Zoran (54) sa unukom i četom drugara istražuje grad, sprema palačinke za mališane u kraju
Ovo je priča o supermuškarcu koji zajedno sa svojim unukom često ide u avanture po Beogradu, svaki dan kuva ručak za suprugu i porodicu i za sebe voli da kaže da je "full time ponosni Strahinjin deka".
Zoran (54) sa unukom i četom drugara istražuje grad, sprema palačinke za mališane u kraju
Ovo je priča o supermuškarcu koji zajedno sa svojim unukom često ide u avanture po Beogradu, svaki dan kuva ručak za suprugu i porodicu i za sebe voli da kaže da je "full time ponosni Strahinjin deka".
Zorana Škorića (54) iz Beograda za našu akciju "Biramo supermuškarca", prijavila je njegova supruga Marijana (60). Ona je objasnila da njenom suprugu Zoranu ništa nije teško - posvećen je porodici i svakodnevno odlazi u avanture sa svojim unukom. Takođe, njen suprug obožava da kuva, te unuku i njegovim drugarima sprema palačinke i nosi im u park i na taj način raduje mališane.
Zoran nije krio iznenađenje: "Supruga se šali sa mnom, znam... Rekla mi je pre neki dan, neko će te pozvati sa nepoznatog broja, javi se obavezno. I eto..", rekao nam je.
Zoran (54) je rođen u sremačkom selu Višnjićevu, detinjstvo je proveo u Šidu, gde je završio osnovnu školu. Školovanje je nastavio u Sarajevu i Beogradu:
"Ceo svoj radni vek sam proveo kao pripadnik Vojske Srbije. Osim u Republici Srbiji, radio sam u Istanbulu i Moskvi".
Supruga Marijanu je upoznao na jednoj igranki u Domu Armije:
"Upoznali smo se na jednoj od igraniki koje su se održavale u Domu Armije. Venčali smo po mom završetku vojne škole 1986. godine, a nakon dve godine dobili smo ćerku Jovanu. Naredne godine su bile izazovne, pa smo ostali porodica mala od tri člana kako u šali volimo da kažemo, ali u domu punom ljubavi i smeha čak i onda kada nije bilo lako", prisetio se.
Foto: Privatna arhiva
Tražimo supermuškarce
Počela je akcija "Ovo je supermuškarac". Ukoliko imate u svom okruženju muškarca sa posebnim kvalitetima, nekoga ko ima zanimljivu životnu priču, ili muškarca za kojeg mislite da zaslužuje da ponese titulu supermuškarca, pišite nam a mi ćemo tokom celog oktobra pisati o njima.
Možete nam pisati na fejsbuk grupi Super žena, ili na imejl superzena@b92.net.
U penziju je otišao prošle godine i uživa u gajenju unuka:
"Posle mnogo poslovnih pustolovina, penziju sam doživeo kao mirnu luku. Zapravo, ja sam samo jedno zanimanje zamenio drugim i sada volim da kažem da sam full time ponosni Strahinjin deka", kazao nam je.
Zbog specifičnog poziva i čestog odsustva od kuće, Zoran je uvek cenio svaki trenutak proveden sa najmilijima:
"Moje zanimanje nosilo je sa sobom puno odsustva od kuće, pa porodica je naučena da svaki momenat provedemo skupa. Mi smo petočlana ekipa koju čine unuk, ćerka, supruga, zet i ja i svaki slobodni trenutak provodimo istražujući krajolike Srbije i regiona. Uživamo u mirisima i ukusima ovih krajeva. I trudimo se da pobegnemo iz Beograda kada god je to moguće", istako je.
Smatra da su porodični rituali jako bitni i Škorići ih sa zadovoljstvom neguju:
"Obavezno je da imamo jedan zajednički obrok tokom dana, najčešće ručak uz koji "prelistavamo" sve dnevne teme. Obožavam da kuvam i istražujem razne kuhinje od italijanske, preko španske do azijske, tako da mi taj posao ne pada teško. Sa zadovoljstvom spremam obroke, pa se onda svi zajedno okupimo, pričamo, smejemo se. A i žena voli kad kuvam - dođe sa posla, čeka je ručak i ne mora da ide u prodavnicu po namirnice", kaže kroz osmeh Zoran.
Foto: Privatna arhiva
Takođe, ovaj deka uživa da vreme provodi sa svojim unukom i njegovim drugarima:
"Preko dana čuvam Strahinju, nas dvojica smišljamo razne avanture, istražujemo beogradske uličice, proučavamo istoriju i maštamo. Vozimo bicikl oko Ade, stalno smo u pokretu. Mi nikada nismo sami, već imamo malu četu drugara koji baš kao i Strahinja ne idu u vrtić. Ja sam čuven po pravljenju palačinki i mini sendviča, jer kiflice ne znam da spremam, a gledam da prenesem na unuka ukuse radosti koju pamtim iz detinjstva kada je moja komšinica iznosila kiflice na šor. I ne, nije mi teško, teško je onima koji nemaju kome ili nemaju vremena da prirede trenutke zadovoljstva. Strahinjin "zadatak" jeste da bude dete i da se igra, a mi smo tu da mu obezbedimo", kaže nam ovaj deka.
Foto: Privatna arhiva
O tome šta mu je bitno u životu, ovaj supermuškarac kaže:
"Moj unuk, moja ćerka, moja supruga i moj zet- ono što staje u moj zagrljaj i jedino što u životu istinski vredi. Zapravo od kad sam u penziji jedina stvar koji radim, a da moja porodica nije u to uključena je igranje fudbala. Igram fudbal sa drugarima već 30 godina. A na kraju mogu samo da kažem da je čovek bogat onoliko koliko je voljen i okružen onima koje voli", rekao nam je.
Ko ume da čita između redova jasno vidi poruku da od ovog frenetičnog ludila koje sada živimo možemo se spasiti samo bekstvom u zdrav razum,porodicu, fizičku aktivnost...
P.S. Da sam pomenuo slikanje i pisanje pesmi ličilo bi na čuveni intervju Kristijana Golubovića koji je rekao otprilike ovo isto.
(Čeki opinionista del cazzo, 10. oktobar 2021 11:49)
Svaka čast,
ali...muškarac sa 54 godine je u punoj radnoj snazi, zahvaljujući iskustvu, stečenim znanjima i veštinama. To realno nisu godine za penziju, nego vreme kada se radi i prenosi znanje na mlađe.
Čovek je pun energije, pa može. Realno videćemo ga za 11 godina u 65-oj.
(Rotkvarija, 10. oktobar 2021 11:06)
Baš je lepo pročitati ovako nešto,zaista. I saznati da ima još ljudi kojima je porodica najdragocenija i koji znaju da cene porodične vrednosti. Bravo!
(Dzivdza, 10. oktobar 2021 09:07)
Bravo, svu sreću vam želim, ovakvih porodica je nažalost sve manje i manje, normalni ljudi u nenormalnim vremenima i nenormalnom okruženju.
(Igor, 10. oktobar 2021 08:48)
Svaka cast, ali kad moja generacija dodje do penzije radice se do 75-te. Pa ce unuk sa drugarima moci da me posecuje u bolnici ili Gerontoloskom centru. Ako preteknem do tada.
(Mare (rob liberalnog kapitalizma), 10. oktobar 2021 08:44)
Svaka cast, ali kad moja generacija dodje do penzije radice se do 75-te. Pa ce unuk sa drugarima moci da me posecuje u bolnici ili Gerontoloskom centru. Ako preteknem do tada.
(Mare (rob liberalnog kapitalizma), 10. oktobar 2021 08:44)
Baš je lepo pročitati ovako nešto,zaista. I saznati da ima još ljudi kojima je porodica najdragocenija i koji znaju da cene porodične vrednosti. Bravo!
(Dzivdza, 10. oktobar 2021 09:07)
Bravo, svu sreću vam želim, ovakvih porodica je nažalost sve manje i manje, normalni ljudi u nenormalnim vremenima i nenormalnom okruženju.
(Igor, 10. oktobar 2021 08:48)
Ko ume da čita između redova jasno vidi poruku da od ovog frenetičnog ludila koje sada živimo možemo se spasiti samo bekstvom u zdrav razum,porodicu, fizičku aktivnost...
P.S. Da sam pomenuo slikanje i pisanje pesmi ličilo bi na čuveni intervju Kristijana Golubovića koji je rekao otprilike ovo isto.
(Čeki opinionista del cazzo, 10. oktobar 2021 11:49)
Svaka čast,
ali...muškarac sa 54 godine je u punoj radnoj snazi, zahvaljujući iskustvu, stečenim znanjima i veštinama. To realno nisu godine za penziju, nego vreme kada se radi i prenosi znanje na mlađe.
Čovek je pun energije, pa može. Realno videćemo ga za 11 godina u 65-oj.
(Rotkvarija, 10. oktobar 2021 11:06)
Ko ume da čita između redova jasno vidi poruku da od ovog frenetičnog ludila koje sada živimo možemo se spasiti samo bekstvom u zdrav razum,porodicu, fizičku aktivnost...
P.S. Da sam pomenuo slikanje i pisanje pesmi ličilo bi na čuveni intervju Kristijana Golubovića koji je rekao otprilike ovo isto.
(Čeki opinionista del cazzo, 10. oktobar 2021 11:49)
Bravo, svu sreću vam želim, ovakvih porodica je nažalost sve manje i manje, normalni ljudi u nenormalnim vremenima i nenormalnom okruženju.
(Igor, 10. oktobar 2021 08:48)
Svaka čast,
ali...muškarac sa 54 godine je u punoj radnoj snazi, zahvaljujući iskustvu, stečenim znanjima i veštinama. To realno nisu godine za penziju, nego vreme kada se radi i prenosi znanje na mlađe.
Čovek je pun energije, pa može. Realno videćemo ga za 11 godina u 65-oj.
(Rotkvarija, 10. oktobar 2021 11:06)
Svaka cast, ali kad moja generacija dodje do penzije radice se do 75-te. Pa ce unuk sa drugarima moci da me posecuje u bolnici ili Gerontoloskom centru. Ako preteknem do tada.
(Mare (rob liberalnog kapitalizma), 10. oktobar 2021 08:44)
Baš je lepo pročitati ovako nešto,zaista. I saznati da ima još ljudi kojima je porodica najdragocenija i koji znaju da cene porodične vrednosti. Bravo!
(Dzivdza, 10. oktobar 2021 09:07)
