Pravite sigurno bar jednu: Tri greške s klimom koje vam povećavaju račun za struju

Kada letnje temperature dostignu vrhunac, većina ljudi reaguje instinktivno: termostat se spušta na minimum, zatvaraju se prazne prostorije, a ventilacijski otvori prekrivaju kako bi hladan vazduh završio tamo gde je najpotrebniji. Na prvi pogled takvi potezi deluju sasvim logično. Međutim, stvarnost je upravo suprotna.

Mnoge navike koje se smatraju efikasnima zapravo rade protiv sistema za hlađenje. Umesto uštede, dobre namere često dovode do povećane potrošnje energije i dodatno opterećuju uređaje.

Ako su vam računi za električnu energiju veći nego što ste očekivali, moguće je da nesvesno sami narušavate efikasnost svog sistema hlađenja. Donosimo tri česte greške koje mnogi prave – i načine kako jednostavno da ih ispravite.

1. Niža temperatura na termostatu ne znači brže hlađenje

Jedna od najčešćih grešaka jeste spuštanje termostata na najnižu moguću temperaturu uz uverenje da će se prostor tako brže rashladiti. Reč je o zabludi koja povećava troškove bez ikakve stvarne koristi.

Klima uređaji rade istim intenzitetom hlađenja bez obzira na postavljenu temperaturu. Snižavanje parametara samo primorava sistem da radi duže i intenzivnije, trošeći više energije, iako će prostoriju na kraju rashladiti jednako kao i pri razumnijim podešavanjima.

Shutterstock/Butsaya

Umesto stalnog spuštanja temperature, preporučuje se postavljanje termostata tri do pet stepeni više nego što se na prvi pogled čini idealnim. Dodatni efekat mogu pružiti plafonski ventilatori koji poboljšavaju cirkulaciju vazduha i stvaraju osećaj niže temperature bez stvarnog dodatnog hlađenja prostora. Stručnjaci navode da je optimalna temperatura za efikasan rad klima uređaja oko 26 °C.

Rezultat je manja potrošnja energije, niži računi i prijatna temperatura u domu.

2. Zanemarivanje filtera tera uređaj na prekomeran rad

Začepljeni filteri klima uređaja često prolaze nezapaženo, jer se nalaze u unutar sistema. Ipak, upravo oni mogu ozbiljno narušiti delotvornost rada.

Prljavi filteri ograničavaju protok vazduha, zbog čega uređaj mora da uloži dodatni napor kako bi rashlađeni vazduh rasporedio po prostoru. Posledica su veća potrošnja energije i ubrzano trošenje delova sistema.

Stručnjaci preporučuju proveru filtera jednom mesečno tokom letnjih meseci te njihovu zamenu najmanje svaka tri meseca. Tokom perioda ekstremnih vrućina, kada klima radi gotovo neprekidno, filtere je poželjno kontrolisati svake dve nedelje.

Iako zamena filtera predstavlja relativno mali trošak, može sprečiti znatno skuplje kvarove i pomoći u održavanju prihvatljive potrošnje energije.

Hryshchyshen Serhii/Shutterstock

3. Zatvaranje vrata i ventilacionih otvora može stvoriti više štete nego koristi

Zatvaranje vrata neiskorišćenih prostorija ili blokiranje ventilacijskih otvora mnogima se čini kao jednostavan način za uštedu energije i usmeravanje hladnog vazduha prema prostorijama koje se koriste. Međutim, takva praksa može narušiti rad celog sistema.

Sistemi ventilacije projektovani su tako da ravnomerno raspoređuju vazduh kroz ceo dom. Zatvaranjem otvora stvaraju se neravnoteže pritiska u okviru sistema, što povećava opterećenje uređaja te može dovesti do curenja ili oštećenja koja smanjuju njegovu efikasnost.

Umesto toga, preporučuje se da ostavite unutrašnja vrata otvorenima i ne blokirate ventilacione otvore. Za preciznije upravljanje temperaturom u različitim delovima doma bolje rešenje predstavljaju programabilni ili pametni termostati.

Moderni sistemi mogu pratiti navike korisnika i automatski prilagođavati rad uređaja, obezbeđujući ugodnu temperaturu bez dodatnog opterećenja sistema.

Inside Creative House/Shutterstock