Istraživanje pokazalo: Najstarije dete u porodici je i najpametnije - pa, da li je? ANKETA

Nisam pročitala tekst, a na osnovu naslova da dodam samo:- i dobije najviše batina, krivo je uvek za sve, ima tu odgovornost da mora da pazi na mlađu decu iako mu to nije posao jer ih nije pravio on.. itd.. mogla bih nastaviti ali nemam vremena.

Kao najstarije dete, potvrđujem.
(dijagonala, 25. septembar 2022 09:06)

Kao pametno dete ,ne bi trebao da potvrdjujes :)

Ali ocekivanja roditelja koja se na njega strovale i njihove projekcije...neprocenjivo!

Starije dete je eksperimentalno. Na njemu se roditelji vežbaju, paaaa, kakvo ispadne. @. je lepo napisala, ni ne treba ništa više da dodaje.

Ono sto jeste, to je da je moj 2 god. stariji brat bio bolji djak u skoli od mene. Bio je odlikas i nadobijao se silnih diploma na skolskim takmicenjima iz matematike, fizike i ne znam za sta sve jos. Ja sam se jedva od razreda do razreda provlacio, a sve zbog matematike, fizike, geometrije... Iz ostalih predmeta imao sam trojke i cetvorke, ali iz matematike jedva neku dvojku koja mi je cesto i poklanjana zbog ocena iz drugih predmeta. Za matematiku sam bio beton, a u porodici se niko nije potrudio (otac, brat... majka nije mogla jer i sama nije znala) da mi pomogne. Bilo kako bilo, zavrsih ja nekako skole, a dalji tok zivota je pokazao da osim malo sabiranja, oduzimanja, mnozenja i deljenja mnogo vise matematike coveku nije ni potrebno za uspeh u zivotu.

Ja sam starija od sestre, ali ona je pametnija od mene i na papiru (veći IQ) i ovako u životu. Večito pitanje, nature vs nurture.

Ja sam starija od sestre, ali ona je pametnija od mene i na papiru (veći IQ) i ovako u životu. Večito pitanje, nature vs nurture.
(Maraja, 25. septembar 2022 10:21)

Dobro, ali ti si iskrenija.

Haha, pa komedija! Najstarije se bori i krči put za svu ostalu decu, mora da je najbolje i dobar primer, da pazi na sve ostale i pomaže im. Ono samo nema da se ugleda ni na koga, kroz sve samo prolazi. Prva sam i znam o čemu pričam, ja se uvek borila za sebe, svađala sa roditeljima za bilo kakav pomak, dobijala batine i kazne, a sestra išla raskrčenim putem bez ikakve borbe i mogla je da se usredsredi na važnije stvari a ne na borbu da bilo šta dobije ili je puste na nešto (npr. sport, jezik). Ja joj pomagala u školi, sve me je pratila, ja odgovorna za sve što obe uradimo loše jer sam starija. Danas ona meni pomaže, ja njoj. Rekla bih da je ona inteligentnija za nešto, ja za nešto drugo, kao i da su nam sposobnosti različite, ali se sasvim nadopunjujemo.

Kao najstarije dete, potvrđujem.

Najstarijem detetu i u porodici i u široj familiji je najgore - uvek ga svi kritikuju, zavide jer je najbolje, mora odgovarati i za sebe i za mlađe (ceo život tako!!!), njegovi uspesi se pripisuju roditeljima, svi ga sapliću, mlađa deca u familiji ga mrze jer čitav život ne uspeju da mu budu ni blizu. Zeznuta situacija. Najpametnije bi mu bilo da se skloni od čitave familije

Glupost. Tekst za paljevine.
Sta sa primerima gde se bas to prvo dete samo snalazilo oko skolskih obaveza?! I te kako to postoji.
Jos bitnija stvar od svega je da inteligencija nije samo neki kvocijent na koji se dozivotno treba oslanjati niti je ta "skolska" vrsta inteligencije jedina i najvaznija za individuu.

Starije dete pametnije, mlađe ima bolje socijalne veštine. Meni se čini da je mlađem pripao bolji deo kolača.

Da li je najstarije jednako i najpametnije dete- ne znam,ali da je odgovornije jeste jer mu se namece odgovornost od samo starta. Uvek odgovorno za sve sto i mladja deca urade, nosi breme starijeg brata/sestre koji treba da bude primer mladjim potomcima.

Nebeska glupost !

Ne mogu mlađa deca da shvate da su to dva potpuno razčita sveta. Prva deca odlaze u život sa stačnom brigom za sve i naviknuta da pomažu drugima i prepuštaju drugima svoje uspehe. Ne ostane to samo u detinjstvu bego za ceo život. Svi mlađi su ušuškaniji, opušteniji, navikli da imaju nekoga ispred. Niko ko nije najstariji to ne može da oseti. Stariji se uvek podmeću za sve ostale. Nije lepo, ali, šta je tu je. Ceo život se uče da nisu svuda najstariji i najodgovorniji.

Ima i normalnih roditelja koji ne tretiraju dwcu na taj način nego po karakteru, i svakom pruže ono što mu treba, ali je to već neki viši tip roditeljstva i jako redak.
Treba biti zdrav u glavi i svestan toga da odgajaš čoveka, ali je malo njih ovde takvo.

Roditeljstvo je nešto što nije za svakoga, a svako može (na žalost) napraviti decu pa ih kvalitetno upropastiti.

Haha ne treba nam nauka da bismo znali da ova tvrdnja nikako nije tacna!

ja sam srednje dete, istina je da se najstarijem posvecuje najvise paznje, ali zato cesto umeju prva deca da budu previse uljuljkana dok ostala moraju vise da se bore. Sto se tice pameti i inteligencije (mereno), srednje dete je najbolje (ja), pa najmladje pa najstarije.

Ne bih rekao da je najpametnije. Najstarije dete obično najbolje prođe, ali je to više rezultat većih očekivanja, pritiska, ali, treba biti iskren pa reći i to - više šansi. Mlađi su relaksiraniji, pa kod njih mnogo odradi to ako imaju ličnog “terača”. Iz mog neposrednog okruženja imam mnogo primera gde su najstarija deca mnogo bolje prošla u životu, bez obzira na sopstvenu sposobnost ili neke lične osobine, samo zato jer su ih roditelji forsirali, ali znam i poprilično puno mlađe dece koja su postala uspešnija od starije braće/sestara, čak i uz objektivno manje sposobnosti, samo zato što su njihovi stariji srodnici podlegli pritisku, pa skrenuli pogrešno na životnom putu…

Ne, samo je odgovornije i pod većim pritiskom.

nego da je najpametnije, da, i za seme se ostavlja prvi paradajz;)

Usta moja najstarija hvalite me.
Nigde veze sa zivotom.

Kao najstarije dete, potvrđujem.

ja sam srednje dete, istina je da se najstarijem posvecuje najvise paznje, ali zato cesto umeju prva deca da budu previse uljuljkana dok ostala moraju vise da se bore. Sto se tice pameti i inteligencije (mereno), srednje dete je najbolje (ja), pa najmladje pa najstarije.

Nisam pročitala tekst, a na osnovu naslova da dodam samo:- i dobije najviše batina, krivo je uvek za sve, ima tu odgovornost da mora da pazi na mlađu decu iako mu to nije posao jer ih nije pravio on.. itd.. mogla bih nastaviti ali nemam vremena.

Kao najstarije dete, potvrđujem.
(dijagonala, 25. septembar 2022 09:06)

Kao pametno dete ,ne bi trebao da potvrdjujes :)

Ono sto jeste, to je da je moj 2 god. stariji brat bio bolji djak u skoli od mene. Bio je odlikas i nadobijao se silnih diploma na skolskim takmicenjima iz matematike, fizike i ne znam za sta sve jos. Ja sam se jedva od razreda do razreda provlacio, a sve zbog matematike, fizike, geometrije... Iz ostalih predmeta imao sam trojke i cetvorke, ali iz matematike jedva neku dvojku koja mi je cesto i poklanjana zbog ocena iz drugih predmeta. Za matematiku sam bio beton, a u porodici se niko nije potrudio (otac, brat... majka nije mogla jer i sama nije znala) da mi pomogne. Bilo kako bilo, zavrsih ja nekako skole, a dalji tok zivota je pokazao da osim malo sabiranja, oduzimanja, mnozenja i deljenja mnogo vise matematike coveku nije ni potrebno za uspeh u zivotu.

Haha ne treba nam nauka da bismo znali da ova tvrdnja nikako nije tacna!

Najstarijem detetu i u porodici i u široj familiji je najgore - uvek ga svi kritikuju, zavide jer je najbolje, mora odgovarati i za sebe i za mlađe (ceo život tako!!!), njegovi uspesi se pripisuju roditeljima, svi ga sapliću, mlađa deca u familiji ga mrze jer čitav život ne uspeju da mu budu ni blizu. Zeznuta situacija. Najpametnije bi mu bilo da se skloni od čitave familije

Starije dete je eksperimentalno. Na njemu se roditelji vežbaju, paaaa, kakvo ispadne. @. je lepo napisala, ni ne treba ništa više da dodaje.

nego da je najpametnije, da, i za seme se ostavlja prvi paradajz;)

Ja sam starija od sestre, ali ona je pametnija od mene i na papiru (veći IQ) i ovako u životu. Večito pitanje, nature vs nurture.

Ali ocekivanja roditelja koja se na njega strovale i njihove projekcije...neprocenjivo!

Ne bih rekao da je najpametnije. Najstarije dete obično najbolje prođe, ali je to više rezultat većih očekivanja, pritiska, ali, treba biti iskren pa reći i to - više šansi. Mlađi su relaksiraniji, pa kod njih mnogo odradi to ako imaju ličnog “terača”. Iz mog neposrednog okruženja imam mnogo primera gde su najstarija deca mnogo bolje prošla u životu, bez obzira na sopstvenu sposobnost ili neke lične osobine, samo zato jer su ih roditelji forsirali, ali znam i poprilično puno mlađe dece koja su postala uspešnija od starije braće/sestara, čak i uz objektivno manje sposobnosti, samo zato što su njihovi stariji srodnici podlegli pritisku, pa skrenuli pogrešno na životnom putu…

Nebeska glupost !

Ja sam starija od sestre, ali ona je pametnija od mene i na papiru (veći IQ) i ovako u životu. Večito pitanje, nature vs nurture.
(Maraja, 25. septembar 2022 10:21)

Dobro, ali ti si iskrenija.

Glupost. Tekst za paljevine.
Sta sa primerima gde se bas to prvo dete samo snalazilo oko skolskih obaveza?! I te kako to postoji.
Jos bitnija stvar od svega je da inteligencija nije samo neki kvocijent na koji se dozivotno treba oslanjati niti je ta "skolska" vrsta inteligencije jedina i najvaznija za individuu.

Starije dete pametnije, mlađe ima bolje socijalne veštine. Meni se čini da je mlađem pripao bolji deo kolača.

Haha, pa komedija! Najstarije se bori i krči put za svu ostalu decu, mora da je najbolje i dobar primer, da pazi na sve ostale i pomaže im. Ono samo nema da se ugleda ni na koga, kroz sve samo prolazi. Prva sam i znam o čemu pričam, ja se uvek borila za sebe, svađala sa roditeljima za bilo kakav pomak, dobijala batine i kazne, a sestra išla raskrčenim putem bez ikakve borbe i mogla je da se usredsredi na važnije stvari a ne na borbu da bilo šta dobije ili je puste na nešto (npr. sport, jezik). Ja joj pomagala u školi, sve me je pratila, ja odgovorna za sve što obe uradimo loše jer sam starija. Danas ona meni pomaže, ja njoj. Rekla bih da je ona inteligentnija za nešto, ja za nešto drugo, kao i da su nam sposobnosti različite, ali se sasvim nadopunjujemo.

Da li je najstarije jednako i najpametnije dete- ne znam,ali da je odgovornije jeste jer mu se namece odgovornost od samo starta. Uvek odgovorno za sve sto i mladja deca urade, nosi breme starijeg brata/sestre koji treba da bude primer mladjim potomcima.

Ne mogu mlađa deca da shvate da su to dva potpuno razčita sveta. Prva deca odlaze u život sa stačnom brigom za sve i naviknuta da pomažu drugima i prepuštaju drugima svoje uspehe. Ne ostane to samo u detinjstvu bego za ceo život. Svi mlađi su ušuškaniji, opušteniji, navikli da imaju nekoga ispred. Niko ko nije najstariji to ne može da oseti. Stariji se uvek podmeću za sve ostale. Nije lepo, ali, šta je tu je. Ceo život se uče da nisu svuda najstariji i najodgovorniji.

Ima i normalnih roditelja koji ne tretiraju dwcu na taj način nego po karakteru, i svakom pruže ono što mu treba, ali je to već neki viši tip roditeljstva i jako redak.
Treba biti zdrav u glavi i svestan toga da odgajaš čoveka, ali je malo njih ovde takvo.

Roditeljstvo je nešto što nije za svakoga, a svako može (na žalost) napraviti decu pa ih kvalitetno upropastiti.

Usta moja najstarija hvalite me.
Nigde veze sa zivotom.

Ne, samo je odgovornije i pod većim pritiskom.