Kako prepoznati autizam kod dece?
Autizam kod dece javlja se kao neurorazvojni poremećaj koji karakteriše slaba socijalna interakcija i komunikacija, kao i ograničeni obrasci ponašanja.
Prikazati ovde celokupan tekst članka
Pošaljite komentar
Autizam kod dece javlja se kao neurorazvojni poremećaj koji karakteriše slaba socijalna interakcija i komunikacija, kao i ograničeni obrasci ponašanja.
Prikazati ovde celokupan tekst članka
Pošaljite komentarAutizam kod dece javlja se kao neurorazvojni poremećaj koji karakteriše slaba socijalna interakcija i komunikacija, kao i ograničeni obrasci ponašanja.
Zatvorite ovde celokupan tekst članka
V. J. |superžena
Jasno definisan uzrok za nastanak ovog poremećaja ne postoji, međutim, mnogobrojna istražianja koja su pokušala da dođu do odgovora na pitanje - kako nastaje autizam kod dece, pokazala su da u većini slučajeva nastaje zbog nekompatibilne kombinacije gena.
Takođe, istraživanja sugerišu da se i autizam kod dece može javiti zbog nepravilnog razvoja ploda u toku devet meseci trudnoće, a da genetski nije predispozicirano za nastanak pomenutog poremećaja. Faktori su razni, a povezani su sa faktorima životne sredine, kao i sa godinama partnera.
· Ne pokazuje interesovanje za lica.
· Ne ostvaruje kontakt očima, ne smeje se, i kada vas gleda kao da gleda kroz vas.
· Ne reaguje uvek na zvukove. Ne odaziva se na svoje ime, ne okreće se da čuje odakle dopire neki zvuk, ne pokazuje strah ili zaprepašćenje kada čuje jak zvuk. U svim drugim situacijama njegov sluh može biti apsolutno dobar.
· Ne voli da se mazi ili dodiruje.
· Ne pokazuje interesovanje za tipične dečije igre.
· Ne pokazuje nikakve naznake govora.
· Ne pokazuje gestove, kao npr. pružanje ruku kada želi da ga uzmete u naručje.
· Ne pokazuje gestove, ne klima glavom za "da" i ne odmahuje glavom za "ne", ne maše za doviđenja i ne pokazuje prstom na stvari koje želi.
· Ne pokazuje na objekte kako bi pokazalo interesovanje za svet oko sebe. Između 14 i 16 meseci većina dece vam pokazuje prstom na stvari i objekte kada žele da sa vama podele interesovanje za nečim u njihovoj okolini.
· Ne koristi reči do 16 meseci, ni fraze od dve reči do 24 meseca.
· Gubi verbalne ili socijalne veštine. Bilo je naznaka govora ili reči i imalo je interesovanja za ljude, ali se to izgubilo.
· Povlači se u sebe i ignoriše ljude.
· Hoda na prstima ili ne hoda uopšte.
· Ima teškoće u govoru. Muči se da pokaže svoje potrebe. Neka autistična deca ne pričaju uopšte, dok druga razviju govor, ali imaju problema sa održavanjem konverzacije.
· Ima neobične govorne šablone. Može pričati sa zadrškom, piskavim glasom ili sa ravnim tonom. Može upotrebljavati samo reči umesto rečenica, ili ponavljati reč ili frazu iznova i iznova. Može radije ponavljati pitanje nego odgovarati na njih.
· Deluje kao da ne razume šta mu ljudi pričaju. Ne odaziva se na svoje ime ili ne može da prati instrukcije. Može se smejati, plakati ili vrištati totalno bespotrebno i histerično.
· Često se fokusira na detalje na nekom objektu (npr. na točkove autića), ili na jednu temu duže vreme.
· Ne angažuje se puno u imitiranju, ne ponavlja vaše pokrete.
· Izgleda zadovoljno dok se igra samo. Ne pokazuje interesovanje za drugu decu.
· Ima strogo ponašanje. Može biti zavisno od šablona i rutina, i imati problema sa prelaskom na nešto novo. Npr: vraćanje kući iz vrtića drugim putem može rezultirati panikom ili napadom besa. Može biti veoma izričito u vezi s tim šta želi, a šta ne želi da jede. Ili će želeti da prati tačne rituale u obrocima.
· Igra se sa predmetima i igračkama na neobičan način. Npr. provodi dosta vremena u slaganju i ređanju predmeta po određenom šablonu. Uživa da otvara i zatvara vrata iznova i iznova, ili je dosta dugo zaokupljeno pritiskanjem dugmeta na igrački ili vrtenjem točkova na autiću.
· Povređuje sebe, ujeda ili udara.
· Ponavlja neke aktivnosti, kao npr. tapšanje rukama.
· Preosetljivo je na različite vrste stimulacija. Može odbijati dodir, loše reagovati na buku, biti osetljivo na mirise, ili može odbijati određenu hranu.
· Ne želi da nosi odeću sa etiketom ili zahteva odeću od samo jednog određenog materijala.
· Može preburno reagovati na određenu bol ili ne reagovati na neku, npr. može pokrivati uši rukama prilikom jakog zvuka, a ne reagovati kada oguli kolena.
· Može pokazivati strah kada za to nema nikakvog objašnjenja ili ne pokazivati strah kada se to očekuje i kada bi to trebalo da bude prirodna reakcija. Npr. može se plašiti bezopasnog objekta poput balona, ali se neće plašiti visine.
· Ima poteškoće u spavanju. Mnoga autistična deca imaju problem kada treba da zaspe, ili se često bude u toku noći, ili veoma rano ustaju.
· Imaju problema sa ponašanjem: mogu biti otporna, teška za saradnju, ili preterano aktivna, mogu biti hiperaktivna, impulsivna ili agresivna.
• Dete ne pokazuje interesovanje za vršnjačke aktivnosti,
• Dete ima poteškoća da stekne prijatelje i uglavnom nema nijednog najboljeg druga,
• Dete ne inicira komunikaciju sa drugima, uglavnom pasivno stoji pored druge dece,
• Dete se ne igra igre pretvaranja i ne igra društvene igre,
• Detetov govor deluje kao da govori robot, jezičke konstrukcije su neobične,
• Preokupacije određenim predmetima, njihovom teksturom, mirisom i slično,
• Stalno insistiranje na istim stvarima, rituali oko hrane, kupanja, ili
• Druge ljude doživljavaju kao stvari ili kao “alat” za zadovoljenje svojih potreba.
Većina simptoma iz prethodnog pasusa mogu da se identifikuju i kod starije dece, te samim tim može da se utvrdi da li dete ima autizam.
Takođe, lažni simptomi autizma javljaju se u slučajevima kad dete nije preterano zainteresovano za okolinu i socijalizaciju, a roditelji to vide kao potencijalne znake za definisanje ovo poremećaja. Roditelji, ne brinite se, detetu je možda više zanimljiviji crtani film, nego ljudi oko njega, međutim, ukoliko vas muče ovi simptomi, svakako bi trebalo da se obratite stručnom licu.
Sklonost ka oboljevanju jeste nasledna, ali su važni i raznovrsni uticaji sredine - čistoća vazduha, vode, kao i vrsta hrane koju konzumira trudnica.
Takođe, trebalo bi napomenuti da autizam kod dece nikad nije propraćen jednim uzročnikom, već, naprotiv, to je skup mnogobrojnih činilaca koji utiču na pojavu ovog poremećaja.
Genetika autizma izrazito je složena. Za svaku osobu sa autizmom moguća je mutacija više gena. Mutacije različitih setova gena mogu kod svakog biti drugačije. Takođe moguće su važne interakcije između mutacija u nekoliko gena, ili između okoline i mutiranih gena.
Krajnji zaključak je da uzrok za nastanak autizma kod dece nije jasno preciziran, mnogobrojni faktori utiču na njegovu pojavu. Sklonost ka oboljevanju jeste nasledna, ali ne znači da će se manifestovati kod deteta.
Više izvora, starih i novih, zaključilo je da vakcine ne izazivaju ASD (Autizam kod dece) MMR vakcina daje se detetu od navršenih 12 meseci, a najduže do 18 meseci, a veza između pojave autizma kod dece i ove vakcine ne postoji.
Danas ne postoji specifičan medicinski test za otkrivanje ili dijagnozu autizma. Dijagnoza se zasniva na posmatranju ponašanja deteta u određenim situacijama, psihološkom testiranju i proceni razvoja, pedijatrijskom i neurološkom pregledu, uz primenu strukturisanih intervjua sa roditeljima. Tim za dijagnozu ovog poremećaja čine dečiji psihijatar, pedijatar, neurolog, psiholog i defektolog-logoped.
Medicinski lek za potpuno izlečenje ne postoji kao ni prirodni, alternativni. Međutim, medicina je dovoljno napredovala da dei sa autizmom omogući svakodnevno funkcionisanje pomoću asistencija stručnih lica i lekara.
Logopedi, specijalizovani psiholozi i fizioterapeuti su uključeni u lečenju, ali ne i izlečenju dece sa autizmom. Svojim znanjima o ovom poremećaju pomažu deci sa autizmom da funkcionišu kroz života, dajući im priliku da se prilagode socijalnom okruženju.
Takođe, kao što smo napomenuli, sam autizam kod dece nije uzrokovan jednom neurološkom promenom, već je to skup različitih faktora. Tako se koriste dodatni lekovi kada postoje pridruženi poremećaji.