Broj gojazne dece sa viškom kilograma raste alarmantnom brzinom. Višak kilograma povećava mogućnost ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući dijabetes i astmu. Detinjstvo kod gojaznih mališana takođe uzima emotivni danak. Takvu decu često zadirkuju drugi mališani ili ih isključe iz svojih grupa za igranje i druženje. To dovodi do depresije i nižeg samopoštovanja kod deteta. Međutim, uz pravu podršku, ohrabrenje i pozitivnu ulogu roditelja i trenera možete pomoći vašem detetu da postigne brzo mršavljenje i zdravu optimalnu telesnu težinu.
Dijagnostikovanje problema prekomerne težine i gojaznosti
Gojazna deca su u većem riziku od razvijanja ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su :
*Dijabetes
*Visok krvni pritisak
*Visok holesterol
*Problemi sa zglobovima
*Astma
*Poremećaji kod spavanja
*Bolesti jetre i žučne kese
*Depresija i nisko samopoštovanje
Deca koja su nezadovoljna svojom težinom imaju veće šanse da razviju poremećaje ishrane i razne vrste zavisnosti od hrane.Dijagnostikovanjem problema gojaznosti što ranije, može da se smanji rizik od razvoja svih ovih komplikacija i nekih drugih oboljenja koja će se javiti kada budu odrasle osobe. Vaše dete mora da oseti da ga volite i da želite da mu pomognete. Uloga trenera je u nekim stvarima presudna.
Da li je vaše dete gojazno?
Deca rastu i razvijaju se različitim brzinama u različitim vremenima, tako da nije uvek jednostavno i lako reći da li je dete gojazno. BMI indeks se koristi za neki prvi uvid u procenat telesnih masti kod dece. On je obično dobar pokazatelj, ali postoje situacije u kojima on može da zavara. Recimo, deca tokom puberteta doživljavaju periode brzog rasta i to se može odraziti na pogrešnu interpretaciju BMI indexa i rezultata. Lekari uvek mogu da izvrše i neka dodatna merenja poput, merenja kožnih nabora i njihove debljine, merenja impedancom. Vrlo je bitno i kakve su navike u ishrani, porodična istorija, bavljenje ili ne fizičkom aktivnošću, a mogući su i drugi zdravstveni pregledi da bi se egzaktno utvrdilo da li je neko dete gojazno.
Uzroci prekomerne težine kod dece:
Za roditelje je vrlo važan korak da razumeju zašto se njihovo dete goji. Većina slučajeva dečje gojaznosti uzrokovano je prevelikim unosom hrane i premalim praktikovanjem fizičke aktivnosti. Deci je svakako potrebna kvalitetna ishrana koja će podržati zdrav rast i razvoj, ali kada se mera premaši onda dolazi do povećanja kilograma. Dosta je faktora koji utiču na ovakvu rastuću neravnotežu između potrebnih i unetih kalorija:
Danas imamo jednostavan pristup jeftinoj, visoko kaloričnoj brzoj hrani.
U porodicama se manje kuva, a jede više.
Porcije hrane su veće u restoranima.
Deca konzumiraju ogromnu količinu šećera u zaslađenim napicima.
Deca provode manje vremena aktivno se igrajući napolju.
Sede za računarom,igraju igrice i previše gledaju televiziju.
Mnoge škole smanjuju obim nastave fizičkog vaspitanja.
Misli se da je gojaznost genetski determinisana i da se ništa ne može promeniti.
Deca sve više koriste i praktikuju neke nezdrave dijete.
Neka cela porodica bude uključena u rešavanje problema
Zdrave navike se stiču i kreću od kuće. Najbolji način da se izborite sa viškom kilograma kod vašeg deteta je da cela porodica pokaže na delu zdrave navike. Više aktivnosti , upražnjavanje sporta i spremanje zdravih obroka će se neminovno odraziti i na obrazac ponašanja i navike kod vašeg deteta. Lakše ćete zajedničkim snagama doći do pobede.
Svojim primerom izvršite uticaj
Najefikasniji način kojim ćete uticati na dete je da svojim primerom pokažete šta je dobro a šta loše.Ako vaša deca vide da ste aktivni, da jedete povrće za ručak, da ne provodite puno vremena ispred Tv, dobre su šanse da će i ono učiniti isto. Ove navike će svakako biti pomoć u korekciji telesne težine. Dok ručate pričajte sa decom. Možete reći :“ Jedem spanać, baš je ukusan i zdrav. Hoćeš i ti malo?“ Kad kuvate, kuvajte pred decom. Još bolje neka i ona budu aktivna. Pričajte im o značaju nekih namirnica i uticaju na organizam. Vežbajte i pozovite decu da vam se pridruže. Budite što više na svežem vazduhu. Iskoristite svaki sunčan dan i slobodno vreme. Šetajte što više sa vašom decom. Izađite stanicu ranije iz autobusa. Preskočite desert posle večere svi zajedno. Umesto toga pojedite neko sveže povrće. Vikendima organizujte porodično planinarenje. To će biti fenomenalno iskustvo za klince.
Nastojte da zdrave navike u ishrani budu svakodnevnica
Budite savršen model za svoje dete. To je vrlo važna uloga. Vrlo je bitno da sve dozirate da bi vaše dete to moglo da isprati. Od suštinskog je značaja da cela porodica praktikuje ideju da se kod kuće jede zdravo. Morate uvesti velike promene u vaš način života. Povećajte potrošnju voća i povrća. Neka na vašem stolu budu dugine boje. Cvekla, paradajz, šargarepa, razne salate, krompir, banana, brokoli su namirnice koje bi trebalo da budu svaki dan uključene u optimalnu ishranu. Objasnite klincima da je doručak prioritet i da ne sme da se preskače. Objasnite im da ukoliko doručkuju imaju manje šanse da budu gojazni. Neka jedu žitarice od celog zrna bogate vlaknima i sa malo šećera, sveže voće, razne kaše, proju. Neka pojedu nekada i krofnu. Objasnite im u kojim namirnicama se nalaze šećeri. Da nisu prisutni samo u slatkišima i poslasticama. Neka od vas saznaju da nije svaki hleb isti i zdrav. Na njihovoj trpezi ne treba da budu konzerve povrća, instant pire krompir, smrznute večere, margarin, pasta sos, brza hrana, kečap itd. Recite im da naše telo dobija sasvim dovoljne količine šećera u zdravoj i prirodnoj hrani. Neka nauče da proveravaju etikete u prodavnici, na kojima piše količina šećera u namirnicama. Ograničite večeru i količinski i u koje vreme će biti. Nema kasne večere.
Izbegavajte trans masti
Objasnite im šta su masti i kako utiču na organizam. Moraju znati da je pomfrit i druga pržena hrana štetna po njihovo zdravlje. Testa za picu, krekeri, peciva, slatkiši, mafini, upakovane grickalice,čips,margarini, kobasice, viršle, salame, mesne prerađevine sve su to namirnice koje im moraju biti zabranjene. U isto vreme im ukažite na to da nisu sve masti nezdrave, i da postoji hrana koja ima zdrave masti. Takva hrana treba da bude sastavni deo svakodnevne ishrane. Tu spadaju avokado, masline, orasi, bademi, lešnici, indijski orah, losos, tuna, skuša, haringa, pastrmka, sardine, suncokret, semenke bundeve itd. Kada kuvate za vas i vaše dete birajte hladno ceđena ulja.
foto: Thinkstock
Još neki saveti :
Izbegavajte zasićene masti iz upakovanih obroka,konzervirane hrane i mesnih prerađevina.
Ne zamenjujte zdrave izvore zasićenih masti sa slatkom užinom ili ugljenim hidratima.
Smanjite udeo crvenog mesa u ishrani dece a dajte prednost ribi,jajima,organskoj piletini ili vegetarijanskim izvorima proteina.
Kada se odlučite da uzmete crveno meso, tražite da bude organsko jer ćete na taj način izbeći antibiotike, hormone rasta i GMO hranu koja se često može naći u njemu.
Skuvajte meso umesto što ćete ga pohovati ili pržiti.
Izaberite organsko mleko i dozvolite detetu da proba i uživa u zdravim mlečnim proizvodima , siru, maslacu i jogurtu.
Izbegavajte prženu hranu na zasićenim uljima.
Maksimalno izbegavajte brzu hranu.
Vaš dom je mesto gde deca najverovatnije provode najviše vremena i jedu većinu svojih obroka, tako da je važno da kuhinja bude opremljena sa zdravim izborom namirnica. Deci ne treba u potpunosti zabranjivati slatkiše. Međutim, budite oprezni jer će deca ako im se ukaže prilika vrlo brzo preći granicu i preterati sa kolačima, bombonama, pecivima i raznim slatkim grickalicama. Ograničite sokove i bezalkoholna pića jer su ona uvek puna dodatog šećera. Naterajte ih da zavole voćne salate kao zdrave slatke užine. Ograničite grickalice koje vam stoje na stolu. Bolje je da na stolu uvek stoji činija sa voćem. Koristite rogač, cimet ili oraščić kako bi dodali slatki ukus vašem obroku. Proverite sadržaj šećera u pahuljicama i musliju koji vašem detetu spremate za doručak. Velike su razlike između proizvođača. Uvek možete dodati sveže ili sušeno voće.
Obratite pažnju na veličinu porcija. To takođe može imati ulogu u zdravom odrastanju vašeg deteta. Izbegavajte prevelike porcije. Naučite decu kako treba da izgleda normalna porcija i koliko kalorija je optimalno za jedan obrok. Koristite manje posude i tanjire.
Fizička aktivnost kod dece
Deca koja se premalo kreću i previše sede su u najvećoj opasnosti da budu gojazna. Njima treba jedan sat vežbanja dnevno za optimalno zdravlje. Pokušajte da vam kretanje bude usađeno u redovne rutine porodice. Nekada su deca koja trče i igraju se u dvorištu, na ulici i po komšiluku bila svakodnevna pojava. Danas više nije tako. Zato intencija roditelja mora da bude da kod dece razviju potrebu i osećaj da je vežbanje jedna od bitnijih stvari u životu. Pokušajte da vaše dete zavoli igre napolju i da se udalji od televizora i sedenja u kući. Šetajte zajedno, vozite bicikl, istražujte lokalni park ili neke staze u obližnjoj šumi. Hodajte svaki dan do škole i nazad i razgovarajte sa njim o važnosti fizičke aktivnosti. Kod kuće radite zajedno neke poslove, čistite prašinu, usisavajte, iznosite smeće zajedno, kačite zavese. Ako imate finansijskih uslova upišite vaše dete u neku školicu sporta ili ukoliko je ono već napunilo 10 godina možete pronaći stručnog trenera sa kojim će raditi u senzitivnom periodu rasta i razvoja. Na taj način ćete obezbediti optimalan razvoj koštanog i mišićnog sistema. Prijavite se zajedno na neku trku zadovoljstva koje se organizuju u vašem mestu i na taj način možda razvijete ljubav prema sportu kod vašeg deteta.
Roditelji mogu napraviti ogroman uticaj na svoju decu tako što će svakodnevno biti upoznati sa svim njihovim problemima i detaljima iz života. To se odnosi i na probleme sa telesnom težinom. Slušajte svoju decu, razgovarajte sa njima o njihovim brigama i ukoliko se neke od njih odnose na višak kilograma, pokušajte da im pomognete. Budite u kontaktu sa nastavnicima i profesorima fizičkog vaspitanja. Provodite vreme sa svojom decom i podstaknite ih da budu što više aktivni. Kuvajte zajedno. Ukoliko gojazno dete pokazuje znake da je tužno, ljuto, depresivno nemojte mu dati da se obeshrabri, već zajedno probajte da trenirate napolju ili u fitnes centru i da na taj način pronađete zdravu alternativu. Ovako ćete pomoći detetu i povećati njegovo samopouzdanje, osloboditi ga stresa i utkati mu zdrave navike pod kožu. Izbegavajte sva moguća rešenja koja se tiču korišćenja lekova, rigoroznih dijeta i hirurgije u borbi sa gojaznošću. Koncetrišite se maksimalno na to da uz pomoć fizičke aktivnosti i zdrave ishrane dođete do rezultata. Ukoliko ste nesigurni, pronađite ličnog trenera za vaše dete i zajedno sa njim pobedite gojaznost. Trener mora biti stručan i iskusan u sprovođenju programa mršavljenja kod dece. Budite strpljivi, istrajte u nameri i rezultati će sigurno doći, a tada ćete i vi i vaše dete biti prezadovoljni sa uspehom i ostvarenim rezultatima u mršavljenju.
Profesor sporta i fizičkog vaspitanja Aleksandrić MarkoPošaljite komentar
