uspe&scaron;an u velikim gradovima, kaže Misof.&quot;Zaista je impresivno koliko se broj vrabaca smanjio.&quot; Vrapci su verovatno bili klasičan deo seoskih i manjih gradskih životnih sredina. &bdquo;Tamo su mogli dobro da se snađu. Ali u na&scaron;im velikim gradovima i urbanim sredinama vi&scaron;e nisu toliko prisutni.&quot;Podaci pokazuju razlike &ndash; ali ne nude obja&scaron;njenjeAko se gradske sredine i dalje budu &scaron;irile, onda će vrste ptica koje se u njima dobro snalaze imati prednost, smatra Misof iz Lajbnic instituta za analizu promena biodiverziteta. &quot;A ptičje vrste koje se ne snalaze dobro u urbanom okruženju &ndash; imaće problem.&quot;Za&scaron;to tačno neka vrsta može dobro da živi u gradu i kakvu ulogu pri tome igra boja njenog perja, ni najnovija studija Kaspara Delheja i njegovog istraživačkog tima ne može da pokaže.&quot;Podaci kojima trenutno raspolažemo ne omogućavaju nam da objasnimo mehanizme iza tih razlika.&quot; Ali to &scaron;to se razlike uop&scaron;te vide u ovom obliku bilo je iznenađenje za tim: &quot;Raspodela boja i razlike između grada i prirodnog okruženja potpuno su drugačije nego &scaron;to smo očekivali.&quot;

Ko bi rekao: Gradske ptice šarenije od rođaka u prirodi

0 Komentari