Ispovest surogat majke: "Svi misle da je predaja bebe najteža, ali nije"

Doun Vikhorst, 33-godišnja fotografkinja i majka petoro dece, odlučila je da postane surogat majka 2019. godine, nakon što je shvatila koliko se parova bori s neplodnošću. Bila je surogat majka za dva gej para, a celo iskustvo je opisala kao nešto što joj je dalo snažan osećaj smisla i "ispunjenosti".

Zašto se odlučila na surogatstvo?

Iako joj trudnoće nisu strane, Doun priznaje da nije bilo jednostavno. Uz brigu o petoro dece, morala je prolaziti i kroz uobičajene trudničke tegobe - mučninu, umor, bolove u leđima. "Odlučila sam da postanem surogat majka kad sam shvatila koliko se ljudi muči sa začećem", ispričala je. Kaže da tek tada postaneš svestan sopstvene sreće kad ti trudnoće prolaze dobro i kad već imaš porodicu. 

"Nisam ni shvatala koliko sam srećna što imam petoro dece i što su sve moje trudnoće prošle jako dobro. Jednostavno sam osećala da moje telo može učiniti nešto dobro za nekoga", rekla je.

Dotakla se i česte reakcije okoline - rečenice koju je, kaže, čula bezbroj puta: "Ja to nikad ne bih mogla, ne bih mogla da dam dete". Međutim, ona naglašava da se u surogatstvo ulazi s jasnim granicama i dogovorom.

"Mnogi kažu da to nikad ne bi mogli, jer ne bi mogli da 'odustanu' od deteta, ali u taj proces ulazite potpuno svesni da nećete izaći s bebom", objasnila je.

Shelofast Hanna/Shutterstock

"Predaja bebe nije bila najteža"

Trenutak kad dete predate roditeljima opisala je kao emotivan, ali i prekrasan - pogotovo kad vidiš koliko im to znači.

Ipak, ono što ju je najviše pogodilo, kaže, došlo je pre i posle porođaja.

Najteži deo - usamljenost

Tvrdi da je pravi problem bio osećaj usamljenosti. "Najteži deo je zapravo bila usamljenost, bilo je trenutaka kada sam se osećala potpuno nevidljivom", rekla je.

Prisetila se trenutaka koji se nikad ne vide na "srećnim" fotografijama nakon porođaja: kako je sama sedela po čekaonicama, u tišini se nosila s jakim emocijama, a zatim se vraćala kući svojim obavezama samohrane majke - gotovo bez vremena da uopšte shvati i obradi sve što je prošla.

"Sećam se da sam sedela sama u čekaonicama, nosila se s velikim emocijama, ili se vraćala kući svojim obavezama bez pauze da obradim ono što sam nosila - doslovno i emocionalno", ispričala je.

Dodaje i da postoji neizgovoreno očekivanje da surogat majke sve "odrade u tišini", jer su same izabrale taj put - pa se podrazumeva da se neće žaliti. "Postoji to prećutno očekivanje da se jednostavno tiho nosite s tim. A kad ste s tegobama trudnoće uglavnom sami, sve to može biti još teže", rekla je.

New Africa/Shutterstock

Šta nakon svega?

U Kanadi je plaćanje surogat majkama protivzakonito, pa Doun kroz ceo proces nije dobila finansijsku nadoknadu. Iako joj predaja bebe nije teško pala, priznaje da nakon svega dolazi specifična praznina - nešto poput perioda tugovanja.

"Ceo moj život vrteo se oko rađanja deteta za ovaj par, a onda je odjednom sve bilo gotovo", kaže.

Uprkos tome, ne žali što je dvaput bila surogat majka. Ali smatra da se o jednoj stvari premalo govori: o potrebi sistemske podrške ženama koje prolaze kroz taj proces. "Mislim da bi bilo sjajno kad bi postojalo više usluga za surogat majke, poput grupa podrške, kako se ne bi osećale tako usamljeno", zaključila je.