Pedagog: Ako ne znate odgovore na ova pitanja, onda vi zapravo ne poznajete svoju decu

Pričali smo i supruga i ja, od kada se rodila naša ćera sa njom, pričali, osluškivali je, saznavali njene potrebe i strahove, dileme, snove, i delili sve to sa njom....i, kada je napunila 12 godina, uletela je relativno brzo u depresiju, zbog zlostavljanja u osnovnoj školi, od strane četvorice dečaka. Krila je uspešno to od nas, jer je činjenicu da je zlostavljana njena razredna kao bitan autoritet bagatelisala, i pokušavala da umanji značaj takvih postupaka, pa joj je bilo glupo da alarmira mamu i tatu. A razredna, nama roditeljima, nije spominjala zlostavljanje. Prosto, dete nam nije pričalo o tome, ne zato što se plašila naše reakcije, nego zato što joj je rečeno da to što je neko zlostavlja nije strašno. Epilog je višegodišnji psihološki tretman našeg deteta, zbog preživljene traume. I da, morali smo da promenimo školu. Ona je sada dobro, ima 20 godina, ali negde u dubini duše, rane ipak ostaju zauvek.

Da da bas ce dete svaki dan da odgovara na sva ovakva pitanja.

Da da bas ce dete svaki dan da odgovara na sva ovakva pitanja.
(Xman, 10. maj 2023 08:45)

Odbrana lenjih u nezainteresovanih roditelja. Nije poenta da ovo pitate svaki dan, već da pitate dovoljno redovno i iskreno da bi dete znalo da vas interesuje njegov unutrašnji život, a još važnije od pitanja, suštinski najvažnije da istinski slušate i čujete šta vam kaže i shodno tome i reagujete dalje, pa neka to radite i jednom mesečno!

Ne treba svakog dana na sva ova pitanja, proceniti situaciju-potrebu-trenutak...

Mnoga od ovih pitanja su relativna i promenljiva. Deca ni sama nemaju jasne i uvek iste odgovore na ova pitanja. Ali slažem se da je razgovor veoma bitan.

Jedino svaki dan sa mu dam ovaj odstampani papir pa da popunjava umesto domaceg koj ima svaki dan, jedva stignemo nesto vise od pola ovih pitanja da ga pitamo, posto treba i da se igramo s njima i da ih vodimo u park da se druze sa drugarima, pa uvece trening, pa posle toga najlepsi deo da ih "gnjavimo i mazimo". Iako radim po ceo dan od kuce, deca su prioritet, brzo odrastu, ako im ne budemo bili tu dok su mali dok grade i gradimo uspomene, onda ne vidim svrhu roditeljstva. Ja sam se konkretno odrekao clubbing-a i mnogo drugih stvari koje sam voleo u korist moje porodice.

Odbrana lenjih u nezainteresovanih roditelja. Nije poenta da ovo pitate svaki dan, već da pitate dovoljno redovno i iskreno da bi dete znalo da vas interesuje njegov unutrašnji život, a još važnije od pitanja, suštinski najvažnije da istinski slušate i čujete šta vam kaže i shodno tome i reagujete dalje, pa neka to radite i jednom mesečno!
(Hm, 10. maj 2023 09:59)

Lenji i nezainteresovani su oni koji su odlučili da su deca prevelika obaveza, ne ovi.

Da da bas ce dete svaki dan da odgovara na sva ovakva pitanja.

Odbrana lenjih u nezainteresovanih roditelja. Nije poenta da ovo pitate svaki dan, već da pitate dovoljno redovno i iskreno da bi dete znalo da vas interesuje njegov unutrašnji život, a još važnije od pitanja, suštinski najvažnije da istinski slušate i čujete šta vam kaže i shodno tome i reagujete dalje, pa neka to radite i jednom mesečno!
(Hm, 10. maj 2023 09:59)

Lenji i nezainteresovani su oni koji su odlučili da su deca prevelika obaveza, ne ovi.

Jedino svaki dan sa mu dam ovaj odstampani papir pa da popunjava umesto domaceg koj ima svaki dan, jedva stignemo nesto vise od pola ovih pitanja da ga pitamo, posto treba i da se igramo s njima i da ih vodimo u park da se druze sa drugarima, pa uvece trening, pa posle toga najlepsi deo da ih "gnjavimo i mazimo". Iako radim po ceo dan od kuce, deca su prioritet, brzo odrastu, ako im ne budemo bili tu dok su mali dok grade i gradimo uspomene, onda ne vidim svrhu roditeljstva. Ja sam se konkretno odrekao clubbing-a i mnogo drugih stvari koje sam voleo u korist moje porodice.

Da da bas ce dete svaki dan da odgovara na sva ovakva pitanja.
(Xman, 10. maj 2023 08:45)

Odbrana lenjih u nezainteresovanih roditelja. Nije poenta da ovo pitate svaki dan, već da pitate dovoljno redovno i iskreno da bi dete znalo da vas interesuje njegov unutrašnji život, a još važnije od pitanja, suštinski najvažnije da istinski slušate i čujete šta vam kaže i shodno tome i reagujete dalje, pa neka to radite i jednom mesečno!

Mnoga od ovih pitanja su relativna i promenljiva. Deca ni sama nemaju jasne i uvek iste odgovore na ova pitanja. Ali slažem se da je razgovor veoma bitan.

Pričali smo i supruga i ja, od kada se rodila naša ćera sa njom, pričali, osluškivali je, saznavali njene potrebe i strahove, dileme, snove, i delili sve to sa njom....i, kada je napunila 12 godina, uletela je relativno brzo u depresiju, zbog zlostavljanja u osnovnoj školi, od strane četvorice dečaka. Krila je uspešno to od nas, jer je činjenicu da je zlostavljana njena razredna kao bitan autoritet bagatelisala, i pokušavala da umanji značaj takvih postupaka, pa joj je bilo glupo da alarmira mamu i tatu. A razredna, nama roditeljima, nije spominjala zlostavljanje. Prosto, dete nam nije pričalo o tome, ne zato što se plašila naše reakcije, nego zato što joj je rečeno da to što je neko zlostavlja nije strašno. Epilog je višegodišnji psihološki tretman našeg deteta, zbog preživljene traume. I da, morali smo da promenimo školu. Ona je sada dobro, ima 20 godina, ali negde u dubini duše, rane ipak ostaju zauvek.

Ne treba svakog dana na sva ova pitanja, proceniti situaciju-potrebu-trenutak...