Žanka Stokić, prva Gospođa ministarka

kad bi Nušić vaskrsao kojim slučajem imao bi materijala za desetine "ministarki" ...

Моји родитељи су живели у Браће Југовића. Одлично су знали Живанку, а не Живану Стокић. На жалост, нису имали много лепог да кажу о њеном понашању за време окупације. Да се разумемо, моја породица је грађанска и нема никога међу комунистима. Живанка је била лична пријатељица злогласног Мајснера. Знамо за две јеврејске породице из Капетан Мишине улице, које је Живанка пријавила Мајснер и, њима се губи сваки траг. Моја мајка није хтела да јој отежава ситуацију и да је денунцира али, није Живанка била баш превише часна.

Često se pitam koga to, građanski Beograd slavi i uzdiže u zvezde? Kad je bila mobilizacija za oba balkanska rata, Beograd je bio najgori. U I Svetskom, da ne govorimo. A onda zabušanti I liferanti kupiše placeve na Dedinju i postadoše gospoda. Živanka nije od te fele, ali je pokupila manire. Čim su u Beograd ušli Nemci, Živanka im je ponudila saradnju. I, mora se priznati bila je revnosna i odana. Njen Majsner zauvek je zatro porodice Levi, Alkalaj, Kon, Koen, Šlomo, Šami itd. Te porodice živele su u strogom centru i imale su lepe i velike kuće i stanove. Živanka i njen muž patološki su mrzeli jevreje. Muž joj je bio hrvat, mislim iz Osjeka. Moja baba, inače, unuka generala Nikolajevića, bila je, relativno bliska sa Živankom do sredine 1942, kad je Živanka prijavila naše komšije i njih je pokupio gestapo. Završili su na Starom Sajmištu. Moju baku uhapsili su komunisti, ali ubrzo su je pustili kad su pregledali arhivu gestapo i u njoj nisu našli ništa protiv moje bake. Inače, nemci su arhivu gestapoa i specijalne policije spremili da unište u pećini ispod Tašmajdana. Ilegalci su isekli kablove i nisu švabe mogle da aktiviraju eksploziv. Sačuvane su sve prijave koje su naši,, časni" sugrađani pisali protiv svojih komšija. Živankinih, ima poprilično. Kakva je bila kao umetnik, to ne znam, ali, kao čovek, neka čitaoci prosude sami.

Ne mogu da shvatim kako su partizani bez ičega uspeli da pobede i uzmu vlast, pa su posle radili sve to što su radili čak se izivljavali i na glumcima i na gradjanima,sudbina glumice je sudbina hiljade i hiljade ljudi u to vreme nažalost.

За време Првог рата радила је за Аустроугаре... За време Другог за Швабе... Муж, по коме носи презиме Стокић, проусташки настројен, имао специјалну пропусницу, издату од фелкоманданта Србије, лично. Мајка ми је причала да је било језиво слушати жанкин глас и ненормалан смех који је пуштeн уживо преко Радио Београда одмах после вести, у којима су Швабе саопштавање колико лица је обешено а колико стрељано и, колико Јевреја је ухапшено. Њени ноћни походи у време полицијског часа, у друштву љубавника Мајснера, иритирали су људе. Имала је невероватно гласан смех, као да има појачало у грлу. На углу Кнез-Милошеве и Бирчанинове, илегалци напали патролу. Убијен дечко од 16 година. Наилази Жанка са Мајснер они, смеје се тако дивљачки да је разбудила више људи, него пуцњава. Носила је најскупљу одећу у то време и пушила најскупље цигарете. У Београду, под окупацијом сви су се Жанке плашили. Неки су се са њоме дружили из страха, као моји родитељи, на пример. Отац је био касациони судија пре рата. После рата осуђен на две године, али помилован, захваљујући генералу Љубодрагу Ђурићу

Saradnik okupatora, jos su bili blagi prema njoj.

zamislite da danas u vremenu grand produkcije sluzavka podigne spomenik zahvalnosti gazdarici posle smrti? Šanse su vece da vas udari grom i pošalje kod Zanke nego da se ovo desi.

(kondor, 8. decembar 2021 22:32)

O čemu vi pričate?!
O Beogradu koji je zbog svog položaja na reci Savi čitave dve godine tokom Prvog sv. rata bio na prvoj liniji, sa kompletno mobilisanim muškim stanovništvom, studentima, starijim školarcima, sa Austrijancima izbačenim 1914, pa ponovo 1918.
Ili o Beogradu iz perioda Dsr podeljenog tako da je sremska strana bila pod NDH, banatska pod Folksdojčerima, a ova šumadijska u nekom provizorijumu srpske vlasti i nemačke okupacije. Sa logorom na Banjici, i logorom preko puta na Sajmištu.
P.S. Šta je bilo sa HNK u Zagrebu, jer i ono je rasilo od 41-45?!
Ah da, ono je bilo aztvoreno jedan dan 8. maja 1945 kada su partizani ušli u grad i sutradan nastavili sa radom kao da se ništa nije desilo; dok je ansambl beogradskog pohapšen, osuđen za gubitak nacionalne časti, i sl.

Ne mogu da shvatim kako su partizani bez ičega uspeli da pobede i uzmu vlast, pa su posle radili sve to što su radili čak se izivljavali i na glumcima i na gradjanima,sudbina glumice je sudbina hiljade i hiljade ljudi u to vreme nažalost.

Моји родитељи су живели у Браће Југовића. Одлично су знали Живанку, а не Живану Стокић. На жалост, нису имали много лепог да кажу о њеном понашању за време окупације. Да се разумемо, моја породица је грађанска и нема никога међу комунистима. Живанка је била лична пријатељица злогласног Мајснера. Знамо за две јеврејске породице из Капетан Мишине улице, које је Живанка пријавила Мајснер и, њима се губи сваки траг. Моја мајка није хтела да јој отежава ситуацију и да је денунцира али, није Живанка била баш превише часна.

Često se pitam koga to, građanski Beograd slavi i uzdiže u zvezde? Kad je bila mobilizacija za oba balkanska rata, Beograd je bio najgori. U I Svetskom, da ne govorimo. A onda zabušanti I liferanti kupiše placeve na Dedinju i postadoše gospoda. Živanka nije od te fele, ali je pokupila manire. Čim su u Beograd ušli Nemci, Živanka im je ponudila saradnju. I, mora se priznati bila je revnosna i odana. Njen Majsner zauvek je zatro porodice Levi, Alkalaj, Kon, Koen, Šlomo, Šami itd. Te porodice živele su u strogom centru i imale su lepe i velike kuće i stanove. Živanka i njen muž patološki su mrzeli jevreje. Muž joj je bio hrvat, mislim iz Osjeka. Moja baba, inače, unuka generala Nikolajevića, bila je, relativno bliska sa Živankom do sredine 1942, kad je Živanka prijavila naše komšije i njih je pokupio gestapo. Završili su na Starom Sajmištu. Moju baku uhapsili su komunisti, ali ubrzo su je pustili kad su pregledali arhivu gestapo i u njoj nisu našli ništa protiv moje bake. Inače, nemci su arhivu gestapoa i specijalne policije spremili da unište u pećini ispod Tašmajdana. Ilegalci su isekli kablove i nisu švabe mogle da aktiviraju eksploziv. Sačuvane su sve prijave koje su naši,, časni" sugrađani pisali protiv svojih komšija. Živankinih, ima poprilično. Kakva je bila kao umetnik, to ne znam, ali, kao čovek, neka čitaoci prosude sami.

(kondor, 8. decembar 2021 22:32)

O čemu vi pričate?!
O Beogradu koji je zbog svog položaja na reci Savi čitave dve godine tokom Prvog sv. rata bio na prvoj liniji, sa kompletno mobilisanim muškim stanovništvom, studentima, starijim školarcima, sa Austrijancima izbačenim 1914, pa ponovo 1918.
Ili o Beogradu iz perioda Dsr podeljenog tako da je sremska strana bila pod NDH, banatska pod Folksdojčerima, a ova šumadijska u nekom provizorijumu srpske vlasti i nemačke okupacije. Sa logorom na Banjici, i logorom preko puta na Sajmištu.
P.S. Šta je bilo sa HNK u Zagrebu, jer i ono je rasilo od 41-45?!
Ah da, ono je bilo aztvoreno jedan dan 8. maja 1945 kada su partizani ušli u grad i sutradan nastavili sa radom kao da se ništa nije desilo; dok je ansambl beogradskog pohapšen, osuđen za gubitak nacionalne časti, i sl.

kad bi Nušić vaskrsao kojim slučajem imao bi materijala za desetine "ministarki" ...

Saradnik okupatora, jos su bili blagi prema njoj.

zamislite da danas u vremenu grand produkcije sluzavka podigne spomenik zahvalnosti gazdarici posle smrti? Šanse su vece da vas udari grom i pošalje kod Zanke nego da se ovo desi.

За време Првог рата радила је за Аустроугаре... За време Другог за Швабе... Муж, по коме носи презиме Стокић, проусташки настројен, имао специјалну пропусницу, издату од фелкоманданта Србије, лично. Мајка ми је причала да је било језиво слушати жанкин глас и ненормалан смех који је пуштeн уживо преко Радио Београда одмах после вести, у којима су Швабе саопштавање колико лица је обешено а колико стрељано и, колико Јевреја је ухапшено. Њени ноћни походи у време полицијског часа, у друштву љубавника Мајснера, иритирали су људе. Имала је невероватно гласан смех, као да има појачало у грлу. На углу Кнез-Милошеве и Бирчанинове, илегалци напали патролу. Убијен дечко од 16 година. Наилази Жанка са Мајснер они, смеје се тако дивљачки да је разбудила више људи, него пуцњава. Носила је најскупљу одећу у то време и пушила најскупље цигарете. У Београду, под окупацијом сви су се Жанке плашили. Неки су се са њоме дружили из страха, као моји родитељи, на пример. Отац је био касациони судија пре рата. После рата осуђен на две године, али помилован, захваљујући генералу Љубодрагу Ђурићу