Bardo je rođena 28. septembra 1934. godine u katoličkoj građanskoj porodici koja živi nedaleko od Ajfelove kule. Kao dete, Bardo je sanjala da jednog dana postane balerina, a zatim je primljena na pariški Konzervatorijum sa 13 godina.
Njena karijera foto-modela započela je kada je imala 15 godina. Primetio je prijatelj njene majke koja je izrađivala šešire. Zahvaljujući njemu pojavila se na naslovnoj strani časopisa "Elle".
Shvatila je da joj je suđeno da bude zvezda, pa je napustila balet i usredsredila se na glumu. Ipak, balet joj je koristio jer je oblikovao njeno telo i naučio je elegantnom držanju, koje je vremenom postalo njen zaštitni znak.
Međunarodna slava
Sa "Elle" magazinom počela je njena blistava karijera. Njen prvi suprug Rože Vadim prepoznao je njen potencijal već na početku njene karijere i postao je njen menadžer i saradnik. Prvi filmovi u kojima je igrala bile su komedije. Vadim joj je dao glavnu ulogu u svom filmu "I bog stvori ženu" iz 1958. koji joj je obezbedio međunarodnu slavu sledećih godina.
Film se fokusirao na senzualnost i mladalačku suzdržanost ove tada 22-godišnje glumice i tako osvojio Evropu, a istovremeno šokirao američku publiku, pa je film bio i zabranjen u nekim državama zbog čega je postao još intrigantniji.
Tokom 50-ih počela je prava "bardomanija". Sve što je snimila bilo je suprotno od starih filmskih pravila. Bardo je postala zaštitno lice napredne avangardne kinematografije, jer je ženama pokazala da mogu da budu više od domaćica i majki.
"Za razliku od holivudskih glumica koje su igrale po tuđim pravilima, Bardo je igrala po svom. Privlačila je žene koje su želele da budu kao ona i muškarce koji su je obožavali", prokomentarisala je Mari-Dominik Lelivr u Gardijanu.
Ostavila veliki trag
Iako nije do tad bila poznata po glumi, postala je svetska senzacija zahvaljujući svojoj lepoti, stilu i mladosti. Bardo je takođe ostavila veliki trag u svetu mode. Popularizovala je bikini, crnu olovku za oči i baletanke.
Njen zaštitni znak su postale bluze sa otkrivenim ramenima koje su ostale u modi do danas. Bardo se povukla iz glumačkog sveta 1973. godine, uoči svog 40. rođendana, a proslavila ga je fotografišući se gola za Plejboj.
Do tada je već snimila 40 filmova i snimila nekoliko muzičkih albuma. Međutim, najveći hit bio je "Je t’aime" - sigurno najerotičnija pesma svih vremena koju je pevala u duetu sa Seržom Gensburgom, a bila je u kratkoj i strastvenoj vezi sa njim.
Pesma je dugo godina bila zabranjivana na mnogim radio stanicama, ali je baš zato postigla svetski uspeh. Od filma su ju verovatno udaljile tipske uloge "seksi mačkice". Uvek je igrala žene o kakvima maštaju muškarci i shvatila je da se to neće promeniti. Nije previše žalila. Rekla je da je to najbolji način da elegantno i dostojanstveno završi glumačku karijeru.
Pet puta dobila kaznu zbog komentara
Nakon što se sklonila iz medijskog fokusa, osnovala je fondaciju "Brigitte Bardot" za zaštitu životinja koju je pokrenula doniravši 3.000.000 franaka prodajom ličnih predmeta.
Ipak, s vremena na vreme i dalje šokira javnost. Tako je došla u centar pažnje svojim ispadima o francuskim imigrantima i Islamu, ali i kad je za pokret #MeToo rekla da je to, u velikoj većini slučajeva, "licemerno, smešno i nezanimljivo". Na francuskim sudovima pet puta su joj izricali novčane kazne zbog njenih komentara. Najveću novčanu kaznu od 15.000 evra platila je 2008. godine.
Godine 1958. kupila je "La Madrague", oronulu ribarsku kućicu smeštenu u usamljenoj uvali nedaleko St,+. Tropea, gde sada živi sa suprugom Bernardom d'Ormalom za kog se udala 1992. Dobila je i bitku s rakom dojke, ali se bori s artritisom, a treću životnu dob dočekala je bez da se podvrgnula ijednom estetskom hirurškom zahvatu. U skladu sa svojim aktivističkim idealima, poseduje još jednu nekretninu u St. Tropeu gde uzgaja životinje.
Brižit Bardo možda i jeste kontroverzna ličnost, ali je verovatno jedna od istinskih svetskih zvezda koja je uticala na svet oko sebe. Bez namere da bude feministkinja, otvorila je put seksualnoj revoluciji i ženskom pokretu.
