Prijateljicama bez dece: Možda ću reći "ne", ali, molim vas, pozovite me u izlazak

Otkricu vam veliku istinu postovana majko, ljude zabole za vas. Koga nema bez njega se moze, isto kao sto vi ocekujete i volite da vas zovu, tako oni mogu da vam odgovore da se podrazumeva da ste pozvani i dobrodosli, i da ne zele da vas opterecuju i nabacuju vam krivicu sto ne mozete da dodjete pisuci vam pozivnice. Tu su za vas, kad budete mogli.

Uvek zovem sve prijateljice, pa, ako mogu, idu. Ako ne, to je ok. Ako idemo negde gde mogu i deca, idu i deca. Nije sve u ludim noćnim izlascima, to posle nekog vremena postane dosadno, osim za nezrele ljude. Ima toliko lepih mesta gde se može otići i preko dana ili vikenda. Ako volim drugarice i drugove, volim i njihovu decu. Volim i one razvedene, i koji su singl, volim ih sve, ne pravim razliku.

Mislim da ima više onih koje neće da se druže sa ljudima bez dece, nego onih koje izbegavaju te koje su bez dece. Žena od druga je rekla mojoj sestri - kada ćeš naći momka pa da se možemo družiti?

To se isto svima dešava, manje ili više. Ja sam u istom dobu dobio decu, i tačno je da sam često bio preumoran za izlaske, sport i slično. Ali postoji jedna jako bitna stvar, tu se iskristališu pravi prijatelji, iskreni, koji će vam uvek biti podrška, tako da je sve to u jednu ruku i dobro.

Ja sam ta prijateljica bez dece koju je većina sa decom odbacila kao da sam felericna. Bez obzira na svu moju toleranciju, na prilagodjavanje njihovom rasporedu, na apsolutno prihvatanje njihove dece i ljubav prema njima. Nisam ja na dugme kada vam nešto treba ili kad želite da se zabavite, jer se nekako podrazumeva da ja moram da imam vremena. Tako da majke drzite se i družite međusobno, i do sutra ogovarajte moj "isprazni" , tako ste ga nazvali, život.

I ja imam decu. Kada se dese promene, ako su pravi prijatelji, nema potrebe da ih jurite i molite da ih zovu. Ako nisu pravi prijatelji, nije mali svet toliko, mogu se naći novi, samo treba biti uporan i strpljiv kao i kod svih novih stvari.

Pa sad... Desava se i suprotno. Hocete da budete i dalje dobar prijatelj, zovete je , pricate s njom, vidjate se, nekad joj i cuvate decu, slusate njene zalopojke na usamljenost, uklapate se s njom kada njoj odgovara i sl, a na kraju vas ona otkaci jer je nasla drugo drustvo- druge mame sa decom, pocne vas deklarisati kao nezrelu jer nemate jos decu, svi njeni problemi su vazni, a vasi su nevazni, nebitni, to je " nista". Tako da su prisutne i obe situacije - i da neko otkaci mlade mame kad se porode ali i drugi smer- da novopecene mame nadju druge mame i pocnu se ponasati kao da niste dostojni da se druzite s njom. Nekad ne uspevaju da sakriju ljubomoru jer vi imate aj da tako kazem svu slobodu da organizujete vreme kako zelite dok ona to zbog deteta to ne moze, pa je nesvesno ili svesno ljuta ili ljubomorna na vas.

citajuci ovaj los americki humor, jasno mi je sto te ne zovu.:) malo sale nije da odmet

Nema tu ko sta da se ljuti. Ljudima koji nemaju decu, deca su dosadna i naporna. Sve se vrti oko njih, ne mozes posteno da zavrsis jednu recenicu a ne da vodis normalan razgovor, a price roditelja se uglavnom svode na decu. Cast izuzecima. Da, dosadno je. Znam jer sam i ja bila takva i izbegavala sam okupljanja sa decom. Sad kad imam svoju - to se promenilo ali razumem ako su nekome moja deca naporna i dosadna. Ne mora svako da ima razumevanja i da trpi. A ako osoba sa malom decom i krene uvece u izlazak, obicno zeva i jedva ceka da ode kuci jer je premorena, logicno, pa i nije neko drustvo. Sve je to normalno i ok. Nema ljutnje.

Cim nemas decu odmah si bezosecajan i samoziv. Kad pogledam danasnje roditelje, cini se da mene moji nisu voleli. Postoji li roditelj koji je svestan da preteruje u svom roditeljovanju? Vi vise energije trosite na svoju decu nego sto su vasi roditelji trosili na vas, a rezultati su vam gori. Nije samo do truda, treba i da se zna.

da, nazalost, to se desava i boli... prijatelji koji nemaju decu, jednostavno nemaju mnogo razumevanja... a nema ljutnje jer sam i ja bila takva...

@Vagica
'Žena od druga je rekla mojoj sestri - kada ćeš naći momka pa da se možemo družiti?'

Skoro nisam čula primitivnije pitanje. Biće da se ta žena plaši za muža :). Srednji vek

imam mnogo prijatelja koji imaju decu. i svaki put se desi sledece - zoves ih - ne mogu. zoves ih - ne mogu. zoves ih ne mogu. nikada te ne pozovu. ni u igraonicu, ni u parkic... nikada. nigde. isto tako tvoji prijatelji zele tvoje vreme, bez obzira gde ali isto tako ne zele 10% tvoje paznje jer je dete tu. razumem potrebu da se detetu i obaveza posvetis, ali kukanja nema. SVAKO je izabrao svoje

Ja mislim da tu nema prostora za ljutnju. Jednostavno, to je jedan od onih trenutaka kada se ljudi razmimoiđu u pogledu obaveza, tema za razgovor i interesovanja. Osim toga, prilično je teško uklopiti se sa ljudima koji imaju decu, čast izuzecima. Takođe ne treba očekivati da će prijatelji bez dece oberučke prihvatiti društvo vaše dece na ručki, kafi i slično. U takvim situacijama je fokus neminovno na deci i teško je voditi kontinuiran razgovor. Meni jako smeta pokušaj razgovora sa sestrom gde ona svaka dva minuta prekida razgovor da bi se bavila decom, koji god povod bio. Takvo je bar moje iskustvo, što naravno ne znači da su svi ljudi isti.

Haha, pa većina neće da se druži sa onima koji nemaju decu. Ljubomora, zavist sa jedne strane, a sa druge nadmenost jer su "bolji" u nečemu u odnosu na te bez dece. Kao da je neko takmičenje. Ne znam odakle nekome da su svi bez dece takođe i bez obaveza - samo su drugačije obaveze.

Hvala za tekst, sad nam je malo lakse, kad znamo da nije samo do nas. Osecali smo se kao da smo sugavi!

A da je zovu svaki put kada krenu negde, osecala bi se jos gore sto ne moze nikada da ide sa njima, pa bi pocela da se ljuti na njih jer je smaraju svaki put a dobro znaju da ne moze da ide. Onda bi se tu muz ubacio, i poceo bi da okrivljuje njeno drustvo kako hoce da je namame u grad i da im s....bu zajednicu. Zatim, zena bi pocela prkositi muzu, ostavila bi gomilu ne opranog sudja, decu bi spakovala u krevet, vrlo odvratno bi se nasminkala i otisla u grad bez obzira na sve. Prvi izlazak bi bila pogubljena kao burek u svemiru, jer nije dugo u gradu bila i ispala je iz fazona, i emocije su joj pomesane (srecna sto je izasla, a posvadjala se sa muzem, brine o deci). Svaka sledeca mala svadja vodi do toga da se planira izlazak za vikend, deca se spice kod babe i dede, cale ode da zjali sa ekipom, mama polako ulazi u stos. Kasnije kada alkohol proradi, srece se neka stara ljubav, neki zgodan frajer, zaprati se na Instagramu, malo se lajkuje (par dana), sledeci vikend se skace po njemu na zadnjem sedistu. Za svo to vreme, decu uspavljuje baka, radi sa njima domaci, sprema ih za skolu, jer su roditelji cackali tamo gde ne treba, i postali 2 kretena. Ovaj sablon dobro poznajem, zivim u malom mestu i poznajem dobar deo stanovnistva, svi mladi koji su se razveli prosli su kroz ovaj sablon. Zato ljudi, izlazite dok ste mladi, ne pravite decu, ne vencavajte se ako niste spremni da vodite jedan manje dinamican zivot (bez izlazaka, sa puno obaveza i rada), nemojte praviti sirocad bezveze.

Stvari nisu tako crne i bele. Pratis instagram, fb i sta ja znam, ali to ne menja situaciju da propustas zivot svih tih prijatelja. Kako ti izgubis njih i oni izgube tebe. Ako ne mozes naci vremena za prijatelje, barem na kafu da odete (ili da oni svrate kod tebe), onda mozda oni nemaju pozivnicu da vide tvoj zivot koji si "toliko zelela". Uvek zvucim grubo kada pisem o ovome, ali istina je takva. Gruba i teska i udara direktno u lice. Bez pripreme, samo te lupi. Onda se pogledaj u ogledalo i razmisli "da li moje prijateljice moraju da se menjaju zbog mene ili ja moram svoj zivot malo da korigujem da imam vremena i za njih". Odgovor je isti za obe strane. Da! Ti moras shvatiti da ne mozes u nocne izlaske, ali preko dana mozes u setnju ili bilo sta, a prijatelji moraju da shvate da imas najvecu obavezu na svetu i da te ispostuju.
Ovo pis svima, sa i bez dece

Potpuno je jasno da ljudi bez dece i ljudi sa decom govore potpuno drugim jezikom. Samo ako imaš decu možeš da znaš kako to izgleda. Ipak, ne vidim zašto bi prijatelji jedni drugima slali neke posebne pozive, dovoljno je da ima obaveštenje da se negde ide pa ko može može. A mame bi mogle i same da se angažuju i raspitaju da li se negde ide. Posebno što su upravo one te koje imaju gust raspored pa lepo mogu da kažu kad su u stanju da izađu i pozovu sve ostale, za promenu.

Boze kakva nezrela zena. Ovako- izlazak sa drustvom, prijateljicama( u muskom slucaju prijateljima) ne mora nuzno da znaci izlazak nocu u kasne sate u nocni klub. Naci se sa prijateljicama , prijateljima, moze da znaci i setnja po parku, popodnevna ili jutarnja setnja, popodnevna ili vecernja kafa u nekom kaficu u kraju, ili centru grada. U tom smislu, ko zeli , i ima partnera koji hoce da se dogovori, lako se nadje nacin da se vidis sa glavnim drustvom, jednom ili dve prijateljice.Dva puta mesecno vidjanje sa drustvom moze sigurno , za vise teze. Sa malom bebom to za nocne izlaske u klubove moze ali teze jer cete biti nenaspavani i moguce neraspolozeni. Ali ko kaze da to mora biti tokom noci. Iz mog drustva , vecina nas ima decu iako ne svi, retko ko od nas se vidja u nocnim izlascima, uvek je to ili popodne nakon posla, nekad jutarnnja kafa ako smo druga smena, nekad je to subotom na 3 sata, dok muz cuva dete (jednom u 2 nedelje se on vidja sa drustvom, jednom u 2 nedelje ja, nekad je to cesce, ali uglavnom je tako, i on i ja 2 puta mesecno se vidjamo s drustvom, ali to je skoro nikada kasno uvece, uglavnom ili oko 11 ujutru ili nakon posla, oko 15; 16, 18h. Tako da je sve moguce i lako organizovano ako imate partnera koji hoce da se dogovori. Ali i to sve ima neku granicu. Onaj ko se resio da oformi porodicu, mora da shvati da nece moci da lumpuje i izlazi u nocne provode svake nedelje , da ce da se druzi skoeo svaki dan kao pre rodjenja deteta . Onaj ko to ne shvata taj ne treba da stvara porodicu, radja i odgaja dete.

ljudi sa decom, naročito malom decom su jako dosadni za druženje i treba ih maksimalno izbegavati. by the way ja sam otac dvoje male dece

ja sam decu dobio u 35oj taman kad sam se umorio od izlazaka, nemozes me vilama naterati u neki klub. kucna zurka par puta godisnje po 3dana u cugu i dosta.

Ma budalastina. U svakoj fazi razvoja nadjes po senzibilitetu ljude i prilike.
Kaze neko"nije do nas". Zapamtite: uvek je do nas!
Sami kreiramo svoj ambijent!
Nikada se ne osecam odbacenom jer da zelim da sam tamo negde s nekim tamo bih i bila. Ovo su samo mukice u neskladu sa sobom i svojim odlukama.
A prijateljstva su uvek prava samo imaju vremenski okvir. Duzi ili kraci.

Istina?

Pa meni je to vrlo jednostavno, ako me neko krene izbegavati zato sto imam ili nemam dete, taj mi nije ni bio pravi prijatelj. Pravi prijatelji bi trebalo da imaju razumevanja za određene situacije. Osim toga, niti su svi ljudi sa decom smaraci sa pričama o deci, niti su oni bez dece uvek spremni za prilagođavanje i beskrajno interesantni sa svojim temama, ne znam otkud taj stereotip.

Imaš decu i još bi da landaraš.

jos jedan clanak koji treba... šta? da deli ljude? kakva glupost! ljudi su ljudi i uvek se nadje načina ako su normalni. čak i da se izadje uveče. naravno, redje, ali nadje se sa vremena na vreme. zapamtite: ljudi se dele na mnoge načine, ali množe na samo jedan!

Gluposti! Ne zovu te, jer uvažavaju tvoju situaciju, životne okolnosti u kojima si..jednostavno, iz drugog si "filma"!

Imaš decu i još bi da landaraš.

da, nazalost, to se desava i boli... prijatelji koji nemaju decu, jednostavno nemaju mnogo razumevanja... a nema ljutnje jer sam i ja bila takva...

Hvala za tekst, sad nam je malo lakse, kad znamo da nije samo do nas. Osecali smo se kao da smo sugavi!

I ja imam decu. Kada se dese promene, ako su pravi prijatelji, nema potrebe da ih jurite i molite da ih zovu. Ako nisu pravi prijatelji, nije mali svet toliko, mogu se naći novi, samo treba biti uporan i strpljiv kao i kod svih novih stvari.

A da je zovu svaki put kada krenu negde, osecala bi se jos gore sto ne moze nikada da ide sa njima, pa bi pocela da se ljuti na njih jer je smaraju svaki put a dobro znaju da ne moze da ide. Onda bi se tu muz ubacio, i poceo bi da okrivljuje njeno drustvo kako hoce da je namame u grad i da im s....bu zajednicu. Zatim, zena bi pocela prkositi muzu, ostavila bi gomilu ne opranog sudja, decu bi spakovala u krevet, vrlo odvratno bi se nasminkala i otisla u grad bez obzira na sve. Prvi izlazak bi bila pogubljena kao burek u svemiru, jer nije dugo u gradu bila i ispala je iz fazona, i emocije su joj pomesane (srecna sto je izasla, a posvadjala se sa muzem, brine o deci). Svaka sledeca mala svadja vodi do toga da se planira izlazak za vikend, deca se spice kod babe i dede, cale ode da zjali sa ekipom, mama polako ulazi u stos. Kasnije kada alkohol proradi, srece se neka stara ljubav, neki zgodan frajer, zaprati se na Instagramu, malo se lajkuje (par dana), sledeci vikend se skace po njemu na zadnjem sedistu. Za svo to vreme, decu uspavljuje baka, radi sa njima domaci, sprema ih za skolu, jer su roditelji cackali tamo gde ne treba, i postali 2 kretena. Ovaj sablon dobro poznajem, zivim u malom mestu i poznajem dobar deo stanovnistva, svi mladi koji su se razveli prosli su kroz ovaj sablon. Zato ljudi, izlazite dok ste mladi, ne pravite decu, ne vencavajte se ako niste spremni da vodite jedan manje dinamican zivot (bez izlazaka, sa puno obaveza i rada), nemojte praviti sirocad bezveze.

jos jedan clanak koji treba... šta? da deli ljude? kakva glupost! ljudi su ljudi i uvek se nadje načina ako su normalni. čak i da se izadje uveče. naravno, redje, ali nadje se sa vremena na vreme. zapamtite: ljudi se dele na mnoge načine, ali množe na samo jedan!

ljudi sa decom, naročito malom decom su jako dosadni za druženje i treba ih maksimalno izbegavati. by the way ja sam otac dvoje male dece

Otkricu vam veliku istinu postovana majko, ljude zabole za vas. Koga nema bez njega se moze, isto kao sto vi ocekujete i volite da vas zovu, tako oni mogu da vam odgovore da se podrazumeva da ste pozvani i dobrodosli, i da ne zele da vas opterecuju i nabacuju vam krivicu sto ne mozete da dodjete pisuci vam pozivnice. Tu su za vas, kad budete mogli.

citajuci ovaj los americki humor, jasno mi je sto te ne zovu.:) malo sale nije da odmet

Nema tu ko sta da se ljuti. Ljudima koji nemaju decu, deca su dosadna i naporna. Sve se vrti oko njih, ne mozes posteno da zavrsis jednu recenicu a ne da vodis normalan razgovor, a price roditelja se uglavnom svode na decu. Cast izuzecima. Da, dosadno je. Znam jer sam i ja bila takva i izbegavala sam okupljanja sa decom. Sad kad imam svoju - to se promenilo ali razumem ako su nekome moja deca naporna i dosadna. Ne mora svako da ima razumevanja i da trpi. A ako osoba sa malom decom i krene uvece u izlazak, obicno zeva i jedva ceka da ode kuci jer je premorena, logicno, pa i nije neko drustvo. Sve je to normalno i ok. Nema ljutnje.

Istina?

Uvek zovem sve prijateljice, pa, ako mogu, idu. Ako ne, to je ok. Ako idemo negde gde mogu i deca, idu i deca. Nije sve u ludim noćnim izlascima, to posle nekog vremena postane dosadno, osim za nezrele ljude. Ima toliko lepih mesta gde se može otići i preko dana ili vikenda. Ako volim drugarice i drugove, volim i njihovu decu. Volim i one razvedene, i koji su singl, volim ih sve, ne pravim razliku.

Mislim da ima više onih koje neće da se druže sa ljudima bez dece, nego onih koje izbegavaju te koje su bez dece. Žena od druga je rekla mojoj sestri - kada ćeš naći momka pa da se možemo družiti?

To se isto svima dešava, manje ili više. Ja sam u istom dobu dobio decu, i tačno je da sam često bio preumoran za izlaske, sport i slično. Ali postoji jedna jako bitna stvar, tu se iskristališu pravi prijatelji, iskreni, koji će vam uvek biti podrška, tako da je sve to u jednu ruku i dobro.

imam mnogo prijatelja koji imaju decu. i svaki put se desi sledece - zoves ih - ne mogu. zoves ih - ne mogu. zoves ih ne mogu. nikada te ne pozovu. ni u igraonicu, ni u parkic... nikada. nigde. isto tako tvoji prijatelji zele tvoje vreme, bez obzira gde ali isto tako ne zele 10% tvoje paznje jer je dete tu. razumem potrebu da se detetu i obaveza posvetis, ali kukanja nema. SVAKO je izabrao svoje

Ja sam ta prijateljica bez dece koju je većina sa decom odbacila kao da sam felericna. Bez obzira na svu moju toleranciju, na prilagodjavanje njihovom rasporedu, na apsolutno prihvatanje njihove dece i ljubav prema njima. Nisam ja na dugme kada vam nešto treba ili kad želite da se zabavite, jer se nekako podrazumeva da ja moram da imam vremena. Tako da majke drzite se i družite međusobno, i do sutra ogovarajte moj "isprazni" , tako ste ga nazvali, život.

Cim nemas decu odmah si bezosecajan i samoziv. Kad pogledam danasnje roditelje, cini se da mene moji nisu voleli. Postoji li roditelj koji je svestan da preteruje u svom roditeljovanju? Vi vise energije trosite na svoju decu nego sto su vasi roditelji trosili na vas, a rezultati su vam gori. Nije samo do truda, treba i da se zna.

Haha, pa većina neće da se druži sa onima koji nemaju decu. Ljubomora, zavist sa jedne strane, a sa druge nadmenost jer su "bolji" u nečemu u odnosu na te bez dece. Kao da je neko takmičenje. Ne znam odakle nekome da su svi bez dece takođe i bez obaveza - samo su drugačije obaveze.

Ma budalastina. U svakoj fazi razvoja nadjes po senzibilitetu ljude i prilike.
Kaze neko"nije do nas". Zapamtite: uvek je do nas!
Sami kreiramo svoj ambijent!
Nikada se ne osecam odbacenom jer da zelim da sam tamo negde s nekim tamo bih i bila. Ovo su samo mukice u neskladu sa sobom i svojim odlukama.
A prijateljstva su uvek prava samo imaju vremenski okvir. Duzi ili kraci.

ja sam decu dobio u 35oj taman kad sam se umorio od izlazaka, nemozes me vilama naterati u neki klub. kucna zurka par puta godisnje po 3dana u cugu i dosta.

Potpuno je jasno da ljudi bez dece i ljudi sa decom govore potpuno drugim jezikom. Samo ako imaš decu možeš da znaš kako to izgleda. Ipak, ne vidim zašto bi prijatelji jedni drugima slali neke posebne pozive, dovoljno je da ima obaveštenje da se negde ide pa ko može može. A mame bi mogle i same da se angažuju i raspitaju da li se negde ide. Posebno što su upravo one te koje imaju gust raspored pa lepo mogu da kažu kad su u stanju da izađu i pozovu sve ostale, za promenu.

Ja mislim da tu nema prostora za ljutnju. Jednostavno, to je jedan od onih trenutaka kada se ljudi razmimoiđu u pogledu obaveza, tema za razgovor i interesovanja. Osim toga, prilično je teško uklopiti se sa ljudima koji imaju decu, čast izuzecima. Takođe ne treba očekivati da će prijatelji bez dece oberučke prihvatiti društvo vaše dece na ručki, kafi i slično. U takvim situacijama je fokus neminovno na deci i teško je voditi kontinuiran razgovor. Meni jako smeta pokušaj razgovora sa sestrom gde ona svaka dva minuta prekida razgovor da bi se bavila decom, koji god povod bio. Takvo je bar moje iskustvo, što naravno ne znači da su svi ljudi isti.

Pa sad... Desava se i suprotno. Hocete da budete i dalje dobar prijatelj, zovete je , pricate s njom, vidjate se, nekad joj i cuvate decu, slusate njene zalopojke na usamljenost, uklapate se s njom kada njoj odgovara i sl, a na kraju vas ona otkaci jer je nasla drugo drustvo- druge mame sa decom, pocne vas deklarisati kao nezrelu jer nemate jos decu, svi njeni problemi su vazni, a vasi su nevazni, nebitni, to je " nista". Tako da su prisutne i obe situacije - i da neko otkaci mlade mame kad se porode ali i drugi smer- da novopecene mame nadju druge mame i pocnu se ponasati kao da niste dostojni da se druzite s njom. Nekad ne uspevaju da sakriju ljubomoru jer vi imate aj da tako kazem svu slobodu da organizujete vreme kako zelite dok ona to zbog deteta to ne moze, pa je nesvesno ili svesno ljuta ili ljubomorna na vas.

@Vagica
'Žena od druga je rekla mojoj sestri - kada ćeš naći momka pa da se možemo družiti?'

Skoro nisam čula primitivnije pitanje. Biće da se ta žena plaši za muža :). Srednji vek

Boze kakva nezrela zena. Ovako- izlazak sa drustvom, prijateljicama( u muskom slucaju prijateljima) ne mora nuzno da znaci izlazak nocu u kasne sate u nocni klub. Naci se sa prijateljicama , prijateljima, moze da znaci i setnja po parku, popodnevna ili jutarnja setnja, popodnevna ili vecernja kafa u nekom kaficu u kraju, ili centru grada. U tom smislu, ko zeli , i ima partnera koji hoce da se dogovori, lako se nadje nacin da se vidis sa glavnim drustvom, jednom ili dve prijateljice.Dva puta mesecno vidjanje sa drustvom moze sigurno , za vise teze. Sa malom bebom to za nocne izlaske u klubove moze ali teze jer cete biti nenaspavani i moguce neraspolozeni. Ali ko kaze da to mora biti tokom noci. Iz mog drustva , vecina nas ima decu iako ne svi, retko ko od nas se vidja u nocnim izlascima, uvek je to ili popodne nakon posla, nekad jutarnnja kafa ako smo druga smena, nekad je to subotom na 3 sata, dok muz cuva dete (jednom u 2 nedelje se on vidja sa drustvom, jednom u 2 nedelje ja, nekad je to cesce, ali uglavnom je tako, i on i ja 2 puta mesecno se vidjamo s drustvom, ali to je skoro nikada kasno uvece, uglavnom ili oko 11 ujutru ili nakon posla, oko 15; 16, 18h. Tako da je sve moguce i lako organizovano ako imate partnera koji hoce da se dogovori. Ali i to sve ima neku granicu. Onaj ko se resio da oformi porodicu, mora da shvati da nece moci da lumpuje i izlazi u nocne provode svake nedelje , da ce da se druzi skoeo svaki dan kao pre rodjenja deteta . Onaj ko to ne shvata taj ne treba da stvara porodicu, radja i odgaja dete.

Stvari nisu tako crne i bele. Pratis instagram, fb i sta ja znam, ali to ne menja situaciju da propustas zivot svih tih prijatelja. Kako ti izgubis njih i oni izgube tebe. Ako ne mozes naci vremena za prijatelje, barem na kafu da odete (ili da oni svrate kod tebe), onda mozda oni nemaju pozivnicu da vide tvoj zivot koji si "toliko zelela". Uvek zvucim grubo kada pisem o ovome, ali istina je takva. Gruba i teska i udara direktno u lice. Bez pripreme, samo te lupi. Onda se pogledaj u ogledalo i razmisli "da li moje prijateljice moraju da se menjaju zbog mene ili ja moram svoj zivot malo da korigujem da imam vremena i za njih". Odgovor je isti za obe strane. Da! Ti moras shvatiti da ne mozes u nocne izlaske, ali preko dana mozes u setnju ili bilo sta, a prijatelji moraju da shvate da imas najvecu obavezu na svetu i da te ispostuju.
Ovo pis svima, sa i bez dece

Pa meni je to vrlo jednostavno, ako me neko krene izbegavati zato sto imam ili nemam dete, taj mi nije ni bio pravi prijatelj. Pravi prijatelji bi trebalo da imaju razumevanja za određene situacije. Osim toga, niti su svi ljudi sa decom smaraci sa pričama o deci, niti su oni bez dece uvek spremni za prilagođavanje i beskrajno interesantni sa svojim temama, ne znam otkud taj stereotip.

Gluposti! Ne zovu te, jer uvažavaju tvoju situaciju, životne okolnosti u kojima si..jednostavno, iz drugog si "filma"!