Vernici slave Božić: Običaj nalaže da obavezno uradite ovo i desiće se čudo

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici širom sveta danas obeležavaju Božić, dan kada se ovaplotio se Isus Hristos i postao čovek. Rano jutros sa pravoslavnih hramova začula su se zvona kojima je simbolično najavljen dolazak Božića i početak Božićnog slavlja, koje traje puna tir dana.

Svi ukućani danas oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenju i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. LJudi se pozdravljaju rečima: "Hristos se rodi!". I otpozdravaljaju: "Vaistinu se rodi!"

Prema crkvenim učeninjma, ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja. Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane ovim radosnim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.

Dejan82/Shutterstock

Položajnik

Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik.

Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: "Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj".

Položajnik simvolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.

Dejan82/Shutterstock

Takođe, veruje se i da bi Božić trebalo raditi sve ono što vam je teško išlo tokom godine, jer se veruje da će nam ono što radimo na božićno jutro ići od ruke. Voda koja se koristi za pranje sudova u kojoj je mešena česnica koristi se za zalivanje voćki, jer će tako bolje roditi, ili se, u gradskim uslovima, njome zaliva saksijsko cveće, da lepše cveta.

Testo koje ostane na rukama domaćice posle mešenja česnice takođe se stavlja na voćke, da bi dale više ploda.

U pojedinim krajevima Srbije, ostao je paganski običaj da se gata u plećku od pečenice. Naime, ako na kosti koja se izvuče iz pečenice ostane mesa, veruje se da će godina biti plodna.

U okolini Niša običaj je da se pre božićnog ručka svi ukućani istovremeno izuju, jer će se tako pilići istovremeno izvoditi, žene brzo porađati, krave brzo i lako teliti, ovce jagnjiti. Na jugu Srbije veruje se da će momci i devojke koji prespavaju na slami posutoj za Badnje veče sanjati budućeg supružnika.