Kako nastaju psihosomatske bolesti i koja je njihova duhovna svrha

Četvrtak, 10.03.2016.

14:53

Izvor: lovesensa

Kako nastaju psihosomatske bolesti i koja je njihova duhovna svrha IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

19 Komentari

Sortiraj po:

komentatorka

pre 8 godina

@Vlado, 11. mart 2016 15:27)
-----------------------------
covek je u stvari programiran da voli samo i iskljucivo sebe, da nije tako ne bi prva bozja zapovest bila voli bliznjeg svoga kao samog sebe, ili ne cini drugima ono sto ne bi da ti drugi cine
pusenje i prejedanje je izvor zadovoljstva i uzivanja (alavost)
izvor tih psihosoamatskih bolesti je ili preveliki ego i ocekivanja u zivotu i nepostovanja tog zlatnog pravila voli bliznjeg svog; i svako pati i onaj kome je naudjeno i onaj ko naudi, doduse ti bezobzirni i nemaju neke psihosomatske poremecaje jer sav bes i zlobu iskaljuju na drugima, ovi sto cute i trpe kukavice su i placaju zbog toga.
moja uproscena verzija :)

Preporučujem 0 Ne preporučujem 0
Mira Savic

pre 8 godina

@Vlado
Tacno je da mi nismo programirani za srecu, ali je takodje tacno da jesmo po prirodi stvoreni za nju. Mada bih ja pre upotrebila rec RADOST. Dovoljno je pogledati svaku bebu i dete do trece godine koje se igra i radoznalo istrazuje ljude i svet oko sebe, dok se smeje. Izazov je u tome sto nas svakodnevne teske zivotne situacije hronicno dovedu do toga da svoje prirodno stanje radosti zatrpamo talogom svakojakih neprijatnih emocija, iskustava i slicno, koje nas potom dovode do stanja bolesti cija vrsta opet zavisi od genetske predispozicije (odnosno od toga gde smo po prirodi, bioloski, najslabiji). Bitno je uvideti da nasa prirodna sklonost ka radosti i miru, unutrasnjoj ispunjenosti i ravnotezi nikada ne nestaje niti je tako nesto moguce. Radost je moguca tokom celog zivota, ali je tezak put do nje. Treba razraditi sve emocije koje smo progutali i potiskivali pod teretom neprijatnih iskustava, zaceprkati po sebi, oslusnuti se i upoznati. I kad nas zatekne neka bolest mislim da je od velike vaznosti zapitati sebe "zasto sam se razboleo? Kako to sebe nisam pazio? Zbog cega sebe nisam pazio? Kako da sebe vise negujem? Volim li dovoljno sebe?" dok sebi postavljamo pitanja, treba oslusnuti odgovore do kojih dolazimo. Mnogo mozemo saznati o sebi, a kada saznamo mozemo nesto i da promenimo. Na bolje!

Preporučujem 8 Ne preporučujem 0
Ivana89

pre 8 godina

2012. godine pocele su tegobe u vidu trnjenja i zarenja nogu i nevoljnih pokreta ruku. Nakon nekoliko dana setanja do lekara opste prakse i bespotrebnih analiza odlazim kod neurologa. Posto sam i sama zdravstveni radnik, rekao mi je: "Svesna si sta je u pitanju, nema tu mnogo mudrosti, ali danas postoje dobri lekovi koji mogu da drze bolest pod kontrolom". I tako pocinje procedura potvrde dijagnoze multiple skleroze, svi su bili ubedjeni da je u pitanju agresivan tip, jer mi je iz dana u dan bilo sve gore, jedva sam hodala. Ali, svi nalazi su bili u redu. I tako, nakon skoro godinu dana lutanja i trazenja dijagnoze, dr me salje kod psihologa, pa kod psihijatra. Dijagnoza: F44.9- psihosomatski poremecaj nepoznatog porekla! Psihijatar je iz mene izvukao najdublje zakopane stresove jos iz detinjstva koji su tinjali u meni, stresan posao i eto problema! A onda sam rekla sebi: "Neces to vise raditi, kada ti se place-placi, ne cuti nikome i gledaj prvo sebe!" I, uspela sam! Zivot je sada mnogo laksi, tegoba nema, a ja sam mnogo bolja i sebi i drugima.

Preporučujem 33 Ne preporučujem 0
Vlado

pre 8 godina

Kljucna stvar je po meni zavoleti sebe, sad, to zvuci trivijalno ali uopste nije posto covek nije 'programiran' da voli sebe. Da ilustrujem - ako pusis ti vec ne volis sebe (jer cinis sebi stetu), ako se prejedas ti vec ne volis sebe, ako kritikujes sebe zbog stvari koje nisu tvoja krivica ti ne volis sebe itd. a tako je lako ponasati se na navedeni nacin. Poenta je - mi kao ljudska bica nismo 'programirani' za srecu vec za razmnozavanje, prezivljavanje i staranje o drugima sto ima svoju cenu u patnji koju svakodnevno osecamo na razlicite nacine, te je vazno ne kriviti samog sebe za to vec to isto prihvatiti kao sudbu bivstvovanja u lancu zivota, i gledati kako da patnju umanjimo.

Preporučujem 30 Ne preporučujem 0
leonida

pre 8 godina

ko je napisao ovaj tekst - razumeo je sve. zaista je sve tako...nažalost. samo, sad još više prezirem sebe jer nemam snagu karaktera da pokrenem točak u drugom smeru. dakle - novo pogoršanje...uh

Preporučujem 40 Ne preporučujem 1
andro form EU

pre 8 godina

To je sve tačno ali nije ništa novo. Hrišćansko učenje o tome govori već više od 2000 godina. Smrtni gresi (gordost, zavist, srebroljublje, nezasitost, blud, očajanje) su smrtni zato što samog čoveka dovode polako u bolest i propast. Čovek bez zdravog (svetog) duha u sebi i napora da celog života radi na popravljanju svoje duhovnosti je osuđen na mračni kraj. Bez duhovne ispunjenosti život nema smisla.

Preporučujem 35 Ne preporučujem 10
Nenad, Skopje

pre 8 godina

Sublimirano, ceo tekst bi se mogao prepricati sa jednom recenicom: kako sam dobio/la rak kad me je on/ona opsovao/la.
Posto u Srbiju svak svakog psuje, to je razlog za epidemiju kancera, a ne NATO bombardovanje osiromasenim uranijumom. Malo ironizujem, verujem da psihicki problemi imaju uticaj na organske bolesti, ali, ipak, tekst ima svojih slabijih i jacih delova u argumetaciji.

Preporučujem 31 Ne preporučujem 8
leonida

pre 8 godina

ko je napisao ovaj tekst - razumeo je sve. zaista je sve tako...nažalost. samo, sad još više prezirem sebe jer nemam snagu karaktera da pokrenem točak u drugom smeru. dakle - novo pogoršanje...uh

Preporučujem 40 Ne preporučujem 1
andro form EU

pre 8 godina

To je sve tačno ali nije ništa novo. Hrišćansko učenje o tome govori već više od 2000 godina. Smrtni gresi (gordost, zavist, srebroljublje, nezasitost, blud, očajanje) su smrtni zato što samog čoveka dovode polako u bolest i propast. Čovek bez zdravog (svetog) duha u sebi i napora da celog života radi na popravljanju svoje duhovnosti je osuđen na mračni kraj. Bez duhovne ispunjenosti život nema smisla.

Preporučujem 35 Ne preporučujem 10
Ivana89

pre 8 godina

2012. godine pocele su tegobe u vidu trnjenja i zarenja nogu i nevoljnih pokreta ruku. Nakon nekoliko dana setanja do lekara opste prakse i bespotrebnih analiza odlazim kod neurologa. Posto sam i sama zdravstveni radnik, rekao mi je: "Svesna si sta je u pitanju, nema tu mnogo mudrosti, ali danas postoje dobri lekovi koji mogu da drze bolest pod kontrolom". I tako pocinje procedura potvrde dijagnoze multiple skleroze, svi su bili ubedjeni da je u pitanju agresivan tip, jer mi je iz dana u dan bilo sve gore, jedva sam hodala. Ali, svi nalazi su bili u redu. I tako, nakon skoro godinu dana lutanja i trazenja dijagnoze, dr me salje kod psihologa, pa kod psihijatra. Dijagnoza: F44.9- psihosomatski poremecaj nepoznatog porekla! Psihijatar je iz mene izvukao najdublje zakopane stresove jos iz detinjstva koji su tinjali u meni, stresan posao i eto problema! A onda sam rekla sebi: "Neces to vise raditi, kada ti se place-placi, ne cuti nikome i gledaj prvo sebe!" I, uspela sam! Zivot je sada mnogo laksi, tegoba nema, a ja sam mnogo bolja i sebi i drugima.

Preporučujem 33 Ne preporučujem 0
Nenad, Skopje

pre 8 godina

Sublimirano, ceo tekst bi se mogao prepricati sa jednom recenicom: kako sam dobio/la rak kad me je on/ona opsovao/la.
Posto u Srbiju svak svakog psuje, to je razlog za epidemiju kancera, a ne NATO bombardovanje osiromasenim uranijumom. Malo ironizujem, verujem da psihicki problemi imaju uticaj na organske bolesti, ali, ipak, tekst ima svojih slabijih i jacih delova u argumetaciji.

Preporučujem 31 Ne preporučujem 8
Vlado

pre 8 godina

Kljucna stvar je po meni zavoleti sebe, sad, to zvuci trivijalno ali uopste nije posto covek nije 'programiran' da voli sebe. Da ilustrujem - ako pusis ti vec ne volis sebe (jer cinis sebi stetu), ako se prejedas ti vec ne volis sebe, ako kritikujes sebe zbog stvari koje nisu tvoja krivica ti ne volis sebe itd. a tako je lako ponasati se na navedeni nacin. Poenta je - mi kao ljudska bica nismo 'programirani' za srecu vec za razmnozavanje, prezivljavanje i staranje o drugima sto ima svoju cenu u patnji koju svakodnevno osecamo na razlicite nacine, te je vazno ne kriviti samog sebe za to vec to isto prihvatiti kao sudbu bivstvovanja u lancu zivota, i gledati kako da patnju umanjimo.

Preporučujem 30 Ne preporučujem 0
Mira Savic

pre 8 godina

@Vlado
Tacno je da mi nismo programirani za srecu, ali je takodje tacno da jesmo po prirodi stvoreni za nju. Mada bih ja pre upotrebila rec RADOST. Dovoljno je pogledati svaku bebu i dete do trece godine koje se igra i radoznalo istrazuje ljude i svet oko sebe, dok se smeje. Izazov je u tome sto nas svakodnevne teske zivotne situacije hronicno dovedu do toga da svoje prirodno stanje radosti zatrpamo talogom svakojakih neprijatnih emocija, iskustava i slicno, koje nas potom dovode do stanja bolesti cija vrsta opet zavisi od genetske predispozicije (odnosno od toga gde smo po prirodi, bioloski, najslabiji). Bitno je uvideti da nasa prirodna sklonost ka radosti i miru, unutrasnjoj ispunjenosti i ravnotezi nikada ne nestaje niti je tako nesto moguce. Radost je moguca tokom celog zivota, ali je tezak put do nje. Treba razraditi sve emocije koje smo progutali i potiskivali pod teretom neprijatnih iskustava, zaceprkati po sebi, oslusnuti se i upoznati. I kad nas zatekne neka bolest mislim da je od velike vaznosti zapitati sebe "zasto sam se razboleo? Kako to sebe nisam pazio? Zbog cega sebe nisam pazio? Kako da sebe vise negujem? Volim li dovoljno sebe?" dok sebi postavljamo pitanja, treba oslusnuti odgovore do kojih dolazimo. Mnogo mozemo saznati o sebi, a kada saznamo mozemo nesto i da promenimo. Na bolje!

Preporučujem 8 Ne preporučujem 0
komentatorka

pre 8 godina

@Vlado, 11. mart 2016 15:27)
-----------------------------
covek je u stvari programiran da voli samo i iskljucivo sebe, da nije tako ne bi prva bozja zapovest bila voli bliznjeg svoga kao samog sebe, ili ne cini drugima ono sto ne bi da ti drugi cine
pusenje i prejedanje je izvor zadovoljstva i uzivanja (alavost)
izvor tih psihosoamatskih bolesti je ili preveliki ego i ocekivanja u zivotu i nepostovanja tog zlatnog pravila voli bliznjeg svog; i svako pati i onaj kome je naudjeno i onaj ko naudi, doduse ti bezobzirni i nemaju neke psihosomatske poremecaje jer sav bes i zlobu iskaljuju na drugima, ovi sto cute i trpe kukavice su i placaju zbog toga.
moja uproscena verzija :)

Preporučujem 0 Ne preporučujem 0
andro form EU

pre 8 godina

To je sve tačno ali nije ništa novo. Hrišćansko učenje o tome govori već više od 2000 godina. Smrtni gresi (gordost, zavist, srebroljublje, nezasitost, blud, očajanje) su smrtni zato što samog čoveka dovode polako u bolest i propast. Čovek bez zdravog (svetog) duha u sebi i napora da celog života radi na popravljanju svoje duhovnosti je osuđen na mračni kraj. Bez duhovne ispunjenosti život nema smisla.

Preporučujem 35 Ne preporučujem 10
Nenad, Skopje

pre 8 godina

Sublimirano, ceo tekst bi se mogao prepricati sa jednom recenicom: kako sam dobio/la rak kad me je on/ona opsovao/la.
Posto u Srbiju svak svakog psuje, to je razlog za epidemiju kancera, a ne NATO bombardovanje osiromasenim uranijumom. Malo ironizujem, verujem da psihicki problemi imaju uticaj na organske bolesti, ali, ipak, tekst ima svojih slabijih i jacih delova u argumetaciji.

Preporučujem 31 Ne preporučujem 8
leonida

pre 8 godina

ko je napisao ovaj tekst - razumeo je sve. zaista je sve tako...nažalost. samo, sad još više prezirem sebe jer nemam snagu karaktera da pokrenem točak u drugom smeru. dakle - novo pogoršanje...uh

Preporučujem 40 Ne preporučujem 1
Vlado

pre 8 godina

Kljucna stvar je po meni zavoleti sebe, sad, to zvuci trivijalno ali uopste nije posto covek nije 'programiran' da voli sebe. Da ilustrujem - ako pusis ti vec ne volis sebe (jer cinis sebi stetu), ako se prejedas ti vec ne volis sebe, ako kritikujes sebe zbog stvari koje nisu tvoja krivica ti ne volis sebe itd. a tako je lako ponasati se na navedeni nacin. Poenta je - mi kao ljudska bica nismo 'programirani' za srecu vec za razmnozavanje, prezivljavanje i staranje o drugima sto ima svoju cenu u patnji koju svakodnevno osecamo na razlicite nacine, te je vazno ne kriviti samog sebe za to vec to isto prihvatiti kao sudbu bivstvovanja u lancu zivota, i gledati kako da patnju umanjimo.

Preporučujem 30 Ne preporučujem 0
Ivana89

pre 8 godina

2012. godine pocele su tegobe u vidu trnjenja i zarenja nogu i nevoljnih pokreta ruku. Nakon nekoliko dana setanja do lekara opste prakse i bespotrebnih analiza odlazim kod neurologa. Posto sam i sama zdravstveni radnik, rekao mi je: "Svesna si sta je u pitanju, nema tu mnogo mudrosti, ali danas postoje dobri lekovi koji mogu da drze bolest pod kontrolom". I tako pocinje procedura potvrde dijagnoze multiple skleroze, svi su bili ubedjeni da je u pitanju agresivan tip, jer mi je iz dana u dan bilo sve gore, jedva sam hodala. Ali, svi nalazi su bili u redu. I tako, nakon skoro godinu dana lutanja i trazenja dijagnoze, dr me salje kod psihologa, pa kod psihijatra. Dijagnoza: F44.9- psihosomatski poremecaj nepoznatog porekla! Psihijatar je iz mene izvukao najdublje zakopane stresove jos iz detinjstva koji su tinjali u meni, stresan posao i eto problema! A onda sam rekla sebi: "Neces to vise raditi, kada ti se place-placi, ne cuti nikome i gledaj prvo sebe!" I, uspela sam! Zivot je sada mnogo laksi, tegoba nema, a ja sam mnogo bolja i sebi i drugima.

Preporučujem 33 Ne preporučujem 0
Mira Savic

pre 8 godina

@Vlado
Tacno je da mi nismo programirani za srecu, ali je takodje tacno da jesmo po prirodi stvoreni za nju. Mada bih ja pre upotrebila rec RADOST. Dovoljno je pogledati svaku bebu i dete do trece godine koje se igra i radoznalo istrazuje ljude i svet oko sebe, dok se smeje. Izazov je u tome sto nas svakodnevne teske zivotne situacije hronicno dovedu do toga da svoje prirodno stanje radosti zatrpamo talogom svakojakih neprijatnih emocija, iskustava i slicno, koje nas potom dovode do stanja bolesti cija vrsta opet zavisi od genetske predispozicije (odnosno od toga gde smo po prirodi, bioloski, najslabiji). Bitno je uvideti da nasa prirodna sklonost ka radosti i miru, unutrasnjoj ispunjenosti i ravnotezi nikada ne nestaje niti je tako nesto moguce. Radost je moguca tokom celog zivota, ali je tezak put do nje. Treba razraditi sve emocije koje smo progutali i potiskivali pod teretom neprijatnih iskustava, zaceprkati po sebi, oslusnuti se i upoznati. I kad nas zatekne neka bolest mislim da je od velike vaznosti zapitati sebe "zasto sam se razboleo? Kako to sebe nisam pazio? Zbog cega sebe nisam pazio? Kako da sebe vise negujem? Volim li dovoljno sebe?" dok sebi postavljamo pitanja, treba oslusnuti odgovore do kojih dolazimo. Mnogo mozemo saznati o sebi, a kada saznamo mozemo nesto i da promenimo. Na bolje!

Preporučujem 8 Ne preporučujem 0
komentatorka

pre 8 godina

@Vlado, 11. mart 2016 15:27)
-----------------------------
covek je u stvari programiran da voli samo i iskljucivo sebe, da nije tako ne bi prva bozja zapovest bila voli bliznjeg svoga kao samog sebe, ili ne cini drugima ono sto ne bi da ti drugi cine
pusenje i prejedanje je izvor zadovoljstva i uzivanja (alavost)
izvor tih psihosoamatskih bolesti je ili preveliki ego i ocekivanja u zivotu i nepostovanja tog zlatnog pravila voli bliznjeg svog; i svako pati i onaj kome je naudjeno i onaj ko naudi, doduse ti bezobzirni i nemaju neke psihosomatske poremecaje jer sav bes i zlobu iskaljuju na drugima, ovi sto cute i trpe kukavice su i placaju zbog toga.
moja uproscena verzija :)

Preporučujem 0 Ne preporučujem 0